Nihad Đedović, iskusni član Unicaje iz Malage pred španski Kup Kralja ekskluzivno je govorio za Basketball Sphere.
Nekadašnji reprezentativac Bosne i Hercegovine u jednom od najlepših gradova Starog kontinenta igra svoju četvrtu sezonu, a tim beleži fenomenalne rezultate. Ono što je upečatljivo za Unicaju svakako je da reč “tim” opravdavaju u svakom mogućem trenutku, o čemu nam je nešto detaljnije govorio i Nihad Đedović.
Vreme za razgovor pronašao je između dva treninga i praktično dan pred polazak na Kup Kralja čiji je domaćin ove godine Gran Canaria, a tamo će se uz organizatora i Unicaju pronaći još Real Madrid, Valencia, Tenerife, Barcelona, Joventut i Manresa.
Kup Kralja neverovatno iskustvo
“Spremamo se, imamo još jedan trening, pa putujemo u Gran Canariju, očekuje nas putovanje od skoro tri sata, ali lepo je. Kup Kralja je fenomenalna manifestacija, uvek je sjajno organizovan i radujem se ovom turniru. Osam ekipa, osam različitih navijačkih grupa i svi zajedno navijaju. Neverovatno iskustvo, a na to sve se igra jako dobra košarka.
Kada smo bili prvi put u Badaloni ja sam bio očaran, iako sam ja dolazio sa Barcelonom, ali tada sam bio dosta mlađi i nisam mogao da to doživim na pravi način. Prošle godine u Malagi je bilo isto jako lepo, tako da se baš iskreno radujem” – rekao je član Unicaje koja je Kup Kralja osvojila pretprošle godine pobedivši u finalu Tenerife i to u Badaloni, pa smo razgovor nastavili na temu španske košarke i ogromne konkurencije u Endesa ligi:
“Mogu potvrditi iz iskustva da je španska košarka najbolja košarka koja se igra. Zanemarimo imena koja se vrte po drugim ligama, ali španski stil igre i koncept koji oni gaje daje svaku neizvesnu utakmicu. Svako svakoga može da pobedi i kvalitet lige je ogroman.
Valencia je evroligaška ekipa sa ogromnim budžetom, mislim da se ni mi ne bi obrukali u Evroligi. Barcelona i Real Madrid koliko god da imaju neke loše momente, kada izađeš na teren i vidiš njihove dresove imaš neki respekt. U vrhu smo tabele, ali ne mora to ništa da znači pred Kup Kralja u kojim ulazimo sa velikim ambicijama, ali i oprezom.”
❤️ 𝐬𝐚𝐥𝐭𝐚𝐫.
— #CopaACB (@ACBCOM) February 12, 2025
(Del lat. saltāre 'danzar, bailar', intens. de salīre.).
produce endorfinas, alegría, libera tensiones, reduce el estrés, mejora la salud
1⃣ día para SALTAR.
1⃣ día para que arranque la #CopaACB 2025.
Aquí hemos venido a saltar.
Aquí… hemos venido a jugar. pic.twitter.com/vCUrrWcG0g
Uzmi bonus! O tome kakvu sezonu igra Unicaja možda najbolje govore i neki statistički parametri i podaci. Naime, osim što su osvojili već pomenuti Kup Kralja pre dve sezone, tim za koji nastupa Nihad Đedović u finišu takmičarske 2023/2024 osvojio je FIBA Ligu šampiona, da bi potom na otvaranju nove sezone podigli trofeje FIBA Interkontinentalnog kupa u Singapuru.
Nisu se na tome zaustavili jer su pobedili Real Madrid u Superkupu Španije, a trenutno su u samom vrhu tabele Endesa lige, te su drugi sa omjerom 15-5. Isto tako, oborili su rekord Monaca u FIBA Ligi šampiona gde su trenutno na 18 vezanih pobeda, a imaju šansu da dodatno produže taj niz u predstojećim mečevima.
Uspeh kao plod napornog rada i sistema
Za sve je zaslužan sjajan sistem gde je Unicaja praktično zadržala identičnu ekipu iz prethodne sezone, na šta su samo pridodali Alexandera Balcerowskog, a Nihad Đedović nam je govorio o tome kako je počeo uspon Unicaje:
“Dobro smo počeli, mnogo je lakše kada imamo iste igrače i identičan sistem. Kada sam došao pre tri i po godine, bili su lošiji rezultati, sećam da je tim bio 11. i 12. na tabeli u dve sezone u nizu. Nekoliko kola pre kraja je osiguran opstanak. Tada je odlučeno da se napravi veliki rez i dovedeno je devet igrača. I ja sam bio u toj grupi, od početka smo i od prvog treninga gajili atmosferu da to bude na duži period.
S tim mentalitetom sam i došao, jer sam u Bayernu igrao devet godina i nisam navikao da često menjam ekipe. Bilo je igrača koji su često menjali timove, njima je bilo čudno da ne igraš za statistiku, već za timski uspeh, a posle toga budeš nagrađen sa novim ugovorom. Teško je strancima menjati mentalitet, ne kažem da je bilo lako, ali stvarno momci su se žrtvovali i od početka smo se tako postavili. Ja sam toga svestan da kada je timski uspeh dobar, neće izostati novi ugovori.”
🏆 𝐌𝐨𝐝𝐨 #CopaACB 𝐀𝐂𝐓𝐈𝐕𝐀𝐃𝐎
— UnicajaCB (@unicajaCB) February 10, 2025
💚💜 #YoSoyDelUnicaja @ACBCOM pic.twitter.com/kp5n0CDEOA
“Ljudi u klubu su to prepoznali, jer kada imaš grupu dobrih igrača i ljudi, onda je lako produžiti ugovore. Osećam se dobro, Malaga je divan grad za život, a klub je izrastao u jedan od najboljih u Endesa ligi gde je nekada davno bio.
I u FIBA Ligi šampiona smo dominantni. Imamo 18 pobeda u nizu i srušili smo rekord Monaca, a igramo stvarno dobro. Malo je drugačiji sistem nego u Španiji, a košarka je mnogo drugačija zbog nekih sitnica. Prvenstveno zbog brzog auta i zbog manjka tajmautova koji se zove u Endesa ligi.
Navikli smo da brže i bolje igramo u domaćoj ligi, dok je to u FIBA Ligi šampiona malo sporije, zbog čega smo se patili u određenim momentima, ali smo pronalazili rešenja. Protivnici su nam Galatasaray, Rytas i Manisa, pa se nadam dobrim rezultatima.”
S obzirom na to da je Galatasaray u kojem je nastupao Nihad Đedović rival Unicaje u FIBA Ligi šampiona, osvrnuli smo se kratko i na taj period, a malo je nedostajalo da zaigra i za Ergina Atamana:
“Igrao sam tamo kada je trener bio Oktay Mahmuti i sve je bilo dogovoreno da ostanem, međutim ušao je u neki sukob sa GM-om, pa su ga zamenili. Tada je Ergin Ataman bio u Besiktasu s kojim je napravio dobar rezultat. Igrali su za njega Pops Mensah-Bonsu, David Hawkins, Carlos Arroyo, Zoran Erceg, da bi posle toga svi zajedno promenili dresove i došli u Galatasaray, a ja sam otišao u Albu Berlin.”
Povratak na mesto gde je sve počelo
Nihad Đedović je od mladih dana imao priliku da oseti značaj derbija koji su igrali Bosna i Široki, a u dve sezone uzastopno u prvoj deceniji 21. veka “majstorica” je odlučivala šampiona Bosne i Hercegovine. Tu drugu godinu kada je Široki savladao Bosnu u Skenderiji u sastavu je bio i naš sagovornik, tada sa svega 16 godina.
“Kada je Neno Marković bio trener bio sam tu jednu godinu gde smo izgubili majstoricu za titulu. Za prvi tim Bosne sam odigrao samo jednu sezonu sa 16 godina i onda sam otišao. Uhvatio sam i osetio taj derbi protiv Širokog koji je uvek bio veliki rivalitet.
Pratim Bosnu i vidim da imaju dobre rezultate i u BiH ligi, a konkurentni su i u Drugoj ABA ligi. Povećali su budžet, doveli dobre igrače, što je velika razlika u odnosu na prethodne godine. Bosna kao jedan brend iz Sarajeva, evropski šampion, što ne bi dogurali do toga da igraju u Evropi kao Igokea primera radi.
To je super i treba da se ide u tom pravcu. Nisam razmišljao o tome da završim karijeru u Bosni, ne gledam toliko daleko, jer se osećam super i fizički zdravo da mogu da igram na vrhunskom nivou. Nikada ne znaš šta sutra može da se desi, a kada dođe taj trenutak dobro razmisliti i videti, biti otvoren za sve opcije.”
Bosna će za vreme trajanja Kupa Kralja, u Gradišci igrati završnicu Kupa Mirza Delibašić, gde su im konkurencija upravo Široki, Igokea i Orlovik iz Žepča za koji nastupa Emir Preldžić. Na pomen njegovog imena nasmejao se i Nihad Đedović, jer kao što je već rekao redovno prati košarkaška dešavanja u BiH. Potencijalni susret Bosne i Širokog moguć je samo u finalu, pod uslovom da jedni savladaju Igokeu, a drugi Orlovik.
ABA liga nekada i danas
Nihad Đedović je jedan od onih košarkaša koji prati dešavanja na globalnom nivou i voli da isprati sve lige sveta, pa smo se kratko osvrnuli i na napredak jadranskog karavana u odnosu na neka prošla vremena.
“Promenilo se mnogo toga za sve ove godine. Ima puno više evropskih utakmica i ekipe koje tamo nastupaju. Crvena zvezda i Partizan nastupaju u Evroligi, konkurentni su i imaju igrače na vrhunskom nivou. Budućnost i Cedevita Olimpija igraju dobro u Evrokupu, Igokea i FMP FIBA Ligu šampiona.
Pola lige igra evropska takmičenja, a što se tiče kvaliteta nisam tu i ne mogu da govorim iz prve ruke, ali oseti se jaz između gornjeg i donjeg dela tabela. Sve zavisi od vremena i kakve su finansijske prilike u nekom klubu. Mislim da je ABA liga kvalitetna i ne samo za ekipe, već i za mlade igrače koji tek treba nešto da urade.
Dobra utakmica protiv Zvezde ili Partizana dovodi te do toga da možda završiš u toj ekipi. Primera radi, neko igra protiv Zvezde, odigra jako dobru utakmicu, a sutra Barcelona skautira Zvezdu, gleda tu utakmicu i vidi tog „malog“. Zavrti se kolo sreće i svašta je moguće. Danas je internet omogućio mnogo lakši put svim igračima, ako imaju kvalitete.”
Iz Bosne u Barcelonu
U trenutku kada je spakovao kofere i otišao put Pirinejskog poluostrva, Nihad Đedović je još uvek bio tinejdžer, a prema njegovim rečima na samom startu nije bio ni svestan gde je ustvari došao i koliko je to velika stvar. Zanimljivo da je tada trener ekipe bio Duško Ivanović, a da je kao generalni menadžer u Barceloni radio Zoran Savić.
“Bilo je to vrhunsko iskustvo. Kako sam stariji i kada me pitaju da li bi nešto menjao, sigurno da bi, ali u tom trenutku i sa tom glavom davao sam svoj maksimum. Tek sada sam svestan u koju ekipu sam došao. U tom trenutku mi to nije predstavljalo ništa, bilo mi je samo da igram košarku. Igrao sam uz igrače kao što su Juan Carlos Navarro, Denis Marconato, Gianluca Basile, Pepe Sanchez.
Prvi put na trening u Barceloni me vozio Sanchez, kakav je to plejmejker i igračina, reprezentativac Argentine. Ti kada si mlad to ti ne predstavlja ništa, imaš ego, a mene je put vodio po posudbama. To je tako trebalo da bude, jer je retko ko iz mladih selekcija Barcelone dobijao šansu osim Navarra i Gasola. Iz svake posudbe i ekipe sam pokušavao da izvučem svoj maksimum.
Mogu da budem srećan, dotakao sam najveće visine i osvajao trofeje, a bio sam i na dnu uz povrede i poraze. Kada nešto počinješ da igraš, sanjaš o tome, a sve sam doživeo i na to mogu da budem ponosan. Moglo je da bude i bolje i gore, ali presrećan sam.
Najlakši deo je otići negde, ima dosta naših igrača koji odu i ne zadrže se dugo. Stvarno nije lako igrati 20 godina na strani. Moraš da promeniš mentalitet, da shvatiš kulturu gde si došao, jer ipak si ti neko ko je došao u nečiju kuću i to moraš da prihvatiš. Stekao sam mnogo dobrih prijatelja i presrećan sam zbog toga.”
Rad sa trenerima balkanskog podneblja
Najveći deo svoje karijere Nihad Đedović proveo je u minhenskom Bayernu gde je bio čak devet godina. Osim toga, nastupao je i za berlinsku Albu u Nemačkoj, a pre svega toga nosio dres Rome, kao i već pomenute Bosne i Barcelone, dok je bio na posudbama u Cornelli i Obradoiru.
Za sve ove godine treneri su mu bili osim već pomenutog Duška Ivanovića redom dobro poznata imena u regionu: Svetislav Pešić, Saša Obradović, Aleksandar Đorđević, Andrea Trinchieri, i Dejan Radonjić.
“S obzirom da je velika većina trenera bilo iz našeg podneblja koja govori naš jezik, meni je bilo kao da sam domaći igrač. Možeš sve da razumeš, jezik, mimiku, gest, nosiš to sa sobom kući, dok stranci ne razumeju ništa osim kada im se neko obraća. Svaki trener nosi neko svoje iskustvo, a pamtim samo srećne dane.
Sezona predugo traje da bi imao samo jedan osećaj prema treneru, bilo da je to ljubav ili mržnja. Svakodnevno se menjaju stvari, iz dana u dan i meseca u mesec. Nekada igraš super, pa si super s trenerom, nekada nisi, ali kada uzmeš sve u obzir zahvalan sam što sam imao priliku da radim sa svima njima.
Od svakoga sam pokušao da uzmem najbolji dio, da zaboravim one loše strane. Bilo je i ovoga i onoga, nisam ni ja cvećka, ali nisu ni oni. I to mi sada u veteranskim danima mnogo znači, jer sam se susreo s mnogim situacijama, usponima, padovima. Kada se setiš kroz šta si prošao, onda znaš kako treba da odreaguješ” – rekao je Nihad Đedović.
Svetislav Pešić
Svetislav Pešić je neko s kim je naš sagovornik proveo značajan vremenski period, a biranim rečima govorio je o srpskom stručnjaku koji upravo u Nemačkoj važi za nekoga ko je postavio značajne temelja svega ovoga što je reprezentacija postigla u poslednje vreme.
“Svetislav Pešić je veliki motivator, ozbiljan trener koji analiza svaku moguću situaciju i na terenu i van terena. I novinare na konferencijama analizira i tačno zna šta se dešava i da posloži komunikaciju sa svakim. Tip osobe koju nikada ne treba potceniti.
I kada kaže nešto na pressu, pa kao zaboravi, u 90% situacija on to namerno uradi. Ozbiljna glava i motivator. Njegova filozofija se bazira na tome da je uvek u klinču sa igračima i to uvek sa najboljim igračima.
Svetislav Pesic emphasized that he wants 12 true warriors on the team who will fight on the court from start to finish of the game. 🗣️🇷🇸 pic.twitter.com/xiliQIBiDt
— Basketball Sphere (@BSphere_) November 24, 2024
Uvek u klinču sa igračima
“Nikada nema opuštanja, uvek je na rubu ekcesa, i iz toga izvlači ono najbolje iz igrača. Kada čačneš igrača, on želi da dokaže da je bolji od toga i na tome funkcioniše. Mnogo sam naučio pod njegovim vođstvom za tri godine koje smo proveli zajedno. Ne samo na terenu, već i o međuljudskim odnosima, o životnim stvarima i svemu tome.
Zaista veliki trener, ima i on svoje mane gde nekada pređe granicu, ali kada bih morao da kažem nešto o njemu je da je veliki motivator i da u svakom trenutku zna koje dugme treba da pritisne.”
Svetislav Pesic's football skills. 🔙
— Basketball Sphere (@BSphere_) September 30, 2024
Hey, @FCBBasketball, does your football club need another player? 🤔 pic.twitter.com/ZjTxDT41M1
Bosna i Hercegovina grabi ka Evropskom prvenstvu
Bosna i Hercegovina je u ovom trenutku u jako dobroj poziciji da obezbedi odlazak na Evropsko prvenstvo. Drugi su u grupi E uz učinak 2-2, koliko ima i trećeplasirana Hrvatska, ali BiH ima bolji međusobni omjer. Francuska je prva bez poraza 4-0, dok je Kipar kao jedan od domaćina na 0-4.
“Pratim i znam šta se dešava, gledam utakmice i super uspeh je ovo sada na korak od plasmana na Evropsko prvenstvo. Nadam se da Francuska neće podbaciti protiv Hrvatske u Jazinama. Vrlo smisleno od Hrvata da se igra u Jazinama, dvorana kao „dnevni boravak“ koju će napuniti do poslednjeg mesta. Igraće na taj faktor.
Pribojavam se Francuza jer se s njima nikada ne zna i zavisi od njihove motivacije. Manje-više sve je u našim rukama. Poslagale su se kockice i mislim da plasman na Evropsko prvenstvo ne bi trebalo da se dovodi u pitanje.”
Čuvena 2013. godina i “Teletović s parkinga”
Upravo na Evropskom prvenstvu 2013. godine Bosna i Hercegovina imala je veliku priliku da obezbedi plasman u drugu fazu takmičenja, ali stvari su se dodatno zakomplikovale porazom protiv Letonije.
Ostali su viralni snimci u kojima Mirza Teletović rešeta protivničke mrežice, a Edin Avdić uz erupciju oduševljenja komentariše utakmice i ne veruje šta se dešava. Nihad Đedović je bio jedan od lidera te generacije, a tamo gde je podbacio KSBiH, to je ispravio upravo naš sagovornik koji je pomogao organizaciju putovanja, smeštaja i svega ostalog na evropskoj smotri:
“Što se tiče ostalih stvari, stvarno ne znam. Uvek može bolje. Desilo se to što se desilo i mislim da bi većina tako odreagovala. Srčano sam se poneo, ali ni to nije nešto što bi trebalo da se dešava. Savez bi trebalo da ima sredstva u svakom trenutku i da organizuje stvari na najbolji način.
Krivo mi je zbog mlađih selekcija reprezentacije Bosne i Hercegovine, jer trenutno nema igrača ko bi mogao za pet-šest godina da bi mogao da nešto uradi u reprezentaciji. Ja ga još nisam video, a to je jedino kada bih imao priliku da promenim. Uvek najbolje znaju oni koji su na pozicijama” – objašnjava naš sagovornik.
Aleksandar Petrović kao selektor
Trener Bosne i Hercegovine na tom putu bio je hrvatski stručnjak, a danas selektor Brazila – Aleksandar Petrović o kojem Nihad Đedović ima samo reči hvale. Iz prve ruke nam je objasnio zašto je bitno da selektor reprezentacije ima razumevanje za igrače i da iz raspoloživih resursa u nedostatku vremena izvuče maksimum:
“Čovek sa velikim iskustvom koji je prošao sito i rešeto. Uvek u svakom trenutku zna kako da se postavi, da razgovara, bio sjajan igrač i veliki trener i gospodin. Predobro iskustvo smo imali s njim. Nešto što stvarno želiš da imaš kada dođe leto, da nemaš stresa, da se dobro trenira i da je atmosfera dobra.
Imali smo sve, bili su vrhunski igrači na okupu. Ostaje žal što nismo napravili taj iskorak, jer nismo pobedili protiv Letonije, pa smo morali da se vadimo protiv Litvanije. Uvek se obradujem kada vidim trenera Petrovića, sreli smo se prošle godine u Beogradu na Final Fouru FIBA Lige šampiona.
Ne možeš drugačije kada si 10 meseci u jednom sistemu i da za dve sedmice naučiš 60 akcija. To ne može da funkcioniše, zato treneri kao što su Pešić i Petrović koji imaju tu “fakinsku” crtu u sebi dobro rade.
Imaju tu crtu mudrosti, malo na šalu, zabavu, da im digne motivaciju, ali da to bude dovoljno ozbiljno kako bi u tih par sedmica izvukao maksimum. Svi se zasite sezone, prigovora što nisam stao tu ili tamo, akumulira se to, pa preko leta ne može da funkcioniše.”
Saigrač od kojeg je Nihad Đedović najviše naučio
Kroz svoju bogatu karijeru imao je priliku da uči od mnogobrojnih trenera elitnog nivoa, ali kada su u pitanju saigrači naš sagovornik izdvaja još jedno dobro poznato ime na našim prostorima:
“U globalu, kompletna persona i sportsko ponašanje mogu reći da je to Duško Savanović. Igrali smo kratko, svega dve godine u Minhenu, ali je bilo je stvarno odlično. On je enciklopedija i na terenu i van njega.
S takvom lakoćom je igrao, životna razmišljanja i ono što ti ima da kaže, to je da sedneš i zapisuješ. I danas se čujemo, vidimo, u kontaktu smo i mogu njega izdvojiti kao nekoga ko me promenio i otvorio mi neke vidike.”
“To ti je baš teško pitanje”
Na samom kraju razgovora pokušali smo da izvučemo jedno ime kao najtežeg protivnika i igrača koji je na neki način ostavio impresivan utisak na Nihada Đedovića, ali na baš teško pitanje on je dao odgovor koji navodi na razmišljanje:
“Bilo je baš mnogo igrača koje treba da izdvojim. Kada sam počeo bilo je jako dobrih igrača, ono što sam gledao šta je Juan Carlos Navarro radio na treninzima, to je ludilo. Svako vreme donosi neke igrače koje je teško čuvati.
Mike James, Shane Larkin koje su i danas „ubice“. Ranije su mi protivnici bili Papaloukas, Spanoulis, Diamantidis. Nema šanse da izdvojim samo jednoga, ovo ti je baš teško pitanje (smeh).”
Fudbal na kraju
U prethodnim godinama nekolicina fotografija i video snimaka kružila je internetom gde su mnogi poredili tandem Nihad Đedović – Zlatan Ibrahimović. U dobrom raspoloženju na kraju razgovora čuli smo i tu stranu medalje.
“Sada se dešava dosta manje (smeh), ali kada sam pustio kosu bio je haos. Tada je sve i počelo. Ima neko i sada da se priseti, ali ne kao onog trenutka, jer to je bilo ludilo. Kako su mi deca starija i oni kada vide Zlatana Ibrahimovića na televiziji, pomisle da sam ja. Uvek sam sa humorom to prihvatao, čak smo i imali neke skečeve dok sam igrao za Bayern u Majamiju.
Zagledaju se ljudi, jeste ili nije. I u Malagi se dešava, nedavno se dogodilo u gradu baš dok sam bio. Sve mi je to super, ali nikada se nismo imali priliku susresti, iako sam siguran da je on to primetio. Zvali su me jednom iz Švedske dok sam igrao za Bayern u Tel Avivu protiv Maccabija da dođem tamo i da snimimo nešto na tu temu kao neki skeč, ali sam odbio (smeh)” – zaključio je Nihad Đedović na kraju razgovora za Basketball Sphere.
