Pablo Laso, trener Anadolu Efesa, govorio je za Basketball Sphere o aktuelnoj sezoni, Željku i Saši Obradoviću, “večitima”, ali i dolasku NBA Evrope.
Uz puno letošnjih potpisa i sa velikim ambicijama, Anadolu Efes je započeo novu evroligašku sezonu. Igoru Kokoškovu su prepušteni ključevi tima od kojeg su očekivanja bila visoka.
Ipak, mnoštvo povreda i nečekivani, česti porazi koštali su srpskog stručnjaka posla. U potrazi za novim šefom stručnog štaba, istanbulski sastav je pokucao na vrata legendarnog španskog trenera. Pablo Laso je stigao, ali je od starta pred sobom imao mnoštvo izazova.
“Za mene je dolazak usred sezone uvek veoma težak, jer se tada boriš i sa određenim situacijama iz prošlosti, pre tvog dolaska. Uz ovaj kalendar kakav imamo sada, sa više od 80 utakmica i gotovo 10 mečeva mesečno, nije lako, jer kao trener ne možeš puno da promeniš. Jednostavno, nemaš vremena za trening zbog tolikog broja utakmica”, započeo je Pablo Laso za Basketball Sphere.
Uzmi bonus! I pored tima koji je na papiru veoma snažan, realnost je bila drugačija – prvenstveno zbog povreda.
,,Ipak, kada sam došao, imao sam osećaj da imamo dobru osnovu i da ćemo uspeti da vratimo igrače koji su tada bili povređeni. Međutim, ispostavilo se da je situacija bila suprotna – izgubili smo više igrača nego što smo ih dobili nazad. PJ Dozier se povredio i bilo mu je potrebno vreme da se potpuno oporavi. Shane Larkin se zadržao van terena duže nego što smo očekivali. Vincent Poirier se vratio, ali se potom ponovo povredio. Georgios Papagiannis je van terena celu sezonu, a Isaia Cordinier ima probleme sa kolenima.
Na kraju, sve je to postalo veoma teško za kontrolisati, jer smo imali mnogo problema, i za mene kao trenera to je veliki izazov. Ipak, i iz loših situacija mora da se uči. Rezultati svakako moraju da budu bolji i ovo mora da bude lekcija za budućnost. Dobra stvar je što je tim sposoban da se takmiči i da se bori iz dana u dan, iz utakmice u utakmicu, uprkos tome što ne ostvarujemo rezultate kakve bismo želeli”, zaključio je španski stručnjak priču o Anadolu Efesu.
Broj utakmica, pritisak, budžeti… Puno stvari se u Evroligi menja svake sezone, a “trend” koji je primetan u ovoj takmičarskoj godini su veoma česte smene trenera. Čak 9 klubova se odlučilo za takav potez, ali šta je razlog toga?
“Verovatno su svi pomalo pod stresom zbog kalendara. To na neki način govori i dobro i loše o trenerskom poslu, jer u jednoj ili dve nedelje odigraš pet utakmica. Ako izgubiš svih pet u sedam dana, izgleda kao da je sve loše. Ako neko izvrne zglob – u mojim danima je to značilo da gubiš jednu ili dve utakmice, a sada ako se to desi to može da znači da ih gubiš osam. Sve je veoma stresno, a to postaje problem i za trenere, jer na kraju moraš da vodiš utakmice, a nemaš vremena da postaviš sistem ili kulturu kakvu želiš.
To stvara i određeni osećaj kod uprave da je potrebno dovesti nekog novog, „svežu krv“, a često nije lako menjati igrače. Zato se pribegava lakšem rešenju. U Španiji kažemo – lakše je smeniti trenera nego promeniti ceo roster. Moramo da shvatimo da živimo u takvom sistemu i vremenu, i da kao treneri moramo da se prilagodimo kako bismo stvorili ono što želimo, bez obzira na pobede ili poraze. Naravno, jasno je da moraš da budeš konkurentan i da uprava želi pobede – to je nešto što moraš da prihvatiš od prvog dana”, govori Pablo Laso.
“Sa Željkom su znali da su u dobrim rukama”
Upravo jedan od trenera koji nije ostao na istom radnom mestu je i legendarni Željko Obradović. Odlučio se trofejni stručnjak da po prvi put u karijeri podnese ostavku i napusti Partizan.
Dugo ga poznaje Pablo Laso, još iz igračkih dana kada se baš pod Obradovićevom palicom probijao u Real Madridu.
“Imam veliko poštovanje prema Željko Obradoviću. Imao sam sreću da mi je bio trener pre 30 godina, tako da imamo veoma dobar lični odnos. Razlog njegove ostavke verovatno potiče još iz tog ranijeg perioda, a ne samo iz onoga što se dešavalo u poslednjim utakmicama. Ne znam da li sam ja prava osoba da govorim o toj situaciji, jer mislim da je to više interna stvar kluba. Sigurno je da je imao svoje razloge.”
Ubrzo nakon što je podneo ostavku, usledile su do tada neviđene reakcije navijača. Od dočeka na aerodromu, do skandiranja na tribinama Beogradske arene – sve su to stvari koje su obišle Evropu.
“Reakcija navijača je, po mom mišljenju, bila potpuno normalna. Mislim da je svaki navijač Partizana imao osećaj da je sa Željkom Obradovićem u sigurnim rukama, i upravo taj osećaj ga je godinama činio velikim imenom u evropskoj košarci. Iako je u početku sve delovalo kao šok, mislim da Joan Penarroya radi dobar posao sa ekipom. Dobro su reagovali na tržištu i sezonu privode kraju u dobrom ritmu. Ipak, gledano iz ugla cele situacije sa Željkom, ova sezona je verovatno pomalo razočaravajuća. Sačekajmo da se završi ABA liga, ali je sigurno da navijači Partizana uvek očekuju maksimum – kako od igrača, tako i od stručnog štaba. Sa Željkom su znali da su u dobrim rukama.” – ističe Pablo Laso.
“Saša Obradović je čovek Crvene zvezde”
Nedavno je Anadolu Efes gostovao Crvenoj zvezdi u Beogradu. Slavili su tada crveno-beli pod komandom Saše Obradovića čiji se povratak na Mali Kalemegdan očekivao u trenerskim krugovima.
“Mislim da je dolazak Saše Obradovića bilo nešto što se moglo očekivati, samo je bilo pitanje trenutka – da li će se to desiti u sred sezone ili nakon njenog završetka. Saša Obradović je, da kažemo, čovek Crvene zvezde. Verovatno mu je bilo teško jer nije on sastavljao tim. Ipak, ekipa ima kvalitet na svakoj poziciji, kao i veliki broj atletskih igrača na različitim mestima.”
Kakva su očekivanja od crveno-belih?
“Teško je dati preciznu procenu, jer će borba biti veoma tesna. Ako budu morali u play-in, on će biti presudan. Prošle godine su igrali play-in, ali nisu uspeli da se plasiraju u play-off. Ponovo, ako se nađu u play-inu bez prednosti domaćeg terena, biće im veoma teško. Međutim, ako izbore prednost domaćeg terena, odnosno ako bi nekako uspeli završe među prve četiri ekipe, mislim da bi bili izuzetno težak rival za bilo koga. Tako bi čak mogli da odu i na Final Four.“
Poslednjih meseci je dolazak NBA lige u Evropu jedna od najčešćih tema na Starom kontinentu. Od formiranja novog takmičenja i regrutovanja klubova iz elitnog evropskog takmičenja, pa sve do “trojnog pakta” Evrolige, NBA i FIBA-e… U mnoštvu informacija koje se svakog dana menjaju, nije lako reći šta je pravi potez za evropsku košarku.
“Teško je reći koji je pravi potez, jer da znam koji je pravi potez bilo bi mnogo jednostavno. Mislim da moramo malo da poradimo na kalendaru, da bolje razumemo kulturu evropske košarke i da ovaj sjajan spektakl kakav je košarka učinimo održivim. Znam da tražim mnogo stvari koje verovatno nisu lake za ostvariti. Ono što sigurno ne deluje održivo jeste trenutna situacija u kojoj imamo četiri takmičenja – Evroligu, Evrokup, FIBA Ligu šampiona i FIBA Evropa Kup. Kada bismo imali i NBA Evropu to bi značilo pet takmičenja, plus domaće lige. Iskreno, mislim da to zbunjuje navijače, jer na kraju više ni ne znaš kada dolaze najvažnije utakmice. U isto vreme se igraju polufinala Evrokupa, traju utakmice u Evroligi, FIBA Liga šampiona, dolazi NBA Evropa…”
Ono što je sigurno, definitivno je potreban zajednički rad krovnih organizacija.
“Sve to deluje kao jedna velika mešavina. Možda sam malo i romantik, ali mislim da je veoma važno da imamo jasnu sliku o tome šta se igra i da zajednički radimo na tome – jer to može biti dobro za košarku. Na kraju, kao trener i bivši igrač, ja želim ono što je najbolje za sport.”
Ipak, kakve god timove, gradove i tržišta da je NBA Evropa pominjala, Beograd se nije čuo u njihovim planovima. Nije jedini, već se čini da ambiciozni projekat ne vodi računa o nekim tradicionalnim evropskim centrima košarke, već mnogo više o profitu.
“Kao što sam rekao, ne mislim da je dobra ideja samo dovesti, recimo, NBA u Evropu. Da li bi to funkcionisalo? Ne znam, ali imam osećaj da evropska košarka ima ogromnu reputaciju iza sebe. Na primer, dolazim iz Vitorije, koja već skoro 25 godina ima tim u samom vrhu evropske košarke. To je nešto što mora da se razume. Naravno da treba razmišljati o tržištima, ali ne sme da se izgubi identitet evropske košarke.
Beograd je za mene poseban. Ne samo zbog Crvene zvezde i Partizana, već i zbog košarkaške kulture celog srpskog naroda. To je ono o čemu sam govorio i u prethodnom pitanju – treba pronaći model koji funkcioniše za sve. Recimo, ako bismo pravili neko takmičenje bez srpskih klubova, ne znam da li bi to bilo dobro, jer svako ko razmišlja o košarci u Evropi mora da uzme u obzir takve stvari. Za dobrobit sporta, ne može se samo doći i, kako mi u Španiji kažemo: ‘Probaj nešto novo i funkcionisaće’. Videćemo kako će se sve razvijati. Jasno je da se košarka razvija širom sveta i da postaje sve važnija, vidimo to na primerima Japana i Kine. Ali Evropa ima svoju kulturu, svoj identitet, i mislim da je Beograd važan deo tog identiteta.” – zaključio je Pablo Laso razgovor za Basketball Sphere.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
