Nenad Dimitrijević, plejmejker Zenita, u razgovoru za Basketball Sphere osvrnuo se na aktuelne teme i na njegov povratak u VTB ligu.
Svoje najbolje partije u karijeri pružio je upravo u Rusiji dok je branio boje UNICS-a, nakon čega je stigao poziv iz Evrolige gde je nastupa za Milano. Ipak, nakon što nije dobio pravu šansu o čemu ćete moći da čitate u narednim redovima, odlučio je da potpiše za Zenit i ponovo igra sezonu na visokom nivou.
Razgovor smo vodili nakon susreta VTB Basketa kupa u Laktašima gde je Zenit savladao Igokeu rezultatom 83-80 trojkom Trenta Fraziera nakon neizvesne završnice. Na početku razgovora Nenad Dimitrijević se osvrnuo na prelepu atmosferu u prepunoj dvorani u Laktašima:
„Baš je bilo uživanje igrati u Laktašima. VTB Basket kup nam omogućava da igramo utakmice i van Rusije s obzirom na okolnosti, tako da je uvek ugodno malo promeniti okruženje.“
Njegova najbolja sezona bila je ona u UNICS-u kada je beležio 19,9 poena uz 6,6 asistencija po utakmici uz sjajne procente šuta. U dosadašnjem delu sezone u Zenitu je na 12,2 poena i pet asistencija u proseku, ali prema njegovim rečima, uloga je identična i predstavlja desnu ruku trener na parketu.
„Svaka ekipa je različita. U UNICS-u sam imao tu rolu plejmejkera i lidera. Imao sam zeleno svetlo na parketu, a sada se pokušavam prilagoditi na novu ekipu i na novi izazov uz identične okolnosti. Duga je sezona, pa videćemo kako će to izgledati.“
Na svakoj od utakmica može da se primeti kretnja i bez lopte, ali prava magija nastaje onog trenutka kada Dimitrijević uzme loptu u svoj posed i na lucidne načine razigrava saigrače uz neka neočekivana dodavanja u šta se uverila i publika u Laktašima, pa na nekoliko asistencija mogao se čuti uzdah oduševljenja. Ko je igrač kojeg se najviše pratio u karijeri i koji je ti je uzor po tom pitanju, od koga si skidao poteze?
„Miloš Teodosić mi je uvek bio omiljeni igrač. Prelepo ga je gledati uz sve te njegove magične trenutke, pa mi je drago što i ja imam takav talenat da ponekad dodam lepo kao on.“
Prethodne sezone u Milanu si nastupao u Evroligi uz dosta skromnu šansu i nekih 15 minuta po utakmici. Brojke nisu bile tako impresivne kao u UNICSu, neke utakmice si propustio zbog povreda, pa kako gledaš na razliku u nivoima i postoji li želja da ponovo zaigraš u Evroligi?
„Bila mi je velika želja da ostanem u Evroligi kada se završila sezona u Milanu, iako sam znao da tamo neću ostati, jer su se dogodile neke stvari van moje kontrole. Stvarno bih želeo da se vratim, da pokažem svoj potencijal i znam da mogu da igram u Evroligi. I ne samo da igram, već da budem jedan od najbitnijih igrača u nekoj ekipi. Krivo mi je što nisam pokazao ni 10% onoga što mogu, tako da se nadam da ću opet dobiti neku šansu da zaigram u Evroligi.“
Uzmi bonus! U nekim ranijim razgovorima i intervjuia si govorio o Partizanu i o tome kako čitava porodica navija za crno-bele. Imao si samo 12 godina kada si bio na utakmici Partizana i Maccabi Tel Aviva kojom je beogradski tim osigurao odlazak na Final Four Evrolige. Nikada nije bila upitna tvoja želja da obučeš taj dres, pa da li je taj poziv ikada dolazio jer su postojale spekulacije na tu temu?
„Moja velika želja je bila da dođem u Partizan posebno nakon što sam otišao iz Valencije. Mislim da je tada bila odlična prilika, ali nikada nisam dobio nikakvu konkretnu ponudu ni interes. To je stvarno istina da je postojala moja velika želja, ali poziv se nikada nije dogodio.“
Željko Obradović je i zvanično napustio klub, pa kako gledaš na čitavu tu situaciju?
„Mislim da je tužno za Evroligu i za Partizan što je Željko Obradović otišao. Mislim da je on najveća legenda kluba, veći je od košarke tamo, posebno kada se igraju domaće utakmice, kao da je neka koreografija u pitanju. To je ipak košarka, deo posla, nekada se ne desi srećan kraj.“
Kako gledaš na činjenicu da ruski klubovi ne igraju Evroligu? U razgovoru sa trenerom Dimitrisom Itoudisom za Basketball Sphere on je podelio svoju želju da takmičenje broji 30 klubova. Isto tako, generalni menadžer VTB lige, Ilona Korstin, rekla mi je da liga aktivno razgovara i sa Evroligom, ali i sa NBA. Koji su stavovi na tu temu?
„Mislim da bi bilo baš lepo da se vrate Rusi u Evroligu. Iz igračke perspektive prilika da se otvori još jedan veliki market sa kvalitetnim igračima i klubovima. CSKA je pionir Evrolige, Lokomotiva Kuban i Zenit su ranije bili u četvrtfinalu i moj stav je da Evroliga s ruskim klubovima dobija veći kvalitet.“
Zašto neki igrači biraju Rusiju i VTB ligu pre Evrolige?
„Ove četiri ekipe koje sam već pominjao su kvalitet Evrolige, iako se ne igra elitno takmičenje, VTB liga je odlično takmičenje i ima svoj kvalitet. Isto tako, bitno je spomenuti da se dobija određena sloboda igrača od nekih trenera klubova što ne bi dobili u Evroligi. Finansijski isto uslovi su dosta dobra i kada se to sve uzme u obzir, mislim da su to faktori koji utiču na dolazak mnogih, pa i posebno NBA igrača.“
Ko je saigrač od kojeg si najviše naučio u karijeri i koji ti je pomogao u karijeri?
„Definitivno Nikos Zisis! Bilo smo zajedno u Joventutu samo nekoliko meseci, od njega sam najviše naučio. Bio mi je veliki mentor u tom periodu. Zisis mi je mnogo pomogao, pokazao da mogu, dao mi samopouzdanje i taj faktor da sam ja sebi dokažem da mogu da igram na tom nivou. On je sada ruki u svom poslu, radi kao GM Arisa, i dan-danas se čujemo stalno.“ – zaključio je Nenad Dimitrijević na kraju razgovora za Basketball Sphere.
