Partizan je sinoć savladao Budućnost sa 90:75 i na taj način je osvojena osma rekordna titula u regionalnoj ABA ligi.
Pred Partizanom je de facto i nastup u završnici Superlige Srbije, međutim šta o tom takmičenju misle crno-beli najbolje je oslikao Željko Obradović na press konferenciji po osvajanju ABA lige. Carlik Jones, Sterling Brown, Tyrique Jones, Brandon Davies i Iffe Lundberg su igrači koji uopšte nisu registrovani za polufinale državnog prvenstva, a listi odsutnih se priključio i Frank Nitlikina koji je doživeo povredu. Takođe, trener Obradović zbog suspenzije neće moći da vodi ekipu, pa je utisak da je takmičarski deo sezone u praksi završen za Partizan.
Ako bi se svodili računi već sada, Partizan itekako može biti zadovoljan sa učinjenim u prethodnih 12 meseci. Titula u ABA ligi je učinila da ovo i rezultatski bude uspešna kampanja uzimajući u ozbir da je ovo tek drugi regionalni trofej u proteklih 12 godina, ali dve stvari su mnogo bitnije od toga. Prva je čvrst temelj za narednu sezonu u kojoj će realne ambicije u Evroligi biti na znatno višem nivou, a druga je izvesno trogodišnja licenca u najelitnijem takmičenju koja sleduje crno-belima uskoro.
Uzmi bonus! Letnja mini rekonstrukcija
Partizan se prethodnog leta odlučio na izuzetno radikalan potez kakav se ne viđa često u evropskoj košarci ili makar ne na ovom nivou. Promenjeni su svi igrači osim Balše Koprivice i taj rizik se isplatio. Istina je da sezona u Evroligi nije bila u skladu sa ambicijama i željama, ali za iskorak u tom takmičenju i rezultat sličan onome iz sezone 22/23, potrebna je veća širina i doprinos većeg broja igrača.
Takođe, jedan od glavnih razloga za ostanak van top 10 i play-in zone je bio start sezone i osam poraza u prvih deset kola Evrolige. To nije preterano iznenađenje jer je trebalo vreme svim novim igračima da izgrade odnose, hemiju i da nauče igrati jedni s drugima. Partizan jeste okrenuo stvari u svoju korist i u periodu između sredine novembra i sredine februara je imao jedan od najboljih skorova u takmičenju (13-4), ali u poslednjem delu regularne sezone došlo je do pada forme.
Kada se odlučite za to da promenite celi tim, a da pri tome nemate budžet na nivou najmoćnijih evropskih klubova, prosto je nemoguće da pogodite sa svih 15 novih igrača. Često se tokom sezone kroz razne analize i medije guralo to da je Partizan “promašio” sa određenim brojem novih pojedinaca, ali mnogo važnije od toga, “pogođeno” je sa nosiocima igre oko kojih može da se izgradi veoma ambiciozan tim za narednu sezonu.
Bez ikakve dileme, osovina Partizana u ovom trenutku su Carlik Jones, Sterling Brown i Tyrique Jones, uz Isaaca Bongu koji se pokazao kao pravi univerzalac i stub odbrane crno-belih.
Brown i T. Jones će i naredne sezone nositi dres beogradskog kluba, dok Partizan treba da sačeka i vidi ishod situacije sa preostala dva igrača za koja mora pronaći način da ih zadrži. Trener Obradović je istakao da C. Jones ima klauzulu u svom ugovoru koja mu dozvoljava da prihvati NBA ponudu, dok i Bonga ima određenu opciju uz pomoć koje može napustiti crno-bele.
Sva četvorica su pokazala da na nivou Evrolige itekako mogu praviti razliku u onim stvarima u kojima su najbolji. Brown se dokazao da prekaljeni šuter sposoban da u serijama uništi svakog protivnika. T. Jones polako izrasta u elitnog centra na ovom nivou košarke i neodoljivo podseća na razvojni put koji je Mathias Lessort prošao u Partizanu, a Bonga je jedan od najzahvalnijih 3-and-D igrača u čitavoj Evroligi. O kvalitetima C. Jonesa je suvišno i govoriti iako je u poslednjem delu sezone bilo očigledno da ga je stigao umor što i ne iznenađuje jer se najviše trošio i izneo je najveći teret na svojim leđima u nedostatku prave zamene.
Svoju ulogu u sistemu trenera Obradovića će imati i Vanja Marinković i Aleksej Pokuševski kao domaća osnova koja je neophodna, dok za sve ostale igrače ne bi bilo preterano iznenađenje ako tokom leta napuste prestonicu Srbije iako su svi vezani ugovorom za narednu sezonu osim Isiahe Mikea u čijem slučaju Partizan ima timsku +1 opciju.
Pored zadržavanja pomenutih šest igrača, Partizan tokom leta mora na tržištu pronaći makar još dva “kapitalca” koja bi donela širinu, a i kvalitetom podigla crno-bele na još jedan nivo koji bi osigurao realnu borbu za play-off Evrolige.
Pre svega je utisak da Partizanu primarno nedostaje “elitna četvorka” jer Mike nije opravdao očekivanja, a Pokuševski još uvek nije na tom nivou. Što se tiče bivšeg igrača Bourga, treba imati razumevanja da je preskočio kompletne pripreme i tako od starta bio “u zaostatku” sa svima. U ovom sistemu Evrolige u kojem je vreme za trening gotovo nepostojeće, hvatati sve u hodu nije jednostavno ni u kojoj sredini, a posebno ne u sistemu najboljeg evropskog trenera svih vremena.
Izostala je adekvatna zamena i na centarskoj poziciji jer je Davies samo na momente podsetio na svoje blistave dane. U većem delu sezone su ga ga protivnici dosta često napadali i zbog njegovih slabijih defanzivnih reakcija dolazili do velikog broja laganih poena. Ofanzivno takođe nije uspevao da se nametne u kontinuitetu i Partizan će verovatno potražiti pouzdaniju opciju na tržištu.
Pojačavanje rostera će biti preko potrebno i u vanjskoj liniji ukoliko se namerava iskorak u Evroligi jer Partizan gotovo ništa nije dobio od Lundberga, Ntilikine i Duanea Washingtona. Danski bek je u javnosti označen kao “najveći promašaj” od svih novih igrača i pitanje je da li crno-beli imaju luksuz da mu daju još jednu šansu. Washington je igrač sa izuzetnim ofanzivnim potencijalom. Malo koji bek u evropskoj košarci ima brzinu i prodor kao bivši član Phoenix Sunsa, ali šta to vredi kada su kriminalne gotovo sve odluke koje donosi kada je lopta u njegovim rukama.
Trener Obradović mu je kroz sezonu iznova davao šanse, ali Washington je to slabo koristio. Nije dobro čitao situacije na parketu, često je napadao pogrešne mismatcheve, a i odluke su neretko bile loše. I ukoliko za 12 meseci rada sa stručnjakom poput Obradovića nije popravio te stvari, mala je šansa da se to promeni u budućnosti. U nekom drugom sistemu gde bekovi imaju neograničenu slobodu da igraju 1 na 1 i “šutiraju po želji”, i kvaliteti Washingtona će više doći do izražaja. Samo u takvom sistemu rezultat u konačnici gotovo uvek izostane.
Biće zanimljivo videti i situaciju sa Ntilikinom koji je imao nekoliko pauza tokom sezone zbog raznih povreda, virusa i slično. Niti jednog momenta nije uhvatio kontinuitet i neki ritam i na stručnom štabu je da proceni da li može pomoći ili ne u narednoj kampanji.
Bitno je da se shvati još jednom i to da svi navedeni igrači imaju važeći ugovor sa Partizanom za narednu sezonu. S druge strane, gotovo redovna praksa u evropskoj košarci je da to nužno ne mora da znači da će se taj ugovor do kraja ispuniti.
Ukoliko Partizan ne želi da zadrži nekog od igrača pod ugovorom, biće potrebno da se pronađe ekipa koja bi preuzela taj ugovor kao što je npr. uradila Barcelona u slučaju Kevina Puntera. A postoji i ona druga varijanta kao u slučaju Katalonaca i Nikole Mirotića kada ekipa prosto želi da se reši nekog igrača i mora da “proguta” finansijski udarac. Pa je tako u prethodnom periodu deo plate za pomenutog krilnog centra plaćala Barcelona, a deo Milano.
U praksi, ako igrač ima ugovor za sezonu vredan milion evra, klub ne želi da ga zadrži, a neki drugi klub ponudi maksimum 700 hiljada evra, onda je trenutni klub u dužnosti da plaća 300 hiljada evra naredne sezone njegovu platu, a novi klub 700. U slučaju Partizana, velika je verovatnoća da će morati da “proguta” oko milion evra u zbiru da se reši igrača koji nisu ispunili očekivanja pod pretpostavkom da se ne pronađu klubovi koji bi preuzeli kompletan ugovor.
Ako sve prođe po planu i Partizan uspe tokom leta da pronađe dva ili tri pojačanja sposobna da prave razliku u onome u čemu su najbolji kao što to rade dva Jonesa, Brown i Bonga, onda je potencijal ogroman i plafon najveći mogući. Ovaj nukleus igrača je u svojoj prvoj sezoni zajedno u jednom periodu sezone dobio 13 od 17 utakmica. Razbijen je finalista Evrolige Monaco u gostima, padali su Fenerbahce, Olympiacos i Panathinaikos u “Areni”… Sve to je samo pokazatelj da kvalitet u ovom timu postoji i sa jednom mini rekonstrukcijom je moguće sanjati velike snove jer tim može samo da napreduje. A ako Evroliga ozvaniči da će Final Four biti u Beogradu, slagaće svaki navijač Partizana koji kaže da u mislima nema samo jedno za maj naredne godine.
Dugoročna stabilnost
Za kraj, apsolutno je bitno pomenuti ono što je verovatno važnije od svakog rezultata i sklapanja rostera. To je trogodišnja licenca koju bi Partizan trebalo da dobije što je prva stepenica ka stalnom mestu u najelitnijem košarkaškom takmičenju u Evropi.
Na svojoj prvoj press konferenciji kada je preuzeo Partizan, a mnogo puta i nakon toga, trener Obradović je istakao da je njegov glavni zadatak da crno-beli budu stalni član Evrolige onda kada on napusti klub. Samo na taj način se može osigurati dugoročna stabilnost i prosperitet, a sa svime što je učinjeno u prethodnom periodu, Partizan je pokazao da je izvanredan brend.
O neverovatnoj atmosferi i ogromnoj posećenosti iz sedmice u sedmicu, dizanju rejtinga Evrolige kroz društvene mreže i slično je suvišno i govoriti. O tome su priče ispričane nekolicinu puta.
U slučaju da se to potvrdi, trogodišnja licenca omogućava da se mnogo lakše zaključuju ugovori sa nekim igračima, ali i sa sponzorima. Neuporedivo je jednostavnije planirati i izgraditi finansijsku konstrukciju jer planiranje “od sezone do sezone” teško može na duge staze doneti uspeh.
Sve u svemu, kada se podvuče crta, navijači Partizana će sa osmehom na licu i velikim nestrpljenjem čekati leto, transfer priče i novu sezonu. I to je za 180 stepeni suprotno od svega onoga što se dešavalo pre 12 meseci. Partizan sada ima okosnicu tima, Partizan ima najboljeg trenera u istoriji evropske košarke i Partizanu su potrebne minimalne korekcije da sebi pruži mnogo veću šansu za velikim uspehom u Evroligi. Titula u ABA ligi i trogodišnja licenca su samo šlag na crno-beloj torti.
