Miami Heat i Erik Spoelstra su opet pomerili granicu. Po prvi put od kada je uveden play-in sistem, ekipa sa 10. mesta je prošla u play-off.
U nekom drugom filmu i u nekim drugim okolnostima, ovo bi se možda smatralo i poduhvatom. Jer ovo je šesta sezona od kada play-in postoji u NBA ligi i niko do sada nije uspeo da se domogne play-offa sa 10. pozicije. Ali kada je reč o Heatu, to više nije iznenađenje. Ovo je faza sezone kada sve ono što smo gledali od Heata unazad šest meseci pada u vodu i sve što su pokazali u regularnoj sezoni postaje zaborav. Jer od sredine aprila u dresovima te franšize možda imenom i prezimenom igraju isti igrači, ali prikazano na terenu postaje nešto novo. Nešto drugačije, nešto odgovornije i nešto ozbiljnije.
I to više nije mit, to je obrazac. Regularni Heat je spor, bez inspiracije, često sa slabim procentima šuta i bez ikakve atrakcije osim za najposvećenije košarkaškim detaljima. Ali play-off Heat? To je tim koji se menja kao Steve Urkel u Stefana Urquella u legendarnom sitcomu – iz neuglednog u neodoljivog. I to ne zato što dođe neki novi igrač, već zato što Spoelstra ponovo stisne dugme na mašini koje ovaj tim transformiše u nešto potpuno novo.
Uzmi bonus! Treću godinu u nizu, Heat je izbacio Donovanove Chicago Bullse u play-inu, a onda protutnjao i kroz Atlantu nakon velike drame u završnici i produžetka koji su rešili zahvaljujući sjajnom šutu za tri poena.
I ako je postojala trunka dileme i sumnje u ono što se već godinama dešava u Miamiju, to više nije slučaj. Jer ove sezone je sve bilo protiv njih. I ove sezone su bili osuđeni na propast.
Čitava saga sa Jimmy Butlerom je uticala negativno na tim ma koliko se oni trudili da dokažu suprotno. I jednom kada je otišao put San Francisca, delovalo je da Heat više nema šta da traži u ovoj kampanji i da sav fokus prebacuju na leto i sklapanje nekog novog mozaika. Tome u prilog je išlo i deset uzastopnih poraza u martu. Najviše ikada za 17 godina dugog mandata Erika Spoelstre.
Činjenica je da je ovaj tim je godinama bio vezan za Butlera i njegovo čuveno “Play-off Jimmy (Buckets)” izdanje. I da, njegovi nastupi će ostati u istoriji ove franšize. Ali ono što sada gledamo jasno govori – play-off Heat nije samo Butler. To je sistem. To je mentalitet. To je kultura. I to je Spoelstra. I to je Pat Riley.
I dovoljno je valjda bilo samo da se pet puta pogleda Gabriel Vincent u dresu Heata u play-offu, a onda isto to uradi jednak broj puta u dresu Los Angeles Lakersa, nema sumnje da bi zaključili da se ne radi o istom čoveku. Jer u dresu Heata u aprilu i maju, svi postaju svoja najbolja verzija.
U Bubbleu Orlanda 2020. godine, Miami Heat je srušio poprilično favorizovane Milwaukee Buckse i Boston Celticse na putu ka NBA finalu. Tri sezone kasnije, sa osme pozicije su ponovo bili kobni za te iste Buckse, te su potpisali otkaz Mikeu Budenholzeru. Kasnije su srušili i New York Knickse, a potom i Boston Celticse za koje se moglo reći „ako Brown i Tatum nisu sada otišli do kraja, neće nikada“. Pogotovo nakon što su se sa 0-3 vratili na 3-3 i ponovo zakazali. Ta fraza je trajala svega 12 meseci, ali slagaće svaki fan Celticsa ako vam kaže da mu nije kroz glavu prošlo „O ne, evo ga opet“ nakon što je Heat ubacio rekordne 23 trojke bez Butlera u drugoj utakmici prošlosezonske serije. Spoelstrin tim je i tada pokazao karakter, međutim ni njegova mašina nije svemoguća.
I sad – Cleveland Cavaliersi.
Cavsi su razbili regularnu sezonu sa 64 pobede, a Kenny Atkinson je kandidat broj jedan za trenera godine. Imaju najbolji ofanzivni rejting u ligi i pršte od talenta. Na papiru, deluje da Miami Heat nema šanse. Ali play-off serije se ne igraju na papiru. I ako su Celticsi i Bucksi u prošlosti mogli da izgube od Heata u sličnim situacijama, Cavaliersi su daleko od nedodirljivih.
Jer Tyler Herro može da šutira kao lud, Bam Adebayo je znao na momente da bude DPOY i MVP u jednom, a Duncan Robinson se često ponaša kao da mu je svaki šut poslednji. Što se tiče Spoelstre, on već priprema defanzivni zid koji će Donovanu Mitchellu i saigračima zadavati noćne more. I na sve to, pojaviće se i neko “niotkuda”. Jer uvek se pojavi. Neki Vincent, Strus, Martin… Spoelstrina mašina uvek izbaci jednog novog vojnika u aprilu, a Davion Mitchell se nameće kao logičan izbor.
Cavaliersi bez dileme izgledaju moćno, ali vrlo brzo će shvatiti da ta serija neće biti ni jednostavna, a ni kratka. Jer transformisani Heat ima i dodatni motiv. Da pokaže da oni nisu samo Butler i da je ova grupa igrača mnogo više od toga. Sam Spoelstra je nedavno izjavio da ga je ova sezona “učinila živim ponovo i da su svi izazovi došli kao pravi poklon za čitav tim“. I što je situacija kompleksnija, to je Heat žilaviji i opasniji. I svaki put kada budu sterani u ćošak, imaju odgovor. Pa makar to bile i vezane trojke Kylea Andersona preko ruke u krucijalnim momentima kao protiv Hawksa u petak. Jer u tim trenucima i oni najgori šuteri postaju snajperi, a oni najmekši defanzivci postaju bedem odbrane. To je play-off Heat!
I sve to naočigled Pata Rileya koji bi verovatno žrtvovao najmanje jedan šampionski prsten da Heat trijumfalno prođe kroz seriju sa Cavaliersima. Jer Riley ne voli da gubi, a pobede nisu samo titule. Izbaciti ove Cavalierse bila bi ultimativna pobeda za njega u ratu protiv Butlera. I još jedna odbrana teze da “nezamenjivih u Miamiju nema” pa makar se zvali i LeBron James.
Tim je važniji od svakog pojedinca i dok god je svako u službi tima, nepremostive prepreke ne postoje.
Zato Cavaliersi moraju da znaju da neće biti ni lako, a ni jednostavno. Miami Heat ne dolazi samo da igra, već da ratuje.
I nemojte se kladiti protiv njih.
