“Miloš Jovanović piše” je kolumna na portalu Basketball Sphere u kojoj će se istoimeni autor baviti svim onim što radi Crvena zvezda u toku sezone 2026/2027 s posebnim akcentom na Evroligu.
Šta se sve može promeniti za dva dana?
Ako ste „civil“ kao i ja, promenićete koji par gaća, čarapa, majice, možda ako je pravi trenutak za to i ulje u motoru vašeg automobila. Promenićete radnju u kojoj kupujete hleb, kanal na televizoru dok gledate isti. Ali hoćete li promeniti sebe? Pa, ne baš, osim ako vam se ne desi nešto zaista vanvremenski unikatno.
Ako ste Ibon Navarro, e onda se izgleda može i promeniti svašta. Svega 48 sati nakon što je Hapoel Tel Aviv jurcao kroz Zvezdin reket kao da im je za to specijalno pisana dozvola, crveno-beli su u jednoj teškoj, čvrstoj i napetoj utakmici ostavili Efes na 72 poena, i „memfisovski“ izvojevali zlata vrednu prvu pobedu u ovogodišnjoj Evroligi. I to tačno na vreme, jer 1-2 je možda manje lepo od 2-1 ili 3-0, ali je svakako mnogo lepše od 0-3.
Slušamo već godinama koliko je teško izaći sa visokim energetskim nivoima u drugoj polovini duplog kola, no Zvezdi to ovoga puta nije bio problem. Navarro je adaptirao startnu petorku da se više defanzivno istakne protiv napadački raspoloženog turskog predstavnika – nešto je tu kreacije izgubljeno, ali je postava Weiler-Babb – Carter – Dobrić – Ojeleye – Izundu dosta dobro parirala Šariću, Jamesu i družini u startu. Na ovaj način je već izbegnut onaj startni silazak u rov koji je Zvezda sebi dopustila u prve dve utakmice.
Iz pozicije egala, Zvezda je strpljivo gradila svoju igru i polako uzimala vođstvo. Ne može se reći da je ta prednost ikada bila previše komforna – jednom smo izmerili nekih osam poena viška – ali je bila stabilna. I kada bi napad trokirao, odbrana je bila tu da zatvori stvari.
Ofanzivno se beogradski klub večeras nije proslavio. Opet je ostavljeno puno toga na obruču, uz tek 45.2% za dva poena i jako slabih 28.6% za tri. Nije da ne brine i čak osam promašenih penala, što pokazuje da je konačnih pet razlike lako moglo biti i više (i meni doneti preko potrebne fantasy poene za gospodina Navarra ali neka, da ne lajem). Trinaest izgubljenih lopti, od čega su šest protivniku zajedno na ravne časti uručili Nwora i Izundu, isto ne raduju.
Međutim, Zvezda je izašla da se pošteno pobije i nije je nešto kamenije veče u „Areni“ moglo opstruisati u toj nameri. Skok brojke bile su relativni egal, čak je tu Efes bio nešto bolji, ali deset ukradenih su bili ozbiljna stavka u statističkom pregledu domaćina – treba spomenuti i da su „pivari“ dosta puta bili naterani da završavaju iz loših pozicija jer su Zvezdini igrači vrlo revnosno ispunjavali svoje defanzivne obligacije.
Naravno, odnekud su morali stići i poeni, i tu je protagonizam uziman u navratima. Ognjen Dobrić, večeras starter kao što spomenusmo, je ubacio deset poena iz dvanaest šuteva, ali je rano pogodio kad je trebalo i do kraja grizao u odbrani – sa sedam skokova i četiri ukradene, „Šegi“ je uvek bio tu da nečime doprinese. Još samo da mu uđu oni otvoreni šutevi.
Ključnu ulogu je u trećoj četvrtinu odigrao Chima Moneke. Nigerijski reprezentativac je u meč ušao sa dve katastrofalne minijature, ali je to uspeo da ostavi iza sebe i odigra zaista impresivan period u trećih deset minuta meča. Sa tri trojke održao je Zvezdu u vođstvu kad je Efes zapretio, dok je u skoku sa sedam uhvaćenih lopti parirao kapitenu. Kad je Moneke mentalno i energetski ispravan, Zvezda sa njime izgleda barem 30% bolje.
Jordan Nwora je prošle sezone odigrao veoma motivisano protiv Efesa, i taj se trend i sada nastavio. Promašeni penali su nešto na ćemu će morati da poradi, međutim 12 poena uz korektne procente i zaista respektabilna partija u odbrani bili su od velikog značaja. Navarro mu je u jednom trenutku, ophrvan slabijim centarskim partijama svojih primarnih izbora, čak i poverio da igra „četvorku“ uz Ojeleyea kao centra što je on dosta korektno odradio.
Kraj meča pripao je Tysonu Carteru. Nekadašnji bek Malage pogodio je vezanih sedam poena kad se rezultat lomio, zatim mogao i da bude tragičar zbog faula u napadu koji je uzrokovao penalima (ovo čudno zvuči, mada ako ste gledali znate o čemu pričam, da ne ulazim sad u tehnikalije) i prodatom loptom, ali je Zvezda na kraju ipak ostala nekažeja. Collin Malcolm promašio je otvoren šut i utakmica je ipak stabilno privedena kraju – nazovite me sujevernim, ali uz ispravan pristup koji traje četrdeset minuta i pošten posao u odbrani, red je da vas bogovi košarke nagrade ovako nečime.
Gosti su se predstavili isto više čvrsto nego lepršavo, ali ujedno i za klasu ozbiljniji nego u prošloj sezoni kada su više nalikovali putujućem cirkusu. Dario Šarić je jednostavno jako ozbiljan igrač na ovom nivou (ili bilo kom) – čovek je hodajuća pretnja iz šuta, reketa ili kratkog otvaranja, uvek spreman da ako on ne može sam, onda makar mogu ovi oko njega. Jordan Loyd, kojeg smo moj preminuli prijatelj i ja često u šali zvali Jordan Lodz, takođe igra odličnu košarku i sa 17 poena, te 7 skokova i tri asistencije bio je indeksno najefikasniji igrač.
U senci poraza ostaće ipak teška povreda Mike Jamesa. Dok ja ovo pišem nemamo potvrdu o stepenu njegove ozlede, međutim uzevši u obzir šta smo videli i kako je napustio parket (na nosilima i u suzama), čini se da je iskusnom beku stradala Ahilova i da ga čeka duža pauza. Neka ovo bude najgora moguća prognoza, i neka sam pogrešio, ali da je bilo lepo za videti – nije. Ni blizu.
Imala je Zvezda svojih problema, ne može se ni od toga pobeći. Johnathan Motley je dobio poštedu, uz samo šest minuta na parketu i bili su to vrlo solidnih šest minuta, bez promašenih pokrivanja i čak i jednom blokadom. Publika ga je nagradila aplauzima što je bilo lepo videti. Ebuka Izundu, sa druge strane, lošije iznosi svoju rolu – prošle sezone je zablistao kada se kadrovska situacija privremeno okrenula u njegovu korist. Sada, on deluje za korak sporiji u odbrani, dok u napadu više nema tu realizaciju oko obruča koju je demonstrirao.
Mnogo je bilo povika na petorke u kojima Semi Ojeleye igra centra, ali istina je da je to za Zvezdu trenutno možda i najbolje rešenje. Snažni Nigerijac je fizički egal bilo kome na postu, a šutem za tri itekako može razvući odbranu što se za Motleya i Izundua ne može reći.
Zanimljivo se sada razvija i situacija na organizatoru. Meč je kao deklarativni plejmejker završio Carter – što se pokazalo dobrom odlukom. Nick Weiler-Babb je ofanzivno imao slabije veče, ali je gro minuta na „kecu“ odigrao upravo on i zaslužio ih je odličnom odbranom. Ako smo skroz iskreni, asistencije su mu svakako mogle biti „podebljane“ da su ušli neki šutevi, mada ne moramo to sad zamerati. Chris Jones je kao i Motley bio na svedenijoj minutaži i nije stigao mnogo da pokaže. Da kažemo i da je Jared Butler bio na „merama“ – ušao je tek sredinom drugog perioda i završio sa manje od deset minuta na kontu.
Sa jednom pobedom iz tri utakmice, Zvezda je ipak uspela da izvuče neku korist iz ovog produženog boravka u „Areni“. Gostovanje u Emiratima sledeće nedelje je daleko od ugodnog – opet, tim izgleda dosta bolje, hemija je na nivou, i trenerski pečat Ibona Navarra polako počinje da dolazi do izražaja.
IGRAČ UTAKMICE : Chima Moneke (18 poena, 7/12 iz igre, 3/4 trojke, 7 skokova, po asistencija i ukradena)
ZASLUŽIO SPOMEN : Ognjen Dobrić (10 poena, 7 skokova, 4 ukradene)
DA ZABORAVI VEČE : Ebuka Izundu (2 poena, 1/4 iz igre, 4 skoka, 3 izgubljene lopte).
