Privatizacija “večitih”, primer Pavla Nikolića i sistem rada u mlađim kategorijama – sve to nova je tema koju obrađuje Basketball Sphere zajedno sa agentom Minjom Ilićem.
Ovo je još jedna u nizu priča Basketball Sphere sa Minjom Ilićem. U prve dve je bilo reči o izazovima evropske košarke i tome da li postoji problem struke u Srbiji, sa akcentom na to da vodeće klubove vode ipak španski treneri.
Deluje da Partizan i Crvena zvezda poslednjih godina uprkos visokom budžetu ne uspevaju da naprave sportski iskorak. Pogotovo je minule sezone to bilo izraženo.
I pored finansijskih mogućnosti istorijskih razmera, ni jedni, ni drugi nisu se domogli play-offa Evrolige. U isto vreme, nisu ni razvili određene mlade igrače. Tako su ostali bez dva modela koja predstavljaju osnovnu ideju svakog kluba. Neki se odlučuju za jedno, neki za drugo. Međutim, ako se nijedno od ta dva ne ostvari, dolazi se do problema. Posebno uz veliki novac.
,,Prvi i najveći problem je što se nikada nije ozbiljno rešilo pitanje privatizacije klubova. To je veoma osetljiva tema i otvarala se mnogo puta, ali nikada nije realizovana. A mislim da bi upravo tu moglo da se napravi mnogo toga. Jer kada bi jedan klub imao privatnog vlasnika, onda bi taj čovek rekao: „Ljudi, imam četiri miliona evra budžeta. Za tih četiri miliona, šta možemo najbolje da uradimo? Koju ligu možemo ozbiljno da igramo? Kakve igrače možemo da dovedemo? I najvažnije, koliki mi je interes i šta mogu da vratim od tog ulaganja?“
To su pitanja koja danas mnogi ne postavljaju dovoljno često. Pogledajte Baskoniju. To je možda najbolji primer u Evropi. Privatni klub sa jasnim sistemom i vrhunskim skautingom. Oni su rekli: „Mi ćemo da pronađemo talentovane i interesantne igrače koji mogu da igraju na ovom nivou i probaćemo da ih prodamo dalje.“ Neko ostane dve godine, neko tri, neko pet, ali sistem postoji”, počinje Minja Ilić novu priču za Basketball Sphere.
Specifična je ovo sredina…
,,Pitanje za naše klubove je koji je to profil igrača koji može da igra u Crvenoj zvezdi ili Partizanu? Svi znamo kakav je pritisak u tim klubovima. Ili legneš publici, kao što je Mathias Lessort svojevremeno legao, ili ne legneš i gotovo. Zbog toga mislim da je skauting možda najvažniji segment cele priče. Ima mnogo igrača ispod radara, ali klubovi često zbog ogromnog pritiska idu na sigurno. Hoće odmah rezultat, odmah veliko ime, odmah reakciju publike. A nekada treba sačekati i sistematski graditi nešto što će trajati duže.”
Nije da u Srbiji nema igrača… Jedan od najtraženijih mladih otišao je u Murray State i obavezao se na saradnju sa Spartakom posle toga.
,,Imamo primer Pavla Nikolića. Reprezentativac Srbije, momak koji je pokazao ozbiljan potencijal i koji sada odlazi u SAD. Mišljenja sam da može i više od toga, ali postavlja se jedno drugo pitanje – zar takav igrač ne može da igra ABA ligu? Zar ne može da ima ozbiljnu ulogu u Crvenoj zvezdi, Partizanu ili nekom drugom kvalitetnom regionalnom klubu? Da igra protiv Dubaija, Cedevita Olimpije, Budućnosti, Partizana ili Crvene zvezde i da se razvija kroz takve utakmice?”
Zatim je i poentirao, ali je i ukazao na neke druge stvari o kojima bi trebalo intenzivnije da se razmišlja u ovom dobu.
,,Najverovatnije je dobio ozbiljan novac na koledžu i zato je otišao. To je danas realnost. Nije problem samo u novcu. Problem je što često nemamo sistem koji će da prepozna talenat, razvije ga i pruži mu dovoljno prostora da napreduje. Zato danas mnogi mladi igrači odlaze veoma rano i ostaje pitanje koliko će njih zaista dobiti pravu priliku i koliko će ih se vratiti spremnih za najviši nivo evropske košarke.”
Ipak, neki pomaci se vide kada su u pitanju najveći klubovi Srbije.
,,Postoje i pozitivni primeri. Partizan je poslednjih godina uključio ozbiljne i proverene ljude u rad mlađih kategorija. Tu su Milenko Tepić, Novica Veličković, Zeka Milisavljević i drugi ljudi sa velikim iskustvom i autoritetom. Kada ti neko takav kaže nešto, teško da možeš da ne veruješ u to što radi. Pojavljuju se novi talenti, neki momci već kucaju na vrata prvog tima i jasno je da se u tom segmentu radi ozbiljnije nego ranije. Sličnih primera ima i u Crvenoj zvezdi. Andrej Kostić je već pokazao da može da bude ozbiljan igrač, pojavljuju se nova imena, a pojedini talenti odlaze na koledže sa velikim očekivanjima.”
Otvara se polako i nova tema – kako da se igrač razvija u Srbiji?
,,Činjenica je da gotovo svi najveći talenti danas odlaze u Ameriku. Finansijski, to je često najbolja odluka. Ali ostaje pitanje da li je to i najbolji razvojni put za svakog igrača. Velika je razlika kada neko sa 17 ili 18 godina ode i ne igra ozbiljnu košarku godinu ili dve, pa se vrati sa 20 godina. Nekima će to pomoći, nekima neće. Zato ne treba suditi na osnovu pojedinačnih slučajeva, već gledati širu sliku. Igrači od 17 ili 18 godina treba da igraju seniorsku košarku. Neko Košarkašku ligu Srbije, neko ABA ligu, zavisno od kvaliteta i spremnosti. Tako su se igrači razvijali i ranije. Nisu čekali svoje godine, već su gurani u vatru, protiv starijih i boljih igrača. Tek tada vidiš koliko neko zaista može.”
Dao je i novi predlog, o čemu može da se raspravlja.
,,Zato mislim da je možda i najveći problem to što u Srbiji ne postoji prava razvojna liga. Imamo mnogo igrača koji sa 18 godina ostanu između juniorske i seniorske košarke. Nisu spremni za najviši nivo, a nemaju gde da igraju i napreduju. Ne mogu svi da odu na koledž. I onda se veliki broj talenata jednostavno izgubi.
Srbija bi morala da ima razvojnu ligu za igrače od 18 do 22 godine. Francuzi to rade veoma dobro. Španci imaju sličan sistem. Amerikanci imaju G ligu. U bejzbolu postoje Minor Leagues. Svuda postoji prostor za igrače kojima treba malo više vremena da sazru. Pa nemoguće je da među njima neće izaći neki kasni procvat, neki igrač koji će sa 21 ili 22 godine pokazati puni potencijal. To je jedan od najvažnijih izazova za budućnost naše košarke. Nije dovoljno samo pronaći talenat. Potrebno je stvoriti sistem koji će ga zadržati, razviti i dati mu priliku da uspe”, zaključio je Minja Ilić.
*Ova priča predstavlja samo treću u nizu od sedam tema koje će Basketball Sphere uz pomoć sagovornika Minje Ilića pokušati da pokrije u narednim danima. Biće reči još i o tome kako je NIL promenio košarku; o Balkancima na koledžima; o agentima i budućnosti razvoja igrača; o zaključku cele priče – nikad više novca, ni više pitanja
Prve dve priče:
- Minja Ilić za Basketball Sphere: Evropska košarka ima ogromnu šansu, ali i mnogo izazova
- Zemlja trenera ostala bez svojih učitelja: Zašto su važni znanje, iskustvo i sistem?
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
