Miloš Teodosić je stavio tačku na svoju blistavu karijeru, te je objavio kraj. Samim tim, završena je jedna era u kojoj je glavnu ulogu imao upravo mađioničar iz Valjeva.
Srbija je kroz istoriju imala mnogo vrhunskih košarkaša. Bilo je mnogo onih koji su doneli mnogo radosti svima koji vole reprezentaciju. Jedan takav je i Miloš Teodosić, simbol ere srpske košarke koja je došla kao svetlo na kraju tunela posle izuzetno mračnog perioda.
Ali nije Miloš Teodosić samo neko ko je blistao u reprezentaciji. Naprotiv, on je neko ko iza sebe ima bogatu igračku karijeru. Svakom klubu u kojem je nastupao doneo je mnogo radosti i uspeha. Uspeo je tokom karijere osvojiti dosta toga, ali je svemu došao kraj. Ali krenimo redom jer nije Teodosićev put bio tako jednostavan.
Sve je počelo u rodnom Valjevu
Prve svoje korake Miloš Teodosić napravio je u rodnom Valjevu. Prvo u Studentu a nakon toga i Metalcu. Ubrzo je njegov talenat prepoznat, te je postao deo ekipe koja je na neki način bila Mega pre Mege, odnosno ekipe FMP-a.
Krajem . i početkom . veka, tim iz Železnika bio je simbol ekipe koja daje šansu mladim i perspektivnim košarkašimač. Ipak, Teodosić se morao potruditi da dobije šansu u prvom timu pa je jedno vreme bio i na pozajmici u Borcu iz Čačka. Vremenom je sve došlo na svoje, pogotovo u sezoni 2006/2007 kada je bio jedan od najzaslužniji za titulu u ABA ligi. Kao nagrada za sjajne igre, došao je poziv velikog Olympiacosa.
Paralelno sa dolaskom na najveću košarkašku pozivnicu zvanu Evroliga, Teodosić je svoj put koračao i kada je reprezentacija u pitanju. Iako ispadanje u grupnoj fazi na EuroBasketu 2007. godine jeste neuspeh, tek je vreme pokazalo koliko je dobrog to prvenstvo Srbiji donelo.
I dalje smo bili deo mračnog perioda koji je zahvatio Srbiju posle zlata na Mundobasketu 2002. godine. Pa ipak, Zoran Slavnić je pokazao retku i tako potrebnu hrabrost. Podmladio je tim a jedan od debitanata je bio i Teodosić. Naravno, iskustva je falilo, kao verovatno i sreće, za neki veći rezultat tada, ali će on jako brzo doći.
- Derrick Rose za Basketball Sphere: Zašto je u NBA “lakše” nego u Evropi?
- Vladimir Radmanović za Basketball Sphere: Besmisleno je što “večiti” ne izbacuju mlade igrače, sve je to jedna nezdrava priča
- George Hinas za Basketball Sphere: Micićev slučaj nije zatvoren, birali smo Puntera pre NBA zvezde
- Jurica Golemac za Basketball Sphere: Dubai je nešto najbolje što se može desiti jednom treneru
Uzmi bonus! Saradnja sa Dudom i ta čuvena 2010. godina
U vreme kada je Teodosić nosio dres Olympiacosa, grčki velikan je imao ogromna ulaganja. Čak i danas se mnogi evroligaški timovi ne bi postideli da imaju takav budžet, a pogotovo u to vreme je to bilo impresivno. Iako je bio okružen zvezdama, srpski košarkaš je gradio svoj put i iz sezone u sezonu je izgledao sve bolje.
U svemu tome reprezentacija je imala značakjnu ulogu. Pogotovo 2009. godina, koja je zapravo početak nove ere. Dušan Duda Ivković odveo je na EuroBasket u Poljsku izuzetno mlad tim. Nije bilo velikih očekivanja, pogotovo zbog dosta gorkih pilula u prethodnom periodu.
To prvenstvo je i trenutak kada je Miloš Teodosić sazreo a pogotovo sada već čuveno polufinale protiv Slovenije. U drami epskih razmera vodio je svoje drugove do pobede nakon produžetka, čime je osigurana prva medalja posle sedam godina pauze. Protiv moćne Španije u finalu nije bilo leka, ali srebro zada je bilo ogromno.
Osvojena medalja u nacionalnom dresu je bila prava motivacija za Teodosića. Odigrao je MVP sezonu u dresu Olympiacosa. Doveo je svoj tim do finala Evrolige, ali ipak je Barcelona bila bolja i kvalitetnija. A onda je došao red na Mundobasket 2010. godine.
Ta čuvena trojka i još čuvenija krađa
Nakon osvojenog srebra na EuroBasketu, Srbija je sa ogromnim očekivanjima dočekala Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. godine. Zbog incidenta sa Grčkom na pripremnom turniru, Miloš Teodosić nije mogao pomoći svojoj ekipi na početku. Nakon dobrih igara u grupi i četiri ostvarene pobede, usledeo je duel sa Hrvatima u osmini finala. Slobodnim bacanjiam Aleksandra Rašića Srbija je uspela izboriti plasman među osam najboljih.
Ta četvrtfinalna utakmica protiv Španije će zapravo obeležiti karijeru Teodosića. Valjevac je igrao fenomenalnu utakmicu. Potom je došao ključni momenat, kako samog susreta, tako i bogate Teodosićeve karijere. Trojkom preko Jorgea Garbajose odveo je svoju ekipu u polufinale.
To polufinale je na neki način obeležilo dosta igrača iz tadašnje ekipe, a sigurno je i usporilo srpsku košarku na neko vreme. Veći deo meča Srbija je igrala u transu, ali u jednom trenutku stvari su pošle po zlu. U neizvesnoj završnici Turska je došla do trijumfa i to poenima Kerema Tuncerija koji zapravo nisu trebali biti priznati.
Gaženje aut linije reprezentativca Turske je bilo toliko očigledno da nije bilo vidljivo samo za sudijski trio koji to verovatno nije želeo videti u datom trenutku. Kako god, Srbija je na kraju ostala bez medalje a Teodosić je svoj put nastavio.
Mnogo gorkih pilula i šampanjac u srcu Nemačke
Posle ere u Olympiacosu, Miloš Teodosić je odlučio da ode u CSKA. Tim iz Moskve je svake sezone pravio neverovatne ekipe, bio na završnim turnirima Evrolige ali nije uspevao da se popne na tron. Posebno teški porazi bili su oni poput prokockane ogromne prednosti protiv Olympiacosa 2012. godine u finalu, ali i poraza protiv Maccabi Tel Aviva u polufinalu dve godine kasnije.
Pa ipak, kada je neko istrajan, na kraju i dođe do svog cilja. Teodosić je imao ponuda, mogao je da se upusti u NBA avanturu, ali nije želeo ništa dok god ne postane ”kralj” Evrope. Nakon mnogo teških poraza i godina neuspeha, došao je trenutak kada je Srbin dosanjao svoj san. Na Final Fouru u Berlin 2016. godine, CSKA je nakon produžetka savladao Fenerbahce i postao je šampion.
U međuvremenu, Teodosić je nastavio i sa uspehom u dresu reprezentacije. Saradnja sa Aleksandrom Đorđevićem ispostaviće se kao fenomenalna. Plejmeker je postao kapiten i predvodnik nove ekipe koja će doneti mnogo radosti naciji.
Na Mundobasketu 2014. godine Teodosić je bio ono što su iskusniji košarkaši njemu bili na početku njegove reprezentativne karijere. Bio je lider, vođa i kapiten u punom smislu te reči. Ključevi ekipe su bili kod njega a kada je bilo potrebno, imao je slobodu i da vikne i galamom podigne saigrače. Na kraju je svojoj kolekciji medalja dodao svetsko i olimpijsko srebro, te je bio deo tima koji je bio četvrti na EuroBasketu 2015. godine.
NBA kao ostvarenje sna
Nakon CSKA i sezone 2016/2017 došao je red konačno i na NBA ligu. Miloš Teodosić obukao je dres Los Angeles Clippersa. U intervjuima kasnije je izjavio koliko je tek tada postao svestan pravog rada i brige o svom telu, kada je video neke stvari u Americi.
Sigurno da je želeo više i nadao se da će ostati duže. Prva sezona je i pokazala da ima šta da traži u NBA jer je imao i dobru minutažu. Međutim, u najjačoj košarkaškoj ligi sveta se brzo sve promeni, pa je sredinom naredne sezone postalo jasno da je Teodosićeva NBA priča završena.
Već tada se govorilo o dolasku u Crvenu zvezdu. Ipak, odlučio se za Virtus. Sa timom iz Bologne postao je šampion Italije, osvojio Evrokup a time se vratio i na evroligaški nivo. Ipak, u ovom delu karijere neke stvari nisu bile tako uspešne kao epizoda u Virtusu.
Naime, ponovo su se loše stvari dešavale u reprezentaciji. Zbog povrede je propustio Svetsko prvenstvo 2019. godine u Kini a nije uspeo pomoći Srbiji da osvoji kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre 2021. godine. Međutim, ta dva leta su ipak ”kamilica” u poređenju sa onim što će usledeti.
Reprezentativni kraj kakav Teodosić nije zaslužio
Srbija je imala velika očekivanja od EuroBasketa 2022. godine. Iako zbog povrede nije bilo moguće da Bogdan Bogdanović bude deo ekipe, zlato je bilo jedino što je srpsku reprezentaciju zanimalo. Ipak, brzo nakon što su krenule pripreme, usledeo je šok.
Kao grom iz vedra neba došla je vest da Miloš Teodosić više nije deo reprezentacije. Šta se zapravo desilo ”iza kulisa” nikada verovatno nećemo saznati, a možda i ne moramo. Međutim, vest je sve iznenadila.
Mišljenja su bila podeljena. Neki su bili mišljenja da Svetislav Pešić nije trebao ni zvati Teodosića, ukoliko ga ne planira voditi na prven stvo. Drugi su bili mišljenja da je takvo opraštanje od reprezentacije nedostojno za igrača Teodosićevog ranga.
Da li bi Srbija prošla drugačije na EuroBasketu da se situacija odigrala drugačije, nikada saznati nećemo. Međutim, činjenica je da se sve moglo rešiti na mnogo primereniji način. Ipak, ne radi se o nekome ko je tu da popuni sastav, nego čoveku koji je bio kapiten i koji je osvojio tri medalje sa istom tom reprezentacijom.
Kraj karijere u voljenom klubu
Teodosić nikada nije krio da je navijač Crvene zvezde. Ne bavimo se gatanjem, proricanjem sudbine i slipnim stvarima, ali kao da je bilo zapisano negde da će u jednom trenutku doći na Mali Kalemegdan. Upravo to se desilo u leto 2023. godine.
Kada god bi bilo reči o Crvenoj zvezdi, Teodosić je govorio da će doći samo ako bude u stanju da zaista pomogne klubu. Bilo je jasno da u trenutku dolaska nije u svom prajmu i da ne može igrati kao u periodu CSKA i Olympiacosa. Ali njegovo iskustvo i mirnoća u ključnim momentima bili su neprocenjivi.
Crvena zvezda je u sezoni 2023/2024 osvojila trostruku krunu, a Teodosić je bio značajan faktor u većini najvažnijih utakmica. Druga sezona nije bila tako uspešna jer je osvojen trofej u Kupu Radivoja Koraća, ali sa plasmanom u play-in je napravljen određen iskorak u Evroligi.
Nije Teodosić odigrao ni približno dobro kao u prvoj sezoni, ali je imao dobrih momenata. Kraj ipak nije bio tako dobar jer je poslednju utakmicu odigrao protiv Igokee u Laktašima u play-offu ABA lige, gde je isključen a nakon toga i suspendovan.
Uvek je bio svoj a tek ćemo postati svesni njegove veličine
Umetnici su često neshvaćene duše. Njihova dela postanu vredna tek protekom određenog vremena. Teodosić nije možda pisac ili slikar, ali je bio umetnik sa loptom u rukama. Njegova magija je oduševljavala sve one istinske ljubitelje košarke.
Pa ipak, verovatno do kraja nikada nije bio shvaćen. Kada gledamo način na koji se oprostio i od reprezentacije ali i košarke, složićemo se da su oba slučaja malo nepravedna i da je svojom karijerom zalsužio da neke stvari budu drugačije.
Ali možda je i to baš neka vrsta simbolike. Uvek je bio svoj i u određenoj meri neshvaćen. Kao takav je možda baš imao onakav kraj kakav je neko njegovog profila i trebao imati, ma kako nepravedno izgledalo.
I dugo će Miloš Todosić biti neshvaćen. Mnogo će još vode proteći dok ne shvatimo koliko veliki je bio. Jer upravo on svojom magijom je upalio svetlo u srpskoj reprezentativnoj košarci nakon pa verovatno i najmračnijeg perioda u njenoj istoriji.
Bio je kapiten, vođa, idol, umetnik. Ma jednostavno, bio je jedinstven, mađioničar sa loptom u rukama.
Pročitaj još:
- Basketball Sphere RADAR: Potencijalni transferi u Evroligi
- Dimitris Itoudis za Basketball Sphere: Yam Madar je heroj – naporan rad uložen iza zatvorenih vrata donosi trofeje
- Bogdan Tanjević za Basketball Sphere: Snaga Crvene zvezde domaći igrači, po nivou talenta radije bih uzeo da treniram Partizan
- Bojan Ljubojević za Basketball Sphere: Praktično sam spavao u Pioniru, mladi igrači ne mogu da izvuku prave poruke i pouke
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
