Partizan je stigao do ključne tačke u eri Željka Obradovića. Tim koji je donedavno zračio samopouzdanjem i kontrolom sada se suočava sa krizom identiteta – i po pitanju rezultata i po pitanju stila igre.
Od 20. oktobra, kada se Carlik Jones povredio i doživeo prelom stopala, igra Partizana vidno je pala. Brojke su jasne: tri poraza u Evroligi – od Parisa (83:101), Hapoela iz Tel Aviva (84:97) i Barcelone (76:78), uz promenljive rezultate u ABA ligi – pobeda nad Borcem iz Čačka (85:74) i poraz od Dubaija (70:82). Ti rezultati otkrivaju dublji problem – bez Jonesa, Partizan je izgubio svoj kompas.
- Zvezdan Mitrović za Basketball Sphere: “Večiti” nemaju limit, Cedevita Olimpija me podseća na Monaco
Uzmi bonus! Uprava je reagovala brzo – stigla su dva pojačanja: centar Bruno Fernando, donedavno član Real Madrida, i iskusni plejmejker Nick Calathes, koji je došao iz Monaca. Poruka je jasna: ponovo uspostaviti strukturu, ritam i autoritet na terenu.
Navijači su nestrpljivi, ali ono što se trenutno dešava u Beogradu nije urušavanje, već – transformacija. Povreda Carlika Jonesa nije bila samo gubitak igrača, već i gubitak temelja na kojem je Obradović gradio tim poslednjih meseci.
Partizan sa Carlikom Jonesom
Pre povrede, Jones je bio srce Obradovićevog pozicionog napada. On je diktirao tempo, znao kada da uspori, kada da napadne, i bio je taj koji bi kreirao rešenje kada bi se sistem raspao. Ceo tim bio je naviknut na njegov ritam – hemija, razmak na terenu i donošenje odluka bili su podešeni prema njegovoj igri. Kada je ispao iz stroja, Obradović je izgubio ključni element koji je zaokruživao njegov sistem.
Duane Washington – kombo-bek sa ograničenim plejmejkerskim veštinama, ne može nadomestiti nedostatak slobode i kreativnosti u kreiranju igre. Sterling Brown i Vanja Marinković su ofanzivno orijentisani bekovi-krila, ali nisu primarni kreatori. Posledica je bila očekivana: napad Partizana izgubio je pravac i ritam, svaki posed je postao teži, a samopouzdanje niže. Bez pravog vođe na parketu, i najtalentovaniji timovi teško pronalaze ravnotežu.
Orao je sleteo
Dolaskom Nicka Kalatesa stvari se menjaju iz korena. Calathes je potpuna suprotnost Jonesu – klasičan plej koji živi od tranzicije, tempa i čitanja igre. Njegovo najveće oružje su košarkaška inteligencija i pregled igre. On ne dribla deset sekundi tražeći izolaciju, već ubrzava igru, deli loptu na vreme i stvara lake poene za saigrače. U tom smislu, Calathes donosi ono što je Jason Kidd nekada predstavljao u NBA ligi – nije najeksplozivniji, ali vidi akciju pre svih drugih.
Ova promena filozofije zahteva potpunu prilagodbu tima. Sa Calathesom, Partizan mora ponovo da izgradi razmak na terenu, poboljša kretanje bez lopte i prihvati brži, fluidniji stil igre. Za razliku od Jonesa, Calathes nije igrač koji će sam rešavati napad u poslednjim sekundama, ali će zato druge dovesti u situaciju da šutiraju iz otvorenih pozicija. To je ogroman strateški dobitak za ekipu punu atleta – Fernando, Isaac Bonga, Miikka Muurinen, Tyrique Jones, Braun, Marinković, pa i Jabari Parker (kada dostigne punu formu) savršeno se uklapaju u takvu strukturu.
Calathesov stil igre u tranziciji omogućiće brže iskorišćavanje miss-match situacija i napad pre nego što se protivnička odbrana postavi. Njegovo čitanje igre moglo bi Fernanda i Bongu da pretvori u ozbiljne napadačke opcije. Dok je Partizan s Jonesom često trošio dragocene sekunde na postavljanje akcije, sada će imati priliku da napada odmah. To će zahtevati vreme, ali kada se usklade, crno-beli bi mogli postati jedno od najnepredvidljivijih napadačkih oružja Evrolige.
Izazov
Najveći izazov za Obradovića biće da stvori hibridni tim – sastav sposoban da igra brzo i tečno s Calathesom, a kada se vrati na parket – kontrolisano i taktički precizno s Jonesom. Takva fleksibilnost danas je retkost i mogla bi postati najveća prednost Partizana.
Tim koji ume da menja ritam i stil igre u okviru jedne utakmice postaje izuzetno težak za skautiranje i pripremu. Ekipe koje su navikle na jedan tip igre teško se prilagođavaju stalnim promenama tempa.
Ova transformacija, međutim, zahteva strpljenje. Promena identiteta ne dolazi preko noći – ona traži i taktičke i psihološke prilagodbe. Igrači moraju naučiti nova pravila kretanja, prepoznati Calathesove signale i ritam, ali i zaboraviti stare navike koje više ne funkcionišu. Zato trenutne poteškoće nisu znak pada, već prirodan deo procesa evolucije.
Kada se sve kockice slože, rezultati će doći. Kombinacija Calathesove lucidnosti, Jonesove kreativnosti i Obradovićeve taktičke strukture može od Partizana napraviti jedan od najopasnijih timova u Evropi.
Dodamo li tome nepredvidivost Washingtona, kvalitet Shakea Miltona i svestranost Parkera, Partizanov bekovski tandem bi mogao da postane oružje koje se prilagođava svakom rivalu – Calathes ubrzava igru, Jones je usporava i razbija odbrane u postavljenom napadu. Ta kombinacija kontrole i haosa, brzine i strukture, daje timu nešto retko – dvostruki identitet sposoban da preživi svaku utakmicu.
Kada?
Od februara, kada bi oba pleja trebalo da budu potpuno spremna, Partizan bi mogao delovati potpuno drugačije. Uz zdravlje, vreme i hemiju, tim bi mogao da dostigne nivo igre koji Obradović želi – fluidan, inteligentan, agresivan i nepredvidiv.
Navijači treba da imaju na umu da svaka promena identiteta prolazi kroz faze nesigurnosti. Povreda Jonesa bila je bolan udarac, ali je otvorila vrata novom, fleksibilnijem i modernijem Partizanu.
Sa Calathesom koji vodi napad, Fernandom koji stabilizuje reket i Obradovićem koji sve orkestrira, klub ne prolazi kroz pad – već kroz preoblikovanje.
Priča o Partizanu ove sezone nije priča o padu, već o prilagođavanju. Kratkoročno će biti oscilacija, ali dugoročno se gradi temelj za nešto posebno – tim sposoban da igra brzo i sporo, da improvizuje i sprovodi plan, da dominira inteligencijom i energijom. Nova verzija Partizana se tek formira, ali obrisi su već vidljivi. Budućnost će zavisiti od toga koliko brzo igrači usvoje ovu transformaciju.
Put do stabilnosti biće dug, ali jedno je sigurno – dok god ih vodi Željko Obradović, Partizan nikada neće biti ‘samo još jedan tim’. Povreda Jonesa primorala je klub da evoluira, a evolucija, kao i uvek – nije laka, ali vodi ka rastu.
Pročitaj još:
- Jordan Nwora ostao praznih ruku, Francuzu pripao MVP oktobra
- (VIDEO) Bayern se poigravao sa Heidelbergom, Spencer Dinwiddie pokazao šta zna
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
