Miro Bilan nastupa za Bresciju, a razgovarao je za Basketball Sphere pred play-off Serije A, pri čemu smo se dotakli i beogradskog Final Foura, polufinala Olimpijskih igara protiv reprezentacije Srbije, te mnogih drugih tema.
Gorostas iz Šibenika, grada košarke koji je dao toliko toga hrvatskoj košarci, u očima autora ovih redova tada se isprofilisao kao “stroj” za koševe sjajnog rada nogu i vrlo dobre leđne tehnike. Jednostavno se uklapao u opis old-school tip igrača koji je sposoban nadmudriti suparnika svojom košarkaškom inteligencijom.
Miro Bilan kao takav bio je blage naravi, dobri duh svlačionice, ali zver na terenu. To nisu samo lična razmišljanja već i potvrda struke. MVP nagrade za najboljeg igrača ABA lige i Hrvatske lige bile su potvrda velike kvalitete koje poseduje.
U takvim okolnostima bilo je samo pitanje vremena kada će se otisnuti na put u Evropu. Sudbina ga je odvela preko Francuske i Grčke do Italije, gde je danas član Brescie. Brescia je trenutno treća u Seriji A, pobedu iza Virtusa i Milana iz Evrolige, a ispred ekipe Venezije iz Evrokupa, koju predvodi Neven Spahija.
Borba s Virtusom i Milanom za čelnu poziciju
“Mi smo iskoristili situaciju gde ove godine nismo igrali Evropu zato što je ekipa prošle godine završila na devetom mestu. U principu gazda kluba je odlučio da je bolje preskočiti ovu sezonu. Igramo samo prvenstvo i mislim da nam je to za početak dosta pomoglo, jer Virtus i Milano sa svojim obavezama u Evroligi, te Venezia u Evrokupu imaju dosta problema što je i normalno. Tu mislim na neke iznenađujuće poraze koji nisu bili planirani.
Ne bih rekao da je to realno stanje. Sve četiri ekipe su definitivno zasluženo na prva četiri mesta. Videćemo na kraju na kojem ćemo mestu završiti. Mislim da nakon 12, 13 sezona prvi put ne igram evropska takmičenja, tako da mi je ovo neuobičajena situacija. Lakše mi je kada imamo dve utakmice nedeljno, pogotovo u ovim godinama kada mi ne treba puno vremena za treniranje.
Rekao bih da dve utakmice nedeljno možda nisu dobre za mlade igrače, ali za mene kao starijeg igrača je bolje, jer se ne trenira toliko. Bez obzira na to što imate dva velika izazova što onda dovodi do velikog umora, pogotovo ako uđete u neku sitnu povredu. Mislim da bi za našu ekipu bilo super da smo se takmičili u Evropi” započeo je ovaj razgovor za Basketball Sphere Miro Bilan.
Ciljevi
Kada imate dobre rezultate, logično je da će navijačima odmah porasti apetiti. Miro Bilan ipak spušta loptu na zemlju i realan je kada su okršaji s ekipama iz Evrolige u pitanju:
“Kada sam došao na predstavljanje, pitali su me koji su moji ciljevi, a moj odgovor bio je da vratimo klub u najbolje četiri ekipe lige. Lični cilj mi je bio polufinale, to je moje viđenje koliko zapravo naša ekipa može. Trenutno smo zadovoljni, bili smo skoro 10 nedelja na vrhu tabele. Ljudi su počeli pričati možemo li postići nešto više, ali ne treba o tome odmah razmišljati. Cilj treba biti polufinale play-offa, a onda ćemo videti.
Definitivno možemo ući u borbu s nekim od klubova iz Evrolige. Zapravo, već smo sigurni da ćemo u četvrtfinalu imati prednost domaćeg terena i to treba iskoristiti. Protivnik će biti ekipa koja je definitivno slabija od nas, tako da bi sve trebalo biti posloženo za ulazak u polufinale, a kasnije ćemo videti.”
Serija A jača od Superlige Turske
Miro Bilan je prekaljeni igrač koji danas ima 34 godine. U seniorskoj košarci je već punih 18 sezona, igrao je na svakom nivou, pa nas je zanimalo kako bi on iz svog ugla rasporedio najbolje evropske lige. Nakon 11 sezona na regionalnom nivou, skupio je iskustvo igranja za Strasbourg i Asvel u Francuskoj, Sassari i Bresciu u Italiji, te Peristeri u Grčkoj.
“Teško je reći, ja bih rekao drugo ili treće mesto. Španija je neprikosnoveno prva. Obično ljudi upoređuju najbolje klubove međusobno, ali ja uvek volim upoređivati i najslabije klubove iz drugih liga. Čini mi se da su najslabiji italijanski klubovi sa današnje tabele bolji od turskih. Anadolu Efes i Fenerbahce su bolji u ovom trenutku od Virtusa i Milana, ali trebamo gledati i kakvi su ovi sa dna. Tu bih prednost ipak dao Italijanima” govori nam hrvatski košarkaš.
Motivacija za nastavak karijere
Hrvatski centar svojim stilom igre lomi protivnike na košarkašku inteligenciju. Nikada nije bio jedan od onih koji su dominirali snagom i brzinom. U kasnijoj fazi karijere, to mu sigurno donosi određene prednosti, jer on zapravo može igrati na način kao kad je započinjao karijeru.
“Pokušavam živeti maksimalno profesionalno. Zdravo se hranim, ne pijem alkohol, ne izlazim, idem na vreme spavati. Sve te male stvari mi pomažu za moju igru, pogotovo kada nakupim godina. Hvala Bogu kroz karijeru nisam imao puno povreda, pa je i to pomoglo. Pokušavam živeti maksimalno sportski i osećam da mi to donosi neke benefite.
Nemam problema s motivacijom. Ako me zdravlje posluži, igraću još, jer vidim da mogu i dalje stvarati razliku na ovom nivou na kojem ja igram. Ne osećam da trebam prestati. Dok god mogu napraviti svoju ekipu boljom, guraću dok god ide” govori Miro Bilan.
Kada uzmemo u obzir da hrvatski klubovi iz sezone u sezonu jedva opstaju u ABA ligi, a Evropa je trenutno daleki san za njih, pomalo nerealno deluje period Bilana u Cedeviti. Naime, ta ekipa je bila standardni član evropskih takmičenja, i to konkurentan.
“Bio sam u Cedeviti šest sezona. Igrali smo tri sezone u Evrokupu i tri u Evroligi. U Evroligi smo jedne sezone prošli grupnu fazu i ušli u Top 16, gde smo bili blizu ulaska u Top 8. To je bio zaista ogroman uspeh, s obzirom na to da smo prošli grupu u kojoj je bio i Milano. To dovoljno govori o našoj ekipi tada. Kada to uporedimo sa današnjim stanjem u hrvatskoj klupskoj košarci, imaš osećaj kao da smo mi to igrali pre 25 godina.”
U Hrvatskoj se nije cenio uspeh Cedevite
U to vreme, Cedevita se profilisala ne samo kao najkvalitetniji klub u Hrvatskoj, već kao tim koji je išao rame uz rame s Partizanom i Crvenom zvezdom. Predsednik kluba Emil Tedeschi u jednom trenutku razmišljao je čak i o spajanju sa Cibonom. Iz današnje perspektive, to je bila slamka spasa za posrnulog zagrebačkog diva, slamka spasa koju su tadašnji ljudi u klubu ignorisali. Cedevita jednostavno nije bila uvažena od hrvatske košarkaške javnosti.
“U šest godina mi smo igrali tri Evrolige, tri Evrokupa, četiri finala ABA lige. Postojao je kontinuitet iako su se kroz te godine menjale filozofije kluba, gde smo probavali neke stvari na različite načine. Javnost tada i ljudi koji su pratili nisu cenili šta smo mi radili. Puno se više sad to ceni, gde ljudi govore kako smo bili super. U to vreme mi smo bili ništa specijalno za ljude. Mislim da je to bio uspešan projekat za hrvatsku košarku.
U to vreme, ako si bio igrač Splita i igraš dobro, idući korak je odlazak u Cedevitu. Ostaješ i dalje u Hrvatskoj i igraš Evropu s Cedevitom. Igraš play-off ABA lige, ulaziš u finale. To je veliki podstrek za velike utakmice. Ne moraš odmah nužno ići vani. Danas, ako igraš dobro za Cibonu, Zadar ili Split, automatski moraš ići vani gde ćeš odmah biti stranac. To nije lako jer te vani neće čekati. Ako se ne snađeš, doći će drugi umesto tebe” – iskren je Miro Bilan.
Spajanje Cedevite s Olimpijom
Četvrtog juna 2019. godine objavljeno je da se hrvatski klub Cedevita i slovenski klub Olimpija spremaju spojiti i formirati Cedevitu Olimpiju, novi muški profesionalni košarkaški klub sa sedištem u Ljubljani. KK Cedevita planira se u budućnosti takmičiti u hrvatskoj ligi kao “Cedevita Junior”. Tedeschiju je jednostavno bilo dosta nepriznavanja nakon godina silnih uspeha:
“Neverovatna tragedija za hrvatsku košarku i igrače je odlazak Cedevite iz Zagreba. Projekat je imao kontinuitet i samo se trebalo nastaviti u tom smeru. Žao mi je što je klub otišao u Ljubljan, jer su naši igrači puno izgubili.
Uzeću primjer Luke Božića. Sada bi bilo normalno da on ode u tadašnju Cedevitu i počinje igrati Evroligu ili Evrokup. S druge strane, ulazi u finala ABA lige gde igra najjače utakmice. To je neki normalan put. Kada ode dalje iz Cedevite, puno je spremniji. Sada toga nema i to je jedan veliki gubitak.
Meni lično je igranje u Cedeviti pomoglo za kasniji period u karijeri. Pogotovo poslednje dve sezone gde sam imao ulogu koja mi odgovara. Mislim na to da je igra išla kroz mene. Govorim o tome da si ti prvi ili drugi igrač ekipe, u principu si nosilac igre. Bilo je jasno da ako ja u tom momentu ne odigram dobro, mi ćemo vrlo teško dobiti utakmicu.
Danas imaš neke ekstra igrače u Partizanu i Crvenoj zvezdi što pre nije bio toliki slučaj zbog budžeta. Ipak, kada igraš jednu utakmicu u Španiji, drugu u Turskoj, treću u Francuskoj – tu vidiš svakakve igrače, drugačije postavke ekipa, taktike… Tada najbolje vidiš gde si u odnosu na njih i šta trebaš raditi. Ako si trener “ukradeš” nešto od tih ekipa ili pitaš šta to oni rade i kako treniraju. Puno se toga može naučiti u tim slučajevima.”
Džanan Musa ga je iznenadio
U vreme kada je Cedevita već postala ozbiljan regionalni faktor, u njihovoj laboratoriji razvijao se jedan mladi igrač koji će u nadolazećim godinama predvoditi novu generaciju Real Madrida uz Marija Hezonju. Znaš da vrediš kada ti štafetu prepuštaju Sergio Llull, Rudy Fernandez i Sergio Rodriguez. Džanan Musa ne samo da je prihvatio tu važnu ulogu, već je podigao na još veći nivo:
“Musa je došao kod nas sa 16 godina, taman posle osvojenog kadetskog Evropskog prvenstva gde ih je dočekalo oko 20 hiljada ljudi. Došao je kao najveći talenat s ovih prostora uz Luku Dončića. Odmah je pokazao stvari koje za nekog od 16 godina nisu baš uobičajene. Imao je te poene u rukama čim je došao, bez obzira što je bio najmlađi u ekipi.
Nisam iskreno mislio da će on voditi Real Madrid i dominirati. Svaka mu čast za sve što je uradio. U jednom momentu kada je zapeo u NBA dosta je kritika pretrpeo. Fenomenalan potez mu je bio odlazak u Breogan gde se on restartovao. Pokazao je kako se treba vratiti kada udariš u zid u karijeri. Napraviš korak unazad i ideš prema napred. Sjajan primer za mlade igrače.”
Zagrebačko finale u Beogradu
Kada razgovarate s Bilanom, automatski prvo što vam padne na pamet je beogradski Final Four u kojem su igrala dva zagrebačka kluba. Protiv svih opklada, sve je bilo spremno za veliki beogradski okršaj Partizana i Crvene Zvezde u finalu ABA lige. Ipak, Cedevita je trojkom Nolana Smitha s istekom vremena ušla u finale. Cibona je s druge strane na leđima nezaustavljivog 20-godišnjeg Darija Šarića, koji je imao 21 poen, 15 skokova i šest asistencija, šokirala Crvenu Zvezdu.
U tom finalu Cibona je uprkos svemu bila veliki autsajder. Bilanov sugrađanin Šarić je u finalu još jednom odigrao za anale te je u pobedu ugradio 23 poena, 11 skokova i sedam asistencija.
“U isto vreme, jedna od najdražih pobjeda ostvarena je tada, ali i jedan od najtežih poraza. Sve se to dogodilo u tri dana koliko smo tamo bili. Utakmica s Partizanom bila je nešto fenomenalno, baš sam se nedavno prisetio i gledao isečke, jer je ovih dana baš bilo deset godina od tog događaja. I onda to finale, igraš s Cibonom gde se očekivalo da ćemo mi to osvojiti. Međutim, Šarić je odigrao taj Final Four, s nepunih 20 godina, van svake pameti, to je možda nezabeleženo ikada da neko odigra tako dobro, kao superstar.
Za nas je to bio težak poraz, jer nekako su svi nas videli, pa čak i mi sami, da je to sad naša godina i da ćemo to konačno osvojiti. Jednostavno, previše smo se potrošili, Cibona je igrala u četvrtak sa Crvenom zvezdom, mi smo igrali petak s Partizanom, i onda je subota bila slobodan dan, a finale u nedelju.
Mi smo se fizički iscrpili, pobeda u zadnjoj sekundi, trčanje, slavlje, toliko smo bili umorni za to finale. I opet smo mislili možemo, ali eto, završilo je kako je. Kažem, Dario je stvarno odigrao fenomenalno, napravio je tu prevagu za njih da nismo imali nikakve šanse” priseća se Miro Bilan.
Poraz od Srbije među najbolnijima u karijeri
Kroz priču o reprezentaciji, nezaobilazna tema bila su Olimpijske igre 2016. godine u Rio de Janeiru. To je bio vrhunac Bilanove karijere kada je nacionalni dres u pitanju. Na turnir se otišlo trnovitim putem. Selektor Aleksandar “Aco” Petrović složio je respektabilnu ekipu koja se preko pretkvalifikacionog turnira u Torinu i pobjedama nad Tunisom, Italijom i Grčkom plasirala na završni turnir.
“50 nastupa u reprezentaciji, za mene je to solidan broj, jer koliko god sam ja bio neki talenat, nije se o meni toliko pričalo da ću ja nešto uraditi. Ja sam dosta ponosan zbog tih 50 nastupa, a pogotovo zbog nastupa na Olimpijskim igrama što je neverovatno iskustvo. I tu smo imali priliku ući u polufinale, izgubili smo od Srbije tako da i to mogu navesti kao jedan od najbolnijih poraza.
Imali smo to zajedništvo u timu, sve je nekako išlo prema tome da ćemo napraviti veliki rezultat. Ljudi u Hrvatskoj su se budili noću da gledaju reprezentaciju, stvorila se ta euforija koja dugo prije toga, to je bilo nešto fenomenalno” priseća se centar Brescie sa tužnim tonovima u glasu.
Kako je Aco Petrović zaustavio Giannisa Antetokounmpa
Na pretkvalifikacionom turniru u Torinu, najveća opasnost pretila je od nadolazeće zvezde Giannisa Antetokounmpa. Međutim, Hrvatska je odigrala obrambeno perfektnu utakmicu, a “Greek Freak” je ostao na samo devet poena u meču.
“Aco je odmah uvideo da ga puštamo na šut, njima je Calathes bio na plejmejkeru, i isto igrač kojeg se može pustiti na šut, kao i Thannasis iako on nije toliko igrao. To je bila taktika, skupimo se na jednu stranu reketa tako da nema prolaska, Giannis je šutirao 0-5, Calathes 1-4. Danas je to drugačije, on se puno bolje prilagodio na ta FIBA pravila, na tome je dosta radio.”
Nezamislivo da stojim u istoj rečenici s jednim Tonijem Kukočem
“Preko poznanika znam da je tražio video analize nekih igrača u Evropi koji nemaju tako dobar šut, i gledao što rade, kako se kreću i kako uspiju izaći iz tog tzv. zoniranja, tj. rizika pri šutu.. On je dosta fokusiran na to. Voljan je promeniti nešto u svojoj igri, pa da može pomoć svojoj ekipi. Uz to, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, ušao sam u istoriju. Uz Kukoča sam jedini igrač od minimum 30 poena i 10 skokova u zvaničnoj utakmici za Hrvatsku.
Nakon utakmice su izlazili ti podaci, i kad je meni neko to rekao, ostao sam iznenađen. Bilo mi je nezamislivo da stojim u istoj rečenici s Tonijem Kukočem. Nekako ne možeš zamisliti da si upravo ti to uspio napraviti. Još smo tu utakmicu dobili Tursku i plasirali se na Evropsko prvenstvo. Sve je ispalo savršeno. Neke sam stvari mogao bolje odigrati, ali generalno sam zadovoljan.” – ispričao je Miro Bilan.
Giannis Antetokounmpo, Luka Dončić i Karl Anthony-Towns – Kako protiv njih?
Otkad se penzionisao od reprezentacije, sada mu je puno lakše komentirisati aktuelnosti. Hrvatsku očekuje još jedan težak pretkvalifikacijski turnir za Olimpijske igre u Parizu ovo leto. Hrvatska je u grupi s neugodnim Novim Zelandom, a tu su još i Dominikanska Republika predvođena Karl-Anthony Townsom, Grčka s Giannisom Antetokounmpom, te Slovenija s Lukom Dončićem. Koju reč o svemu tome rekao je Miro Bilan:
“Ne dolazimo mi na taj turnir kao favoriti grupe, pa ekipi odmah i automatski lakše. Nemamo što izgubiti. Svakako će biti poseban pritisak na Grčku kao domaćinu, te Sloveniju s Lukom Dončićem kao jednom od favorita. Imamo neku situaciju gde se o Hrvatskoj neće ni pričati, niti će ih videti u finalu, tako da je puno lakše raditi i pripremati se u takvim uslovima. Često je Hrvatska košarkaška reprezentacija znala odigrati najbolje kad je bila potpuno otpisana.
Videćemo, treba videti hoće li Hrvatska doći zdrava i kompletna, ali i ostali. Sada se Grčkoj povredio Giannis Antetokounmpo, ali vidim da nije Ahilova tetiva nego list. Ne treba biti to velika povreda. I takva mala ako se dogodi u nezgodnom trenutku može okrenuti priču i celu sliku turnira. Čekamo početak turnira, pa ćemo tada moći dati bolju prognozu kada vidimo rostere, ko igra i ostalo. Bitno je da prođemo u polufinale, pa ćemo onda dalje gledati šta i kako.”
Kvalitet na centarskim pozicijama
Hrvatska košarka gleda se kroz prizmu toga da je stanje nikad gore. Klubovi ne igraju Evropu, reprezentacija skoro tri decenije nije osvojila medalju, a uspeh je i ako se kvalifikuju. Cibona je bila pred gašenjem, a mladih talenata je sve manje. Ipak, najsvetlija tačka trenutno su centarske pozicije kojima raspolaže selektor Josip Sesar.
Tu su u prvom redu NBA uzdanice Ivica Zubac, Dario Šarić, Luka Šamanić i Karlo Matković. Evroligaški centri Ante Žižić, Danko Branković i Krešimir Nikić. Nadalje, imaju Roka Prkačina, Mateja Rudana, Andriju Jelavića, Darija Drežnjaka, Lovru Mazalina. Koliko god neko rekao da su to slatke brige, Josip Sesar sigurno ima glavobolje.
“Ovisi sve o seletkoru, on ima neku viziju i posloži sve po svom nahođenju. Imaš neki teret gde ćeš izabrati Drežnjaka iz Zadra, ispred Šamanića koji je u Utah Jazzu. I znaš da ćeš ako ne uspeš biti na udaru novinara i navijača. Nekako mislim da je najbolje da se trener uvijek drži svoje vizije, i da proba na takav način.
Važno je da se da sve od sebe, a ti zovi koga hoćeš. Bolje to nego raditi neke kompromise. Zvaćemo sve najbolje i onda ti na kraju bude žao jer isto doživiš loš rezultat, pa kažeš sebi da si trebao po svojoj viziji” – kaže Miro Bilan.
Nikola Jokić MVP
Za kraj smo ostavili jednu lakšu temu. Bilan je strastveni sportski fanatik. Prati praktično sve fudbalske i košarkaške lige, a nas je zanimalo njegovo viđenje ekspanzije evropskih igrača u NBA:
“Mislim da je sada NBA otvoreniji prema Evropljanima. Puno im se više tamo sada pruža prilika nego ranije. Mislim da je najbolji Nikola Jokić. Igrač je to koji igra bez previše fizičkih aspekata, sve je na tehnici i pameti. Ja volim gledati te različitosti, Jokić je centar i kad igra protiv Golden State Warriorsa, gde je najbolji igrač šuter za tri poena, meni je to fenomenalno gledati takve taktičke sukobe.
Mislim da je on definitivno MVP ove sezone, uprkos Lukinim odličnim predstavama. Volim te igrače koji razmišljaju. I što će napraviti nešto što niko u dvorani neće videti. Denver Nuggetsima će biti teško, imaju sve alate za ponovno osvajanje titule, ali puno je lakše biti lovac nego lovina” zaključio je Miro Bilan ovaj razgovor za Basketball Sphere.
