Nemanja Krstić već četiri pune sezone igra sjajnu košarku u Austriji, ali to prolazi ispod radara na našim prostorima.
Pomalo zaboravljen, nekada velika uzdanica srpske košarke nosi dres OCS Capital Bullsa. Da su očekivanja što se tiče njegove karijere bila veća, svestan je i sam. Ono što ipak malo ko zna, jeste da je na razvoj njegove karijere u mnogome uticala povreda leđa.
“Naravno da sam svestan da su očekivanja bila velika, jer sam prošao sve mlađe selekcije reprezentacije. Bio sam kapiten U20 selekcije i bio pozvan za A reprezentaciju sa svega 20 godina.” – rekao je Nemanja Krstić, te potom otkrio koliko su povrede bile opasne:
“Odmah posle epizode u seniorskoj reprezentaciji doživeo sam povredu kičme i morao sam na operaciju. Izvađen mi je L4-L5 disk. Propustio sam čitavu sezonu i nakon toga šansu mi je pružila Igokea. Međutim, tamo opet doživljavam ozbiljnu povredu, ovog puta desila se infekcija skočnog zgloba.
Doktori su rekli da sam jedva ostao živ. Tu je usledila nova pauza i tako sam u ranim godinama izgubio korak sa očekivanjima, pa je bilo teško vratiti se. Ispalo je dobro, jer posle te operacije više nikada nisam imao probleme sa kičmom.” – dodao je Krstić.
U razogovoru za Basketball Sphere otkrio je i jednu urnebesnu anegdotu, kada je prvi put pozvan u A reprezentaciju.
“Poziv za A reprezentaciju prvo je izašao u Sportskim novostima. Mi smo tada bili na pripremama sa mladom selekcijom, a meni je cimer bio Luka Mitrović. On je prvi video i počeo da viče: ‘Alo, budi se, pozvan si u A reprezentaciju’, ja sam mislio da je fora i samo sam se okrenuo na drugu stranu i nastavio da spavam.” – kroz osmeh je ispričao Nemanja Krstić.
Puno reprezentativnih pauza i leta proveo je sa reprezentacijom i baš tu su nastala neka prijateljstva za ceo život.
“Prvi cimer mi je bio Nenad Krstić i ja prosto nisam mogao da verujem, bio sam oduševljen. Kasnije su mi cimeri biti Dejan Musli, Vladimir Štimac, Nikola Kalinić, sve sjajni momci! Što se tiče terena, najviše mi je pomagao Vladimir Lučić, koji je doživeo povredu baš kao i ja dva meseca kasnije.” – otkriva srpski košarkaš.
Ipak, iako je sa svim navedenim igračima veliki prijatelj, njegov odnos sa Nemanjom Dangubićem je nešto posebno. Ko god ih poznaje, zna da su oni kao braća:
“Dangubić i ja smo igrali prvo u Hemofarmu. Tamo smo se stvarno super družili, on, Luka Mitrović, Nikola Milutinov, Luka Anđušić, Jovan Novak.. Nakon Hemofarma, Dangubić i ja smo igrali u Megi zajedno dve godine. Tada smo po ceo dan bili zajedno. On me je tada upoznao i sa mojom današnjom suprugom, pa mi je bio i kum. Takođe Luka Mitrović je Dangubićev kum, tako da smo uspeli da očuvamo prijateljstvo.”
U Megi se zadržao punih tri godine.. Kroz klub je prošao zaista veliki broj sjajnih igrača u tom periodu.
“Mega radi najbolji posao što se tiče mladih igrača. Te godine su u timu bili igrači koji su sada najbolji u Evroligi i NBA. Uvek je tu bio neko od iskusnijih, kao što su Ratko Varda i Novica Veličković, ali i naravno Dejan Milojević. Deki mi je bio više od trenera!” – priseća se Krstić.
Sezonu 2024/25 će igrati za OCS Capital Bulls i to će mu biti peta vezana sezona u timu. Postao je lider i kapiten tima, a život u Austriji mu izuzetno odgovara.
“U Austriji sam evo kreće peta sezona. Pronašao sam se ovde, kapiten sam postao, imam status kao da nisam stranac. Gledam da ostanem u klubu i posle karijere. Žena i sin pričaju nemački, još samo ja da naučim (smeh). Klub ima ambicije da igra FIBA Ligu šampiona ili FIBA Evrokup, tako da je izazov još veći, jer ne igramo samo domaću ligu.” – zaključio je Nemanja Krstić za Basketball Sphere.
