Partizan najlepša “stvar” u istoriji košarkaškog kluba vezuje upravo za Istanbul. Od stare slave se ne živi, ali zasigurno imaće motiv više.
Dežurni krivac za taj istorijski momenat 1992. godine bio je Aleksandar Đorđević. Prvu od devet evroligaških titula Željko Obradović je osvojio upravo u Istanbulu. Najtrofejniji trener Starog kontinenta nešto novije uspomene ostvario je upravo na Bosforu. Tamo je proveo sedam godina kao trener Fenerbahcea, pridodao je još jednu titulu Evrolige u svoje vitrine, a ako je ikoga dobro poznato za to vreme, to je Anadolu Efes.
“Nije uvek lako, ali je uvek lepo…”
Duško Radović je još davno rekao: “Nije uvek lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan”. Na startu ove sezone posebno nije lako, ali ukoliko pogledamo unazad 12 meseci, neke stvari će kliknuti na takav način kao da se istorija ponavlja.
Pred gostovanje Anadolu Efesu u Istanbulu Partizan je upisao tri poraza na poslednje četiri utakmice. Jedino protiv berlinske Albe uspeli su pronaći način da pobede, dok su crno-bele redom nadigrali Igokea, Bayern i Cedevita Olimpija.
“Veoma važna utakmica protiv veoma dobrog tima. Negde, neke informacije ukazuju da imaju neke probleme kakve i mi imamo, ali to ćemo tek znati kada krene utakmica. Kako god, ekipa ima mnogo kvaliteta i napadački i odbrambeno, projektovana je za najviše ciljeve. Poznajem trenera zato što je bio moj pomoćnik u Fenerbahceu sedam godina. Moramo da igramo mnogo bolju odbranu kako bismo imali veću šansu da pobedimo”, rekao je Željko Obradović i nastavio:
“Situacija je uvek ista, nema vremena da se previše pati ili raduje, ponavljam već nekoliko puta. Svakom timu prilazimo maksimalno ozbiljno i pokušavamo da se spremimo na najbolji mogući način. Naravno da je uvek važno da gledaš sebe i da izvučeš pouke iz onoga što si radio na prethodnoj utakmici.
To radimo i nećemo odustajati od toga, to je valjda najvažnije od svega, da veruješ sebi. Male stvari, da ako si par utakmica izgubio na način da odlučuje jedna lopta, jedan posed, onda je jasno da svaki skok , izgbuljena lopta, zagrađivanje, dobra ili loša odluka dovodi do toga da si uspešan ili neuspešan. Na kraju krajeva takav je naš život, jedna lopta odlučuje maltene uvek o svemu.”
Brojke ne lažu
Partizan je trenutno vodeći tim Evrolige po procentu pogođenih šuteva za dva poena (61,8%). U čak tri parametra ofanzivnog dela igre su drugi u elitnom takmičenju. Naime, crno-beli su drugi napad Evrolige sa postignutih 86,2 poena po meču, drugi po broju blokada (3,3 po utakmici), a timski procenat pogođenih slobodnih bacanja takođe je segment po kojem su drugi (84,2%).
I Anadolu Efes i Partizan su među poslednja tri tima po broju dopuštenih poena rivalima, što je u ovom slučaju najveća boljka i jednih i drugih. Osim toga, ne mogu se pohvaliti dominacijom u skoku, jer beogradski sastav dopušta najviše ofanzivnih skokova u Evroligi, čak 13,7 po utakmici.
Erdem Can i težnja ka autoritetu
Bilo je jasno od prvog trenutka da Anadolu Efes smenom trenera Ergina Atamana mora naći nekoga dovoljno kvalitetnog, ne samo košarkaški, već da kao karakter može izneti teret trenerskog posla tako velikog tima. I nije Erdem Can čovek kojem se bilo šta može zameriti.
Tim je trenutno na negativnom omjeru 4-5, koliko ima i Partizan. Moramo biti pošteni, pa reći za oba tima da su im povrede na neki način poremetile sve planove na startu sezone. Taman kada se činilo da je Anadolu Efes uhvatio pobednički ritam savladavši Zalgiris i Monaco na gostujućem parketu, poraženi su od Milana, iako je u tom trenutku delovalo da su u boljoj formi.
Trijumf protiv Monaca u Kneževini bio je prvi poraz za Monaco na domaćem terenu ove sezone, ali i meč u kojem se “probudio Shane Larkin”. On je tada prikazao partiju sezone ubacivši 25 poena, od čega pet u samom finišu, te je doneo prekopotrebnu pobedu Anadolu Efesu.
“Partizan je drugi najefikasniji tim u Evroligi. Ekipa su koja igra izuzetno brzo, sposobni su da lako dolaze do poena sa svih pozicija. Mi za ovu utakmicu moramo imati najviši mogući nivo koncentracije u odbrani. Kao što već znate, neko vreme imamo problema sa povredama, tako da nam Elijah Bryant i Tibor Pleiss neće biti na raspolaganju. Shane Larkin će, uprkos povredi, biti deo našeg tima” – poručio je Erdem Can.
Ambulanta u Istanbulu
Mnogo problema sa povredama na startu sezone imaju i jedni i drugi, kao što smo već rekli. Na ovaj susret Aleksa Avramović koji je doživeo prelom nosa posle udaraca Jake Klobučara u Ljubljani nije ni otputovao, kao ni kapiten Kevin Punter. Američki bek se nalazi u fazi oporavka i polako se priključuje treninzima tima.
Uroš Trifunović kako za sada stvari stoje takođe neće igrati, dok je pod znakom pitanja uz veće šanse da ne zaigra, nego da se pojavi na parketu Balša Koprivica. U sastavu Anadolu Efesa, trener Can je potvrdio da neće igrati Elijah Bryant, kao ni Tibor Pleiss, dok će Shane Larkin igrati na vlastitu odgovornost, pa ostaje pod znakom pitanja koliko će ponuditi.
Anadolu Efes kao “season changer”
Da li se možete prisetiti dešavanja u prethodnoj evroligaškoj sezoni kada je Partizan bio na pobedu od plasmana u Kaunas gde je održan Final Four Evrolige? Imali su crno-beli posle 13 odigranih kola samo četiri pobede.
I onda je put Beograda stigao Anadolu Efes. Kadrovski problemi, nešto više od 13 hiljada onih najvernijih navijača na tribinama i uloga autsajdera u tom trenutku. Onda se pojavio James Nunnally i trojkom za pobedu trasirao put ka Partizanovoj sezoni iz snova.
Naredna uspomena je još bliža, jer je drugi susret u sezoni Anadolu Efes ugostio Partizan sredinom marta, još uvek ove godine. I u tom susretu slavili su crno-beli, ovaj put rezultatom 97:84. Kevin Punter je od svojih 19 poena, čak 17 postigao u drugom poluvremenu. Mathias Lessort je utakmicu završio sa 16 poena, od čega je 10 ubacio u odlučujućoj četvrtini.
Bila je to posebno važna pobeda crno-belih kojom su došli na omjer 16-13 pet kola pre kraja regularnog dela sezone. Postavlja se veliki znak pitanja da li i sada mogu upisati važan “brejk” na Bosforu?
Istanbulska noć – nova epizoda?
U svetu sporta termin “istanbulska noć” najčešće asocira na dva događaja. Jedan je posebna uspomena u srcima navijača crno-belih, dok za ovaj drugi nema dana u Liverpulu da ga neko ne spomene. Srce zaigra, vrela krv zastruji kroz vene, a nikada iskreniji dečački osmeh ozari lice one kojima “istanbulska noć” predstavlja jedan neobično značajan deo života.
Jasno je da ova utakmica nema težinu dva već pomenuta događaja od kojih je jedan osvajanje Evrolige, a drugi podizanje “ušatog pehara” Lige šampiona, ali isto tako potencijalna pobeda na Bosforu može biti početak jednog divnog putovanja za Partizan, baš kao što se dogodilo prethodne sezone.
Stiče se utisak da se Partizan tada prerano probudio iz bajkovitog sna. Ako ćemo gledati detaljnije, minut i 40 sekundi ranije nego što je trebalo. Da će im biti lako, kao što je to Duško Radović već rekao, sigurno da neće. Koliko će im biti lepo ukoliko pobede, mogu saznati na samo jedan način.
