Srpski stručnjak i trener na prestižnom UCLA Univerzitetu, Nemanja Jovanović, za Basketball Sphere o brojnim temama.
Govoriće se i pisaće se o tome koliko srpskih trenera ima u Evroligi, koliko ih ima u Evrokupu, sa ponosom isticati da znanje šire i u najkvalitenijoj ligi sveta, NBA. Međutim, neće mnogo prostora biti posvećeno onima koji svoj put krče u NCAA, bez obzira na to što je Univerzitet, slično evropskoj košarci, mnogo pogodnije tle za priču o tome.
Dok je NBA liga igrača, NCAA je zadržala tu trenersku crtu. Iako je mnogo kvalitetnih superzvezda prošlo kroz Duke, uvek je prva asocijacija Mike Krzyzewski. Ista stvar je i sa Kentuckyem i Johnom Caliparijem i brojnim drugim stručnjacima. Pomenuti su finansijski bili (i ostali) i mnogo moćniji od pojedinih NBA trenera.
Jedan od onih koji je odlučio da karijeru gradi baš na tim parketima, nešto daljim od očiju evropske javnosti, a ništa manje kvalitetnim, je i Nemanja Jovanović, u SAD poznatiji kao Yogi. Već je 42-godišnji stručnjak prošao dosta toga. Vodeći mlađe kategorije Železničara iz Lajkovca, nagovestio je kakvim će putem ići.
Posle toga, bio je deo dobro poznatog Superfunda, u kojem su se razvijali mnogi budući reprezentativci Srbije, zatim je trenirao juniore Crvene zvezde, u kojoj je kasnije bio i asistent, da bi ga put vodio kako u skandinavske zemlje, tako i u španski Torrelodones, gde će zajedno sa Darkom Rajakovićem i Ivom Simovićem napraviti sjajan posao…
,,Vreme da se radi i uživa”
Sve to pripremilo ga je za koledž košarku, koja u sebi ima dosta toga evropskog, tako da Jovanoviću nije bilo teško da se privikne, prvo na SMU, gde je sarađivao i sa legendarnim Larryem Brownom, potom u DePaulu i UT Arlingtonu, da bi usledio poziv koji se ne odbija – od avgusta 2023. godine deo je stručnog štaba Micka Cronina na najtrofejnijem, UCLA.
,,Nasledio sam poziciju od Iva Simovića, koji je bio asistent na UCLA prethodne godine. Nakon njegovog odlaska u Toronto Raptorse, mesto se upraznilo i naš glavni trener hteo je da nastavi liniju sa internacionalnim stručnjacima i ideju regrutovanja internacionalnih igrača. Preko Iva su došli do mog imena.
Našli smo se, pričali i dogovorili se za saradnju, na moju sreću. Od tih pet škola koje zovu Blue Blood u SAD – Kansas, UCLA, Kentucky, Duke, North Carolina (UNC), ovo je najprestižnije mesto zbog istorije i lokacije. UCLA je najtrofejnija škola još uvek sa 11 osvojenih nacionalnih prvenstava tokom ere Johna Woodena i kasnije 90-tih“, počeo je Jovanović razgovor za Basketball Sphere.
Iz njegovih reči može da se zaključi – uživa u trenutnom angažmanu.
,,Svaki dan sam presrećan kad ulazim na fakultet. Što kaže naš trener, skrećemo sa Sunset Boulevarda desno, što je poznata ulica koja prolazi preko Beverly Hillsa i Hollywooda i škola se nalazi sa desne strane od toga. Kada skrenete na Sunset i potom ka UCLA i pomislite da radite tamo, poseban je osećaj. Sada je vreme da se radi i uživa“, rekao je Jovanović, koji na UCLA čini trougao srpskih predstavnika zajedno sa Angelom Dugalić i Lazarom Stefanovićem, sa kojim je otkrio da voli da trenira uz srpsku muziku u zdanju čuvenog koledža.
O krucijalnim promenama u koledž košarci
Srpski trener zakoračio je u koledž košarku 2015. godine. Od tog momenta, pa do danas, desile su se dve veoma bitne stvari – reč je o čuvenom NIL-u (name, image, and likeness), kao i uvedenom transfer portalu, zbog kojeg je čitava struktura pomalo i evropeizovana.
The Athletic navodi da je UCLA jedan od “ranih pobednika” onoga što bi se u Evropi nazvalo prelaznim rokom. U popularne Bruinse su preko transfer portala stigli Skyy Clark sa Illinoisa, Tyler Bilodeau sa Oregon Statea, Kobe Johnson sa USC (University of Southern California) i Eric Dailey Jr. sa Oklahoma Statea.
,,Igrači sada mogu da se transferuju sa škole na školu i da igraju odmah naredne godine. Ranije je postojala ‘redshirt’ godina gde je igrač morao prvo da sedi godinu dana, pa tek onda da igra u ekipi u koju se transferovao. Taj sistem je ubrzan, transferi se rade preko transfer portala. Igrač nakon završetka godine, ako želi da promeni školu stavlja svoje ime na transfer portal i samim time je otvorio ime za market. Trenutno tamo ima oko 1.800 igrača, što je otprilike pet igrača po ekipi, na 350 škola prve divizije – pola svake ekipe odlučuje da se menja”, podvukao je Jovanović.
NIL je 2021. godine uveo pravu revoluciju u NCAA, s obzirom na to da od te godine svaki student može da ima finansijske pogodnosti, na način na koji to ranije nije bio dozvoljen.
,,Sada postoji mogućnost da igrači zarađuju novac pored igranja košarke. Škola kao škola nije ta koja plaća igrače kroz NIL, nego treća kompanija. Postoje kompanije koje su fomirane van strane fakulteta, u koje boosteri i sponzori mogu da uplate novac i on može da se iskoristi da se igrači kompenzuju za njihovo ime. Ako će raditi marketing za njih ili neku vrstu promocije, biće plaćeni za to.”
Jovanović je jedan od pet asistenata u stručnom štabu i trenutno je direktor za internacionalno regrutovanje igrača.
,,Od pet trenera, svako ima stranu vezanu za regrutovanje. Moj deo je internacionalni, pratim tu scenu i izaberem ono što je najbolje za nas. Pre nego što sam došao, Ivo Simović je već potpisao pet internacionalnih igrača. Naravno, moja uloga je da budem u kontaktu sa njima i da im ceo taj sistem približim, pomognem im da se uklope, kao i da regrutujem nove momke. Prošle godine smo imali igrače iz Srbije, Francuske, Slovenije, Turske, Španije i Nigerije.”
Istakao je i da se obim posla povećao, što je još jedan novi izazov sa kojim je morao da se suoči sticajem okolnosti. Sve to ima veze sa već pomenutim transfer portalom.
,,Ranije je proces bio teži jer je regrutovanje značilo da ste u kontaktu sa igračem dve godine pre nego što dođe na fakultet. Oni dolaze u posete, priča se sa porodicom, tako da je proces trajao dosta duže za freshmana, dok za igrače sa portala može da traje nedelju dana. Okrenete igrača, kažete koju situaciju mu nudite, a on vama šta očekuje od sledeće godine. Ako se poklopite, idete na sledeći korak, posetu fakultetu. Igrač poseti fakultet sa porodicom i donese odluku. Nama je sa te strane ubrzan proces regrutovanja, ali je povećano tržište”, jasan je bio Jovanović.
Minula sezona nije bila u skladu sa renomeom UCLA. Sa skorom 10-10 (ukupno 16-17) bili su peti u Pac-12 diviziji i propustili su March Madness, završni turnir NCAA. Jasno je da nije bilo lako nadomestiti izostanak Jaimea Jaqueza Jr-a, koji trenutno blista u dresu Miami Heata. Prošle godine franšiza sa Floride izabrala ga je kao 18. picka na NBA draftu.
,,Na UCLA sve osim titule je neuspeh i ne bežimo od toga. Generalno, nakon uspešne sezone 2022/23, gde je UCLA došao do TOP 16 i izgubio u poslednjoj sekundi protiv Gonzage, četiri od pet startera napustila su ekipu, trojica završili u NBA, tako da je bio rebuild i restart i svi su to znali. Imali smo sedam freshmana u ekipi ove sezone i nekako se očekivalo da u startu neće biti kao prethodne, ali niko nije očekivao da će biti ovako kako se završilo.”
Došlo se i do zaključka zbog čega je bilo tako.
,,Analiza koju smo podvukli bila je da smo možda bili premladi za takmičenje. Trenutno koledž igraju momci koji imaju 24-25 godina zbog kovid godine. Jednostavno, imali smo dovoljno talenta, ali je talenat bio dosta mlad. Cilj za sledeću sezonu je da se zadrže igrači koje mislimo da mogu da pomognu i da se ekipa malo pojača starijim igračima sa transfer portala. Svesni smo da godina nije bila na nivou UCLA, ali smo svesni situacije u kojoj smo bili i pre sezone je to najavljeno. Videlo se da ulazimo u rebuild sa supertalentovanim freshmanima koje smo doveli.”
Ono što je obeležilo poslednjih nekoliko decenija je dominacuja UConn-a. Ove godine, uspeli su da odbrane titulu i od 1999. su najuspešniji, pošto su šest puta bili šampioni u tom periodu.
,,Teško je reči da nisu sila, imali su back to back prvi put posle Florde iz 90-tih sa Billyjem Donovanom. Jako je teško ponoviti to. Njihov trener izjavljuje da biraju igrače sa posebnim mentalnim sklopom i dobar su miks tog način izbora i sistema koji su uspostavili. Nema sumnje da su vodeća sila i naš zadatak može samo da bude da pokušamo da ih skinemo sa tog trona sledeće godine.”
Final Four NCAA ove sezone imao je i srpskog predstavnika. Sasha Stefanović postao je prvi trener sa tog podneblja na završnom turniru. Njegov Purdue stigao je i do finala, da bi pomenuti UConn ipak bio prejak.
,,Jako mi je drago zbog toga. Znam momka i naravno da se radujem za nekog svog da bude u toj situaciji. Bilo bi lepo da srpska struka od toga dobije nešto, da možda može da prenese znanje nekim momcima koji dolaze. Ivo Simović je ostavio neizbrisiv trag na koledžu, prešao iz UCLA na sledeći nivo. Tu smo u muškoj koledž košarci osim Saše i mene, Ognjen Stranjina iz Whichita Statea i Ognjen Vasiljević, koji radi u Altanti. Postoji grupa naših muških trenera ovde i naš zadatak je da se držimo zajedno, da nas bude što više u budućnosti.”
S obzirom na to da je Simović primer trenera koji je od asistenta na koledžu, postao pomoćnik u NBA ligi, koliko je NCAA zapravo podloga za razvoj trenera u najjačoj ligi sveta ili su to dva odvojena puta?
,,Sve zavisi od ličnog cilja. Postoje ljudi koji imaju afiniteta prema NBA, drugi prema koledžu. I jedna i druga stvar su jako dobre. Naravno, Ivov put je jako interesantan i nešto iz čega bi svi mogli da naučimo. Još sam više impresioniran time što je Darko Rajakovic trener Toronta Raptorsa. Svi bi trebalo da budu usmereni ka tome da budu prvi treneri u NBA ili NCAA.”
Kao što put krči u SAD, tako je Jovanović i u srpskoj košarci ostavio trag. Dobio je priliku da 2004. godine bude deo Superfunda, usmerenog ka razvoju talenata. Brojni će, sa kojima je jedan od trenera Bruinsa sarađivao tada, kasnije napraviti velike karijere.
,,Vuk Stanimirović je bio sjajan trener, metodičar i imao sam sreću da sam ga sreo u ranom delu karijere. Pre toga radio je kao pomoćnik u Crvenoj zvezdi na evroligaškom nivou, imao je veliko iskustvo i mnogo mi je pomogao. I dalje smo u kontaktu i zahvalan sam mu. Ono što ostaje iz tog perioda su igrači. Superfund je bio akademija mladih igrača sa ciljem da ih izbaci za dalji nivo.
Mirko Ocokoljic i Milan Mitrović su radili sjajan posao sa juniorima, ja sam bio između juoniora i prvog tima i radio sa mladim igračima sa obe strane. Drago mi je da sam bio pored igrača kao što su Marko Ljubičić, Savo Lešić i Nemanja Bjelica i sa njima sam u kontaktu. Sa Bjelicom pre svega, taj deo mi je u lepom sećanju. Dragi ljudi, sve momke koji sam naveo, cela ekipa je bila interesantna i radili smo dobar posao. Te godine smo osvojili Drugu srpsku ligu i kasnije su ti momci napredovali u karijerama, što je bila kruna celog projekta.”
Rajaković, Simović, Sedlaček, Nedović…
Period u jednom od dva najveća srpska kluba takođe ga je nesumnjivo oblikovao. Od 2005-2008. godine bio je prvo trener u mlađim selekcijama Crvene zvezde, a potom i jedan od asistenata u prvom timu. Ujedno, tada mu se putevi ukrštaju sa Rajakovićem i Simovićem, sa kojima će kasnije razviti još bolji odnos. Međutim, neko drugi uticaće presudno na trenerski razvoj Jovanovića.
,,U sećanju će mi ostati uvek rad sa Darkom i Ivom. Taj početak, kad smo radili zajedno. Nas trojica smo imali sreću da radimo u tri najjače košarkaške zemlje u svetu – Srbiji, Španiji i Americi, na jako visokom nivou. Priključio sam se njima, bila je to borba kroz period koji je bio turbulentan u celoj zemlji. Upečatljivi su bili sastanci ponedeljkom sa Marinom Sedlačekom na Kalemegdanu. Og njega smo učili svi zajedno za stolom.
Bili su tu Mirko Pavlović, Darko, Ivo i Marko Radovanović. Marin je imao neverovatan uticaj na deo našeg trenerskog puta. Imao je već iskustva sa američkom košarkom i sistemom rada u staroj Jugoslaviji. Kontrolisani rad uz Marina sa mlađim kategorijama, gde smo imali jako talentovane ekipe, iz koje je jedan Nemanja Nedović ponikao, isto je lepa priča koje se rado sećam. U kontaktu sam sa svima njima, sa Marinom pogotovo, jer uvek ima dobre savete”, zaključio je Nemanja Jovanović razgovor za Basketball Sphere.
