EuroBasket 2009. godine, povratak Dušana Dude Ivkovića, smena generacije i neki novi početak za reprezentaciju Srbije.
Nakon čuvenog Indianapolisa 2002. godine, usledio je sušni period za reprezentaciju Srbije. Sedam godina, nijedna medalja nije bila ni na vidiku. Smenjivala su se velika imena na klupi, pokušavali su Duško Vujošević, Željko Obradović, zatim i Dragan Šakota i Zoran Slavnić, ali rezultata jednostavno nije bilo.
Kada je u pitanju EuroBasket 2003. godine, koji je održan u Švedskoj, tadašnja Srbija i Crna Gora predvođena Duškom Vujoševićem nastupila je u znatno izmenjenom sastavu u odnosu na neke prethodne turnire. Nije se moglo dalje od četvrtfinala, gde je Litvanija demonstrirala čas košarke i lako savladala Vujoševićeve pulene.
Reprezentaciju je nakon toga preuzeo Željko Obradović, ali se slika nije promenila. Neuspesi najpre na Olimpijskim igrama 2004. godine, a zatim i na EuroBasketu godinu dana kasnije, upalili su sve alarme.
Posebno bolan bio je debakl doživljen 2005. godine na Evropskom prvenstvu. Reprezentacija koja je bila domaćin prvenstva i koja je važila za apsolutnog favorita za zlatnu medalju, zaustavljena je već u osmini finala od strane Francuske.
Pokušavali su nakon toga i Dragan Šakota, na Svetskom prvenstvu 2006. godine, a zatim i Zoran Slavnić godinu dana kasnije da naprave neke značajnije promene, ali je jednostavno situacija izgledala sve lošije i lošije.
Uzmi bonus! Povratak najvećeg
A onda, odgovornost je preuzeo Dušan Ivković. Iako su mnoga velika imena sedela na klupi reprezentacija, kako Jugoslavije, tako kasnije i Srbije, utisak je da je upravo Ivković onaj koji je uradio najviše za ovu naciju.
Čovek koji je Jugoslaviji doneo pet medalja sa velikih takmičenja, čak tri zlata sa Evropskih prvenstava (1989, 1991, 1995), zlato sa Svetskog prvenstva 1990. godine, kao i srebro sa Olimpijskih igara 1988. godine, odlučio je da je vreme za povratak na kormilo reprezentacije.
Novi selektor je ispred sebe imao ozbiljan zadatak. Morao je da uspostavi hijerarhiju, da povrati izgubljeni duh reprezentacije, i da srpskom narodu ponovo vrati veru u košarku.
Do prvog velikog takmičenja – EuroBasketa 2009. godine, morao je kroz kvalifikacije. To su bile prve kvalifikacije koje je reprezentacija Srbije morala da igra još od davne 1995. godine. Napravio je neke velike rezove, od iskusnijih igrača je tu bio jedino Miloš Vujanić, dok je ekipa sve više počela da se oslanja na mlađe igrače kao što su Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Novica Veličković, Nemanja Bjelica, Stefan Marković…
Isaac Bonga za Basketball Sphere: Specijalan trenutak i nešto što pamtim
EuroBasket 2009 – Očekivanja na minimumu
Nakon uspešnih kvalifikacija, u kojima je Srbija ostvarila sedam pobeda i samo jedan poraz, vremme je došlo za prvo veliko takmičenje od povratka Ivkovića na klupu. I odmah – veliki problem. Miloš Vujanić nije mogao da se odazove zbog povrede, pa je Srbija značajno oslabljena otputovala u Poljsku.
Srbija je tada u grupnoj fazi za rivala imala tada pretendenta na medalju – Sloveniju, kao i prvog favorita za zlato na tom prvenstvu, reprezentaciju Španije. Uz njih, tu je bila još i Velika Britanija, koja je važila za totalnog autsajdera u grupi.
Prva utakmica – i odmah pobeda protiv Španije. Doktorska disertacija Dušana Ivkovića na defanzivnom planu, gde je ekipa koju su predvodili braća Gasol, Juan Carlos Navarro, Sergio Llull i kompanija zadržana na svega 57 poena.
Nakon jednog takvog izdanja, apetiti odmah krenu da rastu. Ipak, Slovenija je odmah pokazala da ova ekipa ima još mnogo toga da uči i lakom pobedom u drugom kolu (80-69), poslala je Srbiju u borbu za drugu fazu. U poslednjem kolu, morala je da se savlada reprezentacija Velike Britanije, kako se takmičenje ne bi završilo već na startu.
Iako je pritisak bio velik, kvalitet je ipak bio na strani Srbije. Nije bilo većih problema da se savladaju Britanci, pa su “Orlovi” na krilima Nenada Krstića i sve razigranijeg Miloša Teodosića sa skorom 2-1 obezbedila plasman u narednu rundu.
Gianmarco Pozzecco za Basketball Sphere: Ako ih prevarim, to je kraj moje karijere
Druga faza i pomešani utisci
Prelazak u drugu fazu, doneo je ukrštanje sa grupom iz koje su dalje prošli domaćin turnira Poljska, Litvanija, kao i reprezentacija Turske. S obzirom da su se prenosili rezultati protiv reprezentacija koje su se plasirale dalje, i Srbija i Slovenija i Španija su drugi deo započeli sa skorom 1-1.
Prvi meč druge faze doneo je duel sa domaćinom – reprezentacijom Poljske. Ponovo je tandem Krstić-Teodosić dirigovao igrom Srbije, i bez većih problema, doneo je pobedu “Orlovima”. Iako je u drugom kolu doživljen poraz od Turske, drugi rezultati u grupi su Srbiji išli na ruku, pa je prolaz u četvrtfinale obezbeđen i pre poslednjeg kola.
U poslednjem meču druge faze turnira, izabranici Dušana Ivkovića su se susreli sa starim znancem – reprezentacijom Litvanije. Litvanci su iza sebe imali prilično slab turnir, pa tako ni na ovom meču nisu bili ravnopravan rival. Double-double učinak Miloša Teodosića (20 poena i 12 asistencija), kao i odlična partija Novice Veličkovića, donele su Srbiji treću poziciju u ovoj grupi.
Četvrtfinale i eliminacija aktuelnih šampiona
Iako je u četvrtfinalu EuroBasketa Srbija naletela na, u tom trenutku još uvek aktuelne šampione – reprezentaciju Rusije, uloga favoritima pred ovaj duel pripala je “Orlovima”. Rusija je na ovaj turnir došla u značajno izmenjenom sastavu u odnosu na dve godine ranije, i jasno je da bez Andreia Kirilenka i J.R. Holdena, ova selekcija ne može da važi za favorita protiv Srbije.
Iako je Rusija nešto bolje otvorila taj duel, druga četvrtina, koju je Srbija rešila u svoju korist rezultatom 20:4 u potpunosti je odredila dalji tok meča. Nijedne sekunde do kraja nije se postavljalo pitanje pobednika, “Orlovi” su bez ikakvih problema održavali stečenu prednost i na kraju potpuno zasluženo prošli među četiri najbolje ekipe.
Kroz ovaj turnir, Teodosić i Krstić su se isprofilisali kao apsolutni lideri ovog tima, ali je zapravo pravi kvalitet Srbije ležao u nečem drugom. Od utakmice do utakmice, pored njih dvojice, u prvi plan je iskakao neko drugi, pa je tako u ovom četvrtfinalu zablistao Uroš Tripković sa 18 poena, dok je značajnu ulogu imao u Kosta Perović sa pet poena manje.
Polufinale, maestro Teodosić i rađanje novog lidera
Polufinale je donelo duel sa reprezentacijom Slovenije, koja je ranije tokom turnira pokazala da ima recept za “Orlove”. Ekipa koja je imala veliki broj kvalitetnih igrača – Jaka Lakovič, Erazem Lorbek, Domen Lorbek i Bostjan Nachbar ušla je u polufinale protiv podmlađene Srbije sa ulogom blagog favorita.
I na samom startu je izgledalo kao da im ta uloga prija, pošto su na terenu izgledali puno bolje od rivala. Na poluvremenu, reprezentacija Slovenije je imala dvocifrenu prednost (45:35) i delovalo je da jednostavno imaju rešenje za Ivkovićevu ekipu.
A onda, usledilo je pravo buđenje. Fantastična odbrana Srbije u trećem kvartalu, svega 12 primljenih poena, doneli su potpuni povratak u ovaj meč. Pravo niotkuda, u prvi plan su u tim trenucima iskočili Veličković i Tepić, koji su na sjajan način pronalazili rešenja u napadu i unosili mirnoću u igru svog tima.
Na startu poslednje deonice, razigrao se Teodosić, koji je počeo da pogađa iz svih pozicija, a treba pomenuti da je veliku pomoć imao u vidu centarske linije Krstić-Perović. Delovalo je da će Slovenija ipak odbiti napad rivala, pogodio je Goran Jagodnik dve neverovatne trojke i doneo veliku prednost svojoj ekipi na manje od dva minuta do kraja.
Ipak, pokazao je Teodosić, iako je imao tek 22 godine, da se ni najmanje ne plaši preuzimanja odgovornosti. Uzeo je jako težak šut za tri poena, pogodio ga i tako uspeo da izbori produžetak za svoju reprezentaciju. I tu nije bio kraj…
Nastavio je, tada igrač Olympiacosa, da diriguje igrom i u dodatnih pet minuta. Pogođena nova trojka, iskreirane dobre pozicije za saigrače, a šlag na tortu bio je novi pogodak iza linije 6.75 na 26 sekundi do kraja za ogromnih +4 (92:88). Pokušala je Slovenija da napravi čudo, ali je Teodosić, uz Veličkovića bio miran sa linije penala, pa je tako, četa Dušana Ivkovića bukirala kartu za veliko finale i obezbedila medalju nakon sedam godina “suše”.
Kada se pogleda statistika, izdvaja se jedan čovek. Teodosić je utakmicu završio sa 32 poena, četiri skoka i tri asistencije. Pogodio je čak šest trojki, od kojih je većina bila u prelomnim trenucima utakmice. Pokazao je da je spreman da preuzme odgovornost kada je to najpotrebnije i da je čovek oko koga će reprezentacija Srbije moći da gradi ekipu u narednoj deceniji.
Finale, surovi Španci i prva medalja nakon sedam godina
Duel sa Španijom u finalu doneo je mnogo manje uzbuđenja nego što se to očekivalo. Iako je Srbija na samom startu turnira uspela da izađe na kraj sa istim rivalom, u finalu je priča bila potpuno drugačija.
Španija je kroz turnir brusila formu, iz utakmice u utakmicu izgledali su sve bolje, da bi u finalu prikazali potpunu dominaciju. Već u prvom poluvremenu rešili su pitanje pobednika, otišli na pauzu sa ogrmnih 52:29 i tako stavili do znanje Srbiji da će svoju šansu morati da traže na nekom drugom turniru.
Nije uspela Srbija da se do kraja vrati u meč, čak ni da značajnije smanji prednost rivala, koji je na kraju ubedljivo slavio rezultatom 85-63 i tako stigao do svoje prve zlatne medalje u istoriji na EuroBasketu.
Ipak, ovo nije tekst o Španiji i njihovim ostvarenjima. Srbija je na ovom turniru dobila mnogo više od jedne medalje. Vraćen je duh reprezentacije, a Miloš Teodosić je uz kapitena, Nenada Krstića postao pravi lider ovog tima. Rezultati svega ovoga viđeni su i u narednih 15 godina, gde je Srbija na svim takmičenjima osvojila pet medalja.
Štaviše, idealnu priliku ta taj bilans dodatno poboljšaju imaće u narednih 20 dana, u Rigi, gde će pokušati da osvoje prvo zlato na EuroBasketu još od 2001. godine.
