Kapiten Partizana Kevin Punter bez uvijanja odgovarao na pitanja posle ubedljive pobede protiv Studentskog centra i plasmana u polufinale ABA lige
Real Madrid, Real Madrid, Real Madrid… koliko god se svi u Partizanu trudili da zaborave, ove dve reči odzvanjaju u glavama svih, a posebno Kevina Puntera. Kapiten crno-belih je držao čas košarke kraljevima u Madridu, pogađao je šuteve za pobedu, sve što je poželeo je izveo protiv slavnog protivnika, ali na kraju se samo pamti da je Real prošao na Final Four, a kasnije i osvojio titulu, a crno-beli su ostali praznih ruku.
Koliko je tuča, a potom i poraz u petom meču teško pao svima u Humskoj se najviše videlo po izdanjima protiv Studentskog centra. Poraz protiv objektivno slabijeg protivnika u prvom meču četvrtfinala, pa pobeda na mišiće u Podgorici da bi u majstorici sve došlo na svoje mesto. Rapsodija koja je vratila osmeh na lice kapitena. Sa poklonom u rukama, kao po običaju poslednji je napuštao dvoranu posle ubedljive pobede, ovoga puta je pokušao preko sporednog ulaza da izbegne gužvu, ali novinari su bili spremni.
„Ha-Ha, hajmo da pričamo“- raspoložen je bio Punter prenosi Mozzartsport.
Počeli smo od Studentskog centra. Bilo je teže nego što se očekivalo. Osmoplasirani tim je uspeo da izbori treću utakmicu protiv crno-belih.
„Ispada tako. Prva utakmica je stvarno bila teška, ali … iskreno… Drago mi je što se završilo i što idemo dalje u nove izazove“.
Studentski centar je bio samo uvod u glavnu temu, jer svi i dalje pričaju o Realu, novom šampionu Evrope. Bez uvijanja, Punter je odgovorio na pitanje da li je ekipa i dalje razmišljala o dešavanjima iz Evrolige i propuštene velike šanse da se plasira na završni turnir u Kaunasu?
„Ne mogu da pričam u ime svih momaka u timu… Uhh, moram sada da biram reči pažljivo“- zastao je na kratko, pa nastavio:
„Definitivno jesam razmišljao o seriji protiv Reala i svemu što se dešavalo. Baš je bolelo, za mene je sve to bilo lično, znaju svi zbog čega i razmišljao sam o svemu danima, nisam mogao da izbijem to iz glave, sada je sve gotovo i to je to. Idemo dalje.“
Na kraju je Real postao šampion Evrope. Pobedio je Barselonu, a potom košem Serhija Ljulja u poslednjim sekundama savladao Olimpijakos u finalu.
„Opet moram da budem pažljiv sa rečima i skroman. Ne zanima me previše šta se desilo na Final Fouru. Svaka im čast na pobedi“.
Sada fokus prelazi na Cedevitu Olimpiju koja je tokom prethodne dve sezone umela žestoko da namuči Partizan.
„Moramo da budemo spremni, čekaju nas, odmorni su“.
Cedevita je posle pobede protiv FMP Železnika u četvrtfinalu imala skoro dve nedelje pauze i vremena da se pripremi za Partizan.
„Moguće da će to biti faktor, ali ne znam… na kraju krajeva, videćemo na parketu“.
Kao da je hteo Punter da se vrati na majstoricu protiv Studentskog centra kada je Partizan izgledao kao tim koji je gazio sve pred sobom prethodnih meseci.
„Najzad smo igrali kako smo hteli. Sve je išlo kao po dogovoru. Moram da priznam da nam je lepo što smo se vratili i u našu dvoranu gde smo čitave sezone igrali i gde se osećamo komotno“.
Na sve to je i šut sjajno funkcionisao. Posle dve utakmice na kojima su crno-beli ubacili samo 16 trojki iz 60 pokušaja, sve je išlo kao podmazano u ponedeljak uveče. Čak 17 ubačenih trojki iz 30 pokušaja.
„Trener nam je napomenuo brojke iz prve dve utakmice, ali ja nisam gledao statistiku. Samo sam video da igramo dobro i to mi je najbitnije“.
Nije previše kapiten crno-belih šutirao protiv Studentskog centra, imao je i ulogu plejmejkera.
„Kako godine prolaze i kako postajem iskusniji, čitam igru i radim šta mi situacija dopusti… Stani bre, jel ti vidiš ovo…“
Uz smeh je Panter prekinuo davanje izjave kako bi ukazao na neverovatnu gužvu koja se stvorila oko njega. Nije prošlo ni tri minuta razgovora, a nekoliko desetina navijača se okupilo oko Pantera samo da se slika.
„Ovo je ludo…“
Morali smo još malo da iskoristimo situaciju i popričamo sa američkim internacionalcem koji se odomaćio u Beogradu. Tema je postao Savo Drezgić, junior crno-belih koji je dobio minutažu u prvom timu kod Željka Obradovića
„Drago mi je što je dobio priliku i što ima priliku da napreduje. On je mlad momak, trenira sa nama. Upoznao nas je. Naravno on je mlad momak, limitirana mu je minutaža, ali sjajan mladić i pomažemo mu svaki dan, kao i on nama“.
Bilo je sve teže obavljati razgovor. Gužva oko Pantera je rasla iz sekunda u sekund. Na kraju smo morali da se izvinimo jer smo ga omeli da neometano stigne kući.
„Ma, opušteno. Na kraju krajeva, zbog ovoga i igramo košarku“ -dobacuje Panter dok se gubi u masi dece koja mašu telefonima.
