Miralem Halilović, dugogodišnji kapiten Bosne i Hercegovine, govorio je za Basketball Sphere o sezoni sa Bosnom, transferu u novi klub i oproštaju od reprezentacije BiH.
Miralem Halilović je posle 18 godina nošenja dresa reprezentacije BiH u svim kategorijama odlučio prošlog novembra da stavi tačku na taj deo karijere, a posle toga je usledila sezona sa sarajevskom Bosnom, u kojoj je predvodio “Studente” do duple krune – Kupa Mirze Delibašića i titule šampiona Premijer lige Bosne i Hercegovine nakon, prvi put još od 2008. godine.
Po završetku sezone vratio se u Francusku, gde je svojevremeno bio jedan od najboljih strelaca prvenstva, a nakon Orleansa, Metropolitansa i Nanterrea, sada je došlo na red da obuče dres i Choleta, sa kojim će da nastupa u francuskoj ligi i FIBA Ligi šampiona.
Ipak, pre početka nove sezone, posebno za veterane, potrebni su dobra priprema i odmor. Za prvo je svoje lekcije naučio još u mladosti, dok i deca pomažu u “vannastavnim aktivnostima” kako bi Miralem Halilović spremno dočekao svoj novi profesionalni izazov.
“Napravio se narativ prošle sezone da sam propustio puno utakmica, možda i zbog povrede na EuroBasketu. U novoj godini, gotovo da sam sve utakmice odigrao. I onda ovaj sistem – stani, pa kreni, pa stani, pa odmori. Sada je postalo najbolje da si 365 dana u pokretu.
Ne mora to sada biti da se ubijaš svaki dan, ali, evo, sada kada sam bio na odmoru, svaki dan si sat, sat i po teretana, trčiš na plaži. Van ovih ‘nastavnih’, što decu nosiš po ceo dan, skačeš, plivaš… Sto posto je da je najbolji način da si stalno u takmičarskom ritmu.” – započeo je 35-godišnjak za Basketball Sphere.
Porodica na prvom mestu
Profesionalni sportisti najčešće imaju jedan žal nakon kraja karijere, a on se tiče privatnog života. Ne, to nisu izlasci ili bilo koji vid provoda te vrste. U pitanju je činjenica da njihova deca odrastu, a da oni to ni ne primete, obuzeti svojom svakodnevnicom.
“Ja sam imao sreću da je žena, kada smo se uzeli, iako je imala ozbiljan posao u ministarstvu u Hrvatskoj, dala otkaz i podredila život meni i mojoj karijeri. Ona je praktično u ulozi mog nutricioniste, kuhara i radi sve oko dece. To njoj moram dati i priznati.
Ona me je maksimalno rasteretila. Ja ubirem samo te momente sreće, igre, kada imam slobodno. Totalno me rasteretila. Uvek imam svoje vreme da završim trening, odradim trening, odspavam… Mislim da je to ključno da složiš ako želiš da igraš u ovim godinama.
Čuo sam za Marcelinha Huertasa da ima troje dece i da ima dve kućne pomoćnice, koje se bave svim. I sada ljudi misle on slučajno igra do 43. godine. One ga u potpunosti rasterete, da on, praktično, nema nikakve obaveze oko dece. Neću se porediti, ali moraš složiti svoj život. Ne možeš ti u ovim godinama završiti trening i odmah sići na igralište. Moraš imati period kada se odmoriš.” – priča Miralem Halilović, a onda daje i drugu stranu priče o tome kako je jednom ocu koji ne može baš uvek da bude prisutan zbog obaveza:
“Propustiš stvarno puno. Ja sam sa 18 godina napustio Bosnu i Hercegovinu i od tada se viđaš samo leti, propustiš rođendana, svih mogućih zabava, godišnjice matura… Tokom leta to pokušaš da nadoknadiš. Povratak u Bosnu mi je bio fantastičan jer je tokom jedne sezone video svoje roditelje i moja deca su slavila rođendane sa prijateljima. To je bilo posebno, zato mi ovo i jeste jedna od najdražih sezona u karijeri, jedna od najdražih godina u životu. Kada gledaš svoju decu kako su sretna, normalno da si ti ti još i sretniji.”
Ispunjeni san
Povratak u BiH i igranje za Bosnu pred punom dvoranom bili su ideja vodilja za Miralema Halilovića. Ambicije kluba su i te kako ispunjene, ali i on je na ličnom nivou uspeo konačno da doživi jednu stvar za kojom je žudio za vreme svog igranja u Francuskoj, Italiji i Turskoj.
“Apsolutno sam presretan, jedna od najlepših sezona u karijeri. To je bila moja želja i svrha mog povratka u Bosnu, da se napravi promocija košarke. Pre sedam-osam godina sam spominjao, uvek sam imao želju, žudio sam za tim. Gledaš u Galatasarayu, šest turskih igrača sedi zajedno, druže se, pa igraju utakmicu, vidiš da ginu jedan za drugog, pa Italijani, pa Francuzi…
Konačno sam to doživeo. Govorim o ozbiljnom nivou košarke, pravi se ozbiljan rezultat. Konačno sam doživeo da to u svojoj državi možeš, pred svojim navijačima, prijateljima, roditeljima da to sve radiš.
To je bio moj cilj, svrha i vizija povratka, sve ovo što se napravilo. Zbog toga mi ništa nije bilo teško. Stvarno sam uživao. Baš se ispunilo sve što sam zamišljao. Sezona za pamćenje, jedna od najdražih. Titula posle 18 godina, to je baš predugo, više puta smo komentarisali.
Čak i sa nekim ko nije uključen u košarku, kada kažeš da se 18 godina nešto nije desilo, pa se sada desi, ima neki razlog za to. I taj play-off, utakmice protiv renomiranih protivnika, kao i promocija Bosne. Bosna je postala bitna, prepoznatljiva. O Bosni se priča, ljudima je stalo više nego u poslednjih 15 godina.”
Uprkos svim nedaćama, a kojih je bilo mnogo, Bosna je na kraju uspela da se okiti duplom krunom. Promena trenera nakon svega nekoliko utakmica, brojne povrede glavnih igrača, teški porazi, velike pobede, ukratko može da se opiše sve što se dešavalo sa “Studentima” u protekloj sezoni.
“Karakter koji smo imali ekipno… ‘Core’ domaćih igrača, koji je osvojio Drugu ABA ligu i igrao već godinu-dve zajedno, ali i pogođena pojačanja, koja su se dobro uklopila, napravilo je atmosferu. Nije to bilo lako za voditi. Muha (Muhamed Pašalić, op.a.) se snašao u tom trenutku.
Sve je kliknulo da se napravi veoma dobar rezultat. Bilo je problema, bilo je loših utakmica, ali, uglavnom, to je bila uzlazna putanja i iznad očekivanja. Sve bitne utakmice smo pobedili, ekipa je imala karakter da u ključnim utakmicama ostane ‘locked in’.
Da sam bio navijač Bosne, imao bih sve. Imaš 6-7 domaćih igrača, nekoliko mladih igrača, imaš strance renomirane. Imaš Michaela Younga koji je igrao finale FIBA Lige šampiona sezonu pre, počeo u petorci. Imaš Plummera iz Manrese, imaš mladog trenera, svi su domaći, fina grupica, sve što želiš u domaćem klubu.”
Leto promena u Bosni
Ovo leto obeležile su velike promene u Bosni – kako u upravi, tako i u stručnom i igračkom kadru. Klub su napustili svi, među njima i predsednik Dubravko Barbarić, trener Muhamed Pašalić i nosioci igre, među kojima je bio i Halilović.
“Ne mogu da ne dam šansu novoj upravi i novom treneru, novim igračima. Bilo bi neozbiljno da prejudiciram. Ne znam kakva će se ekipa složiti i na kakvom nivou, da li će se rešiti iz prošle sezone, što treba da se reši. To je jedan proces i nadam se, verujem u te ljude da će odraditi dobar posao. Na prvu, to deluje kao dugoročan projekat. Želim im svu sreću. Ovo gde smo mi Bosnu doveli, napravili rezultat, može postati neki standard – ovo je dobra ili ovo je loša sezona.
Nadam se da će uspšena biti bolja od naše, a neuspešna barem dobra koliko i naša. Hoće li biti, ne znam. Nisam od onih koji će reći: ‘Mi smo top, ovi će se raspasti’. Nikad to nisam ni bio. Želim da za pet godina mogu doći na utakmicu Bosne i da su oni na višem nivou, da uživamo. Bosna i Hercegovina i Bosna kao klub zaslužuju to. To i naši reprezentativci zaslužuju, da imaju klub u kojem će da igraju pred svojim ljudima. Mislim da je to normalno i da trebamo težiti prema tome.”
Jasno je da se sledeće pitanje samo postavilo – da li je njega neko kontaktirao o produžetku saradnje?
“Iskreno, u trenutku kada sam ja već dobio ponudu, kada sam dogovorio sa Choletom, tada se za Bosnu ništa nije znalo. Bosna je tek potpisala prvog igrača pre nekoliko dana. Mene, dok bivši predsednik nije ostavio klub, nije niko kontaktirao. Ne samo što nisu pričali sa mnom, nego sam u razgovoru sa drugima saznao da ne pričaju ni sa kim.
U poslednjih nekoliko godina nisam dočekao februar, a da već ne razgovaram o narednoj sezoni. Bilo to da te hoće ili neće zadržati. Pogotovo u situaciji gde ja imam dvoje dece, nisam mogao sebi to dozvoliti. Malo mi je neozbiljno i ‘disrespect’ da ja čekam 20. juli da vidim hoće li me neko ostaviti ili neće. Volim držati sudbinu u svojim rukama i hvala Bogu da još uvek mogu.
Nije bilo nikakvog konkretnog kontakta, ne samo za mene. Po tome sam prepoznao kako to ide. Nadam se da će promena uprave uroditi plodom.”
Nova stranica u karijeri
Došlo je vreme za novi izazov, ali na relativno poznatom mestu. Veći deo svoje profesionalne karijere proveo je na francuskim parketima, a tako će da bude i sledeće sezone, kada će nositi dres Choleta.
“Najvažnije je bilo što su rano pokazali interes, već u aprilu. Kada sam igrao za Sassari, protiv Choleta sam u FIBA Europe Cupu odigrao dve utakmice odlično. Taj trener me zna, Francuz simboličnog prezimena Lefrancois, koji je prošle sezone bio trener godine, ove sezone su došli do polufinala, izbacili Asvel. Bio je sa New York Knicksima u Letnjoj ligi.
Stvarno radi čuda sa malim budžetom. Nazvao me, izneo mi šta želi, kakva mu je vizija. Svidelo mi se kako on radi. Ne stavlja se preveliki pritisak ni na jednog pojedinca, igra se timska košarka, uloge su unapred podeljene i šta ko radi. Sistem sličan Parisu. Meni to u ovom trenutku više paše. U Orleansu sam bio najbolji strelac, mogao sam zabiti 20 poena. Sada mi već to nije uloga. Na neki drugi način pridonosim. Kako idu godine nalaziš drugi model kako pomažeš ekipi. Osetio sam da možda više drugi stvari trebaju.”
Jedan od njegovih saigrača iz Bosne, Jarrod West, pridružiće mu se u Choletu, a i sam Miralem Halilović ističe koliko je pozitivno kada imate nekoga koga poznajete u novom klubu, iako će za obojicu to da bude nešto novo.
“Potpisao sam dosta pre njega. Pitali su me, ja sam za momka imao sve najbolje za reći. Jedan od najvrednijih, najpozitivnijih igrača. Neverovatne radne navike, to u karijeri nisam video. Ima mana, kao što i svi imaju, nema na ovom nivou igraču bez mana. Većinom sam ga nahvalio i na kraju su odlučili da ga uzmu. Meni je drago. Uvek je dobro imati neko lice koje poznaješ. Drago mi je i zbog njega, značajan je ovo iskorak u karijeri.”
Izuzev učesnika Evrolige, poput Asvela i Parisa, francuski klubovi ne barataju sa prevelikim budžetima, ali to ne umanjuje kompetitivnost lige. Štaviše, daje dodatni motiv da dokažu kako se sa malo novca može postići mnogo. Primer toga je i prošlosezonski Bourg.
“Oni stvarno rade dobro. Plus, igraćemo grupnu fazu FIBA Lige šampiona, to je sličan nivo Evrokupu. Igrao sam oboje, blizu je. Eto, Bourg je osvojio Evrokup, pre toga i Monaco. Tamo nemaš unapred pobeđenih utakmica, kao i količina domaćih igrača, baza mladih, talentovanih igrača. U poslednjim godinama su imali dva prva pika na NBA draftu. To i jeste najveća razlika, mi više ne možemo da ispratimo.”
Oproštaj od reprezentacije
Nije moglo bez razgovora o oproštaju od reprezentacije Bosne i Hercegovine. Nakon 18 godina u svim kategorijama, došao je red da se stavi tačka na taj deo karijere. Međutim, propuštanje EuroBasketa, iako je bio u sastavu BiH, ostavilo je prostora za žal.
“To je trebalo da bude EuroBasket. Odlučio sam pre dve godine da će EuroBasket biti zadnji i zvanično oprostiti posle. Ovako kako se desila ta povreda, malo je ostalo nedorečeno. Ono što su mi priredili navijači, nepojmljivo.
I veći igrači su se opraštali i veći igrači su igrali za reprezentaciju, retko je ko onako nešto doživeo. To me u potpunosti ispunilo. Nekako sam još uvek u toj reprezentaciji, kao da igram. Sa tim momcima na okupljanju, praktično sedeo na klupi, ali definitivno sam odlučio.
Često mi ljudi kažu: ‘Što si se oprostio, rano si se oprostio…’ Fantastično smo pokriveni na visokim pozicijom. Nama nedostaje plejmejker, ali smo na ‘četvorci’ i ‘petici’ super popunjeni.”
Za kraj, Miralem Halilović je napunio 35 godina u utorak (22. jul), te je i sam svestan da do kraja nije ostalo mnogo, pa smo porazgovarali i o tome šta bi, da ima šansu, možda promenio iz svoje prošlosti ili želeo da uradi do kraja.
“Au…” – uhvatilo je pitanje nespremno legendu reprezentacije Bosne i Hercegovine, a onda je nastavio delimičnio u šaljivom tonu:
“Ispašću papučar, ali da sam barem ženu upoznao barem četiri godine ranije. Kada sam nju upoznao, ona mi je sportskog psihologa našla i uputila u ishranu, smirila me što se tiče ‘vannastavnih aktivnosti’. Da sam to jedno tri-četiri godine ranije… Ali ne bih (ništa menjao), čak ni tu sezonu u Evroligi sa Zagrebom, koju sam na klupi proveo.
Nedavno sam se video sa Damirom Markotom, sa kojim sam sedeo na klupi, kada je dolazio u Sarajevo. Iz svega izvlačim ono najbolje, nisam neki najtalentovaniji, ali sam radom i poštenim pristupom uspeo više od onih koji su bili talentovaniji. Sve je to sastavni deo puta, iako zvuči kao floskula, ali stvarno jeste tako.” – zaključio je Miralem Halilović za Basketball Sphere.
