Bivši kapiten Crvene zvezde, Ivan Ćorović, preminuo je u 26. godni života posle borbe sa teškom bolešiću.
Juniorski kapiten kluba sa Malog Kalemegdana i reprezentativac Crne Gore je zbog tumora u kolenu morao jako mlad i da prekine svoju igračku karijeru, posle čega mu je amputirana noga.
,,Sve je počelo u februaru 2017. godine. Prvo se pojavio tup bol u kolenu, kao da sam dobio neki udarac. Dijagnoze su bile razne… U martu sam uradio magnetnu rezonancu i rekli su mi da je hematom. Ja sam nastavio da igram i treniram, tad sam iz prvog tima FMP prekomandovan u juniorski tim Zvezde. Sećam se poslednje utakmice u crveno-belom dresu. Vezao sam 11 poena u trećoj četvrtini, napravili smo razliku i pobedili u finalu juniorskog prvenstva” – rekao je pre tri godine Ivan Ćorović za 24sedam, pa dodao:
,,Dva dana posle toga sam otišao na pripreme reprezentacije Crne Gore. Igrali smo Evropsko prvenstvo na Kritu i obezbedili opstanak u diviziji. To se desilo na pretposlednjoj utakmici, koju smo 57 sekundi pre kraja gubili osam razlike. Uspeli smo da stignemo i u produžetku dobijemo. Došao sam kući posle Evropskog prvenstva i uzeo taj meč da pogledam na TV. Tek tu primećujem da loše trčim…”
,,Osećao sam samo bol kad se završi trening ili utakmica. Ali razmišljao sam da ću izdržati još malo dok prođu bitne utakmice i da ću se onda posvetiti lečenju. Nisam ni mislio da će lečenje ovoliko potrajati. Primio sam pet hemioterapija. Posle toga sam imao operaciju pa još devet zaštitnih hemioterapija. To je trajalo godinu dana i posle je još godinu sve bilo u redu.
Upisao sam fakultet u Nikšiću, želeo da učim za trenera, ali nije mi se svidelo. Razmišljao sam šta ću dalje i odlučio da upišem Mašinski. Međutim, godinu i po posle operacije imao sam novu intervenciju. Bila je to laka operacija, ali nisam mogao posle nje da se vratim u normalu. Ove godine u februaru sam otišao na kontrolu i video da se tumor vratio i da je porastao desetak centimetara.”
Ivan Ćorović je svojevremeno govorio kako je bio spreman na amputaciju noge, te da mu je taj ishod pao lakše nego onome kome se čitava situacija desila iznenada.
,,Jedino rešenje bila je amputacija noge iz kuka. Bio je to logičan sled događaja. Bio sam spreman, pripreman na to u podsvesti od početka lečenja. Mogu sad da kažem da sam amputaciju savršeno podneo, kao da se ništa nije desilo. Sigurno da je lakše meni što sam na ovaj način izgubio nogu, nego nekome kome se to desilo iznenada, odjednom u nekoj saobraćajnoj nesreći ili slično.
On tada ne može da bude spreman, a ja sam bio svestan da je to sledeći korak i da je pitanje vremena. Da sam znao da ću se ovako osećati, odlučio bi se i ranije za takav potez. Doktori su pokušali da spasu nogu, ali nisu uspeli. Spasili su mi život, to je najbitnije.”
Sahrana će biti održana u petak, 13. av gusta, od 15h na Pošćenju u Šavniku.
