Naturalizovani igrači svojevrsna su tabu tema u svetu evropske košarke – jednima su neophodni, dok drugi ne žele ni da čuju za igrača u reprezentaciji koji nije poreklom iz njihove zemlje.
Naturalizovani košarkaši isto tako ne moraju da budu garant uspeha jedne reprezentacije, što smo videli i na ovom EuroBasketu, ali isto tako mogu da preokrenu sudbinu jedne selekcije, koja pre početka turnira nije izgledala kao da može učiniti nešto veliko.
- Tornike Shengelia za Basketball Sphere: Srbija zaslužila veliko poštovanje – naravno da sam navijao za njih
- Adis Bećiragić za Basketball Sphere: Između dva stranca morali da odaberemo jednog – to je bio moj izbor
- Guerschon Yabusele za Basketball Sphere: Biće skoro nemoguće nadoknaditi ono što oni donose na terenu
Uzmi bonus! Jedan od najočitijih primera za dobar odabir pri naturalizovanju je viđen u selekciji Poljske koja pre ovog prvenstva nije kotirala među najbolje rangiranim selekcijama, a uspela je da dogura do četvrtfinala, gde će svakako imati svoje šanse protiv Turske.
Jordan Loyd, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde a sada član Monaca, nije ono što bi nazvali logičnim izborom za tim Igora Miličića. U reprezentaciji Poljske hronično nedostaje playmaker, ali je Miličić verovao da mu je potrebniji bek šuter i solidan defanzivac.
Zašto?, pitate se…
Mateusz Ponitka, kakav god bio na klupskom nivou, a svi znaju da mu je karijera puna uspona i padova, u Poljskoj je alfa i omega. Među svim, tu je i zadatak da služi kao primarni kreator u napadu Miličićevog tima. Takođe, Poljaci i ne igraju puno akcija u half-courtu. Većinom se to svodi na pronalazak missmatcha, dok su Miličićev forte specijali iz outa.
Tu dolaze do izražaja Loydovi kvaliteti. Kako su to košarkaši Bosne i Hercegovine videli, ako mu se povlači visoki igrač nakon preuzimanja, beku Monaca nije problem da kažnjava šutem za tri poena, čak i ako mu se ostavi manje od sekunde slobodnog vremena. Istovremeno, snalažljiv je i dovoljno agilan da se nakon akcije iz outa nađe slobodan na šutu.
Da je pun pogodak, dokazuje i činjenica da u proseku beleži 23 poena, uz 47,4 posto šuta za tri poena (10. na listi igrača sa više od 20 upućenih šuteva, 2. na listi sa više od 30 pokušaja za tri poena).
Loyd je možda najbolji primer dobre naturalizacije, ali ni selekcija Gruzije nije prošla ništa slabije sa Kamarom Baldwinom. Čelnici Bayerna mogu biti sretni što su ga ugrabili pre početka EuroBasketa, s obzirom da su dionice ovog košarkaša značajno porasle u proteklih deset dana.
Aleksandar Džikić nema široku rotaciju, pa je od velikog značaja bilo da se pogodi sa naturalizovanim košarkašem. Kao što su nekada Jacob Pullen i Thad McFadden radili, Baldwin je uspeo da podigne nivo za još jednu stepenicu.
Američki playmaker je već nekoliko sezona u Evropi, ali je u Evroligi tek prošle godine debitovao. Kod Pabla Lasa je na trenutke pokazivao, ali u reprezentaciji Gruzije je definitivno dokazao da može biti komplementaran deo, pogotovo sa dominantnim visokim igračima poput Goge Bitadzea i Tornikea Shengelije.
Protiv Francuske u osmini finala je bio igrač utakmice i s razlogom. Praktično uvek je bio korak ispred svojih čuvara, a pogotovo kada bi ga preuzeli visoki missmatch bi kaznio odmah. Za razliku od nekih naturalizovanih igrača, pokazao se kao pun pogodak na ovom turniru i doneo svojoj reprezentaciji istorijski uspeh.
Sa 12 poena i četiri asistencije, uz svega jednu izgubljenu loptu po utakmici u proseku, donosi stabilnost gruzijskom napadu, čak i u trenucima kada njegovi visoki saigrači ne mogu da naprave razliku.
Pozitivan primer je i John Roberson, iako on nije novajlija u redovima Bosne i Hercegovine. Nakon svega što se izdešavalo na pripremama, otkazivanju Džanana Muse zbog operacije i nespremnosti Xaviera Castanede, Roberson je bio pozvan od Adisa Bećiragića sedam dana pre početka EuroBasketa.
Neko bi ga nazvao ludim zbog tog poteza, jer nije izgledalo kao da će moći da doprinese u velikom uspehu, dok su mnogi očekivali i dolazak Luke Garze. I na prvim utakmicama uopšte nije ni bio dobar. Međutim, uspeli su da mu tempiraju formu dovoljno dobro da se zapali protiv Grčke, a onda i Gruzije, kako bi BiH došla do osmine finala. Čak je i protiv Poljske, pogotovo u prvom delu, briljirao, ali ga je zaustavila povreda zadnje lože da pomogne timu većinom poslednje četvrtine.
Ne sme se zaboraviti ni na uticaj Shanea Larkina u Turskoj, Tylera Dorseya u Grčkoj ili Khadeena Carrington u Izraelu, koji su, svaki na svoj način, doprineli većem ili manjem uspehu svoje reprezentacije.
Larkin je već godinama jedan od najboljih bekova u evropskoj košarci. Iako u Turskoj ima nešto drugačiji zadatak nego u Anadolu Efesu, te je svestan da treba da se podredi timu, njegov nivo igre ne opada.
🇸🇮 Luka Doncic is AVERAGING 34 POINTS PER GAME in the 6 games he's played at this #EuroBasket tournament. 🤯🔥
— Basketball Sphere (@BSphere_) September 8, 2025
Is he set to become the Top Scorer of the tournament? 🎯🤔 pic.twitter.com/ogwImUYQBi
Da nije sve tako pozitivno kada naturalizujete igrača, dokazali su Kyle Allman i Darius Thompson.
Thompson je zamenio povređenog Dontea DiVincenza u reprezentaciji Italije i nije doneo apsolutno ništa kako bi “Azurima” i Gianmarcu Pozzeccu olakšao posao. Igrač kojem je karijera u blagom padu od odlaska iz Baskonije, iako je u Anadolu Efesu trebao biti bolji nego što jeste, potpuno je nadigran od Marca Spissua i Alessandra Pajole. Pristup je možda i najviše razočarao. U principu, Thompsonovo razmišljanje je bilo – došao sam da odigram svoje, podelim koju asistenciju ako se baš namesti i to je to.
Bez ikakvog doprinosa timu i možda bi bilo bolje da nije ni dolazio. Zbog sebe, ali i zbog tima, jer nije preuzimao odgovornost kako se od njega očekivalo s obzirom na to da je dobar kao igrač s loptom u igri dva na dva, da mu je šut za tri velika pretnja protiv bilo koga ako bi se neko usudio da ide ispod bloka, a isto tako, barem u teoriji bi trebalo da je sposobniji u igri jedan na jedan, što na ovom EuroBasketu nismo ni u tragovima mogli da vidimo u praksi.
S druge strane, Allman je predvodio razočarenje koje je reprezentacija Crne Gore. Nisu uspeli da izađu iz grupne faze, u grupi gde su još bile Švedska i Velika Britanija. Kada se setite šta su Omar Cook, Tyrese Rice, Derek Needham i Kendrick Perry donosili, onda je ovo Allmanovo sramotno i da se poredi.
Osim nekoliko pogođenih trojki u poslednoj četvrtini protiv Nemačke, kada je razlika bila već bila nedostižna, te pomoć u finišu u jedinoj pobedi protiv Švedske i dobar uvod u utakmicu Velike Britanije, ostalih 95 posto minuta provedenih na parketu se svode na jedno veliko ništa.
Da, nedostajali su neki igrači, ali taj isti Allman je nekoliko meseci ranije pomogao Besiktasu da se domogne finala turske Superlige, dok je sada bio čisti minus igrač. Iako ovo zvuči previše surovo, Nikoli Vučeviću je bio neophodan playmaker u kojeg se može pouzdati, ne samo on, već i ostatak ekipe. Sveukupan utisak daje ocenu ispod svih očekivanja, jer kada preuzimate odgovornost da nekom igraču date pasoš svoje zemlje, očekujete da on dodatno unapredi taj tim. U ovom slučaju, to nismo videli. Daleko od toga da su zasluge samo njegove, ali prosto, ovo je turnir na kojem “papir ne trpi ništa”, a posebno ne nedostatak rezona u ključnim momentima bilo koje utakmice.
Dvosmerna ulica je naturalizovanje igrača i dobro morate da pazite koga ste i zašto doveli. Ne može uvek sve da bude na igračima, ali kada ste “stranac” onda morate da dajete mnogo više od domaćeg igrača. Kako su Thompsona nadigrali njegovi bekovi, tako je i Allmana Igor Drobnjak sa veoma pozitivnim doprinosom.
Kroz istoriju postoji ogroman broj primera, kako pozitivnih, tako i negativnih, ali ako se osvrnemo na ovaj EuroBasket, jasno je da su pojedina imena “legli kao kec na desetku” svojim ekipama, dok su oni drugi doprineli potpunom raspadu sistema.
Pročitaj još:
- Myles Hesson za Basketball Sphere o razvoju košarke u Velikoj Britaniji, ciljevima na EuroBasketu i svojoj ulozi
- Isaac Bonga za Basketball Sphere: Specijalan trenutak i nešto što pamtim
- Gianmarco Pozzecco za Basketball Sphere: Ako ih prevarim, to je kraj moje karijere
EuroBasket Tipovi
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
