Osvojili su novo olimpijsko zlato, čak peto u nizu, ali reprezentacija SAD-a mora biti svesna kako više ništa neće biti isto.
Sat je pokazivao 33.3 sekunde do isteka treće četvrtine, a Marko Gudurić, toliko osporavan u reprezentaciji Srbije poslednjih godina, ubacio je najvažniji šut svoje karijere. Trojka preko Derricka Whitea, ključnog obrambenog šrafa u šampionskom pohodu Boston Celticsa, uz faul donela je na lice LeBrona Jamesa smrtno ozbiljan i zabrinut pogled.
U tim momentima istorijske utakmice, možda i najveće ikada kada su FIBA takmičenja u pitanju (uz dužno poštovanje Španiji 2008. godine) malo ko je pomislio da Srbija može prokockati to. Jednostavno su pogađali šuteve na rubu normalnog, a osećaj u vazdhu je bio kako su im svi košarkaški bogovi odlučili dati blagoslov da skinu potencijalno najbolju ekipu svih vremena.
Nikola Jokić – čovek koji prosečnog Amerikanca dovodi do ludila
13 razlike nije puno u modernoj košarci, ali FIBA je ipak malo drugačije takmičenje od NBA lige, odnosno igra se organizovanija košarka, a ni Srbi nisu od juče. Prvenstveno to je reprezentacija koja je od 2014. godine naovamo osvojila četiri srebra, a sada su uzeli bronzu. U poslednjih 10 godina najtrofejnija reprezentacija iza SAD-a.
S druge strane, u redovima imaju Nikolu Jokića, čoveka koji prosečnog Amerikanca dovodi do ludila jer je komercijalno neatraktivan, a kupi svaku moguću nagradu u njihovoj ligi. Trostruki MVP lige i MVP NBA finala je takođe čovek koji najbolje na svetu kontroliše tempo utakmice, uvodi sve u svoj sporiji ritam, a s druge strane kapiten Bogdan Bogdanović s godinama je skupio toliko iskustva, isto kao i dvostruki MVP i šampion Evrolige, Vasilije Micić.
Amerikanci su bili spremni za pad. Ipak, preuzeli su LeBron James, Stephen Curry i Kevin Durant. James je u obrani počeo preuzimati Jokića, jer Anthony Davis i Joel Embiid nisu imali odgovora na njega. Durant je počeo pogađati neke nemoguće šuteve u četvrtoj četvrtini, šuteve koje valjda samo on na ovom svetu može pogoditi. Naposletku, Stephen Curry s ključnom trojkom nakon sjajnog bloka Embiida, čak devetom u meču vratio vodstvo SAD-u. Poslednjih 13 poena utakmice pripalo je velikoj trojci. James je upisao ukupno četvrti triple-double u istoriji Olimpijskih igara, svoj drugi nakon čak 12 godina, na pragu 40. rođendana. Curry je ubacio 36 poena.
Epilog je bio krvavo zarađena pobeda od samo četiri poena viška, iako je ekipa SAD-a bila na gornjoj granici svojih mogućnosti. Svakome ko malo dublje prati košarku jasno je kako bi Srbija bez njih trojice pobedila. To nas dovodi do sledećeg pitanja – šta čeka reprezentaciju SAD-a u budućnosti?
Ono najbolje što ekipa SAD-a trenutno ima za ponuditi u 30-im je godinama
Jedno je sigurno. Velike trojke neće biti na sledećim Olimpijskim igrama, svi su prošli 35-tu, a ono najbolje što ekipa SAD-a trenutno ima za ponuditi takođe je u 30-im godinama. Na bekovskim pozicijama i dalje ključeve lige drže Damian Lillard (34), Kyrie Irving (32) i James Harden (34). Na krilnim pozicijama su Kawhi Leonard (33) i Jimmy Butler (34), a na poziciji “četiri” i “pet” su posebno tanki – Anthony Davis (31) i Joel Embiid (30), koji je izjavio da na idućim igrama možda zaigra za Kamerun.
Uz veliku trojku, to je 11 imena koji po rezimeu, učinku i dostignućima koji imaju pravo za sebe reći da su ono najbolje što ekipa SAD-a ima.
Pitanje je ko to dolazi od mlađih i šta imaju da ponude
Pitanje je ko to dolazi od mlađih i šta imaju da ponude. Prvo ime koje vam mora pasti na pamet je Jayson Tatum, čovek koga je Steve Kerr ostavio bez sekunde na parketu u, sada je već jasno, najvažnijoj utakmici turnira u Francuskoj. Inače, Tatum ima šest konferencijskih finala, dva velika NBA finala i jednu NBA titulu iako mu je tek 26 godina.
Po pozicijama nadalje tu imamo fantastične plejmejkere, ali i ljude upitnog karaktera i mentaliteta. Trae Young i Ja Morant su na papiru možda i idealan par bekova za iduću dekadu. Young svojim vanjskim šutem i kreacijom, a Morant svojim nezaustavljivim prodorima na koš i atleticizmom. Tu su još i Tyrese Haliburton koji je takođe dobio mrvice na ovom turniru, dok se na prošlom Mundobasketu pošteno izblamirao kada se Andreas Obst poigravao s njime, te Jalen Brunson koji je takođe pokazao teže prilagođavanje na FIBA košarku, a valja spomenuti i De’Aarona Foxa. Sve redom vrhunski igrači, ali daleko od razina Currya.
Na poziciji bek-šutera tu su Devin Booker i Donovan Mitchell, dva fenomenalna skorera, ali upitno je da li su oni zaista sam vrh NBA lige ako sagledamo ko sve predvodi ligu poslednjih sezona po MVP glasovima.
Na poziciji “trojke” tu su Anthony Edwards koji će zasigurno biti predvodnik novog talasa. Čovek je to koji već sada pa može skoro sve na terenu, a tek će postati bolji. Jaylen Brown je tu kao neko ko se takođe u FIBA sistemu nije najbolje snašao, a realno daleko je od kvaliteta Leonarda, Butlera, LeBrona i Duranta na toj poziciji, unatoč nagradi MVP NBA finala nedavno.
Najveći i gorući problem – visoke pozicije
Napokon dolazimo do najvećeg i gorućeg problema, a to su visoke pozicije. Tatuma smo spomenuli, a idući u redu je Zion Williamson. Čovek fantastičnih atletskih sposobnosti koji uz to ima mnogo osećaja za košarku. Problem su hronične povrede koje se, kako se čini, ne planiraju zaustaviti, a i stil igre u FIBA sistemu za njega bi mogao biti najgori.
Najveća prednost su mu atraktivna polaganja na obruču i završnice iz prodora, a već je dobro znano kako u FIBA košarci defanzivne tri sekunde u reketu ne postoje, što omogućava defanzivcima da prave gužvu i čekaju ga. Paolo Banchero se također tu nameće kao netko tko je okusio FIBA sistem, te iz sezone u sezonu napreduje.
Stanje na visokim pozicijama je toliko loše da su sledeće opcije Bam Adebayo i Chet Holmgren. Adebayo je dokazani pobednik, defanzivni specijalista meke ruke s poludistance i vrlo istaknutog osećaja za asistenciju. Ipak, u utakmici sa Srbijom videlo se kada je igrač kvaliteta Jokića u igri, on nema puno toga da traži na terenu. A kada vidimo da najbolje svetske ekipe predvode igrači na visokim pozicijama – Giannis Antetokounmpo, Victor Wembanyama, Domantas Sabonis, Kristaps Porzingis, Lauri Markkanen, Pascal Siakam, Karl Anthony-Towns, stvar postaje gora za ekipu SAD-a.
Kvalitet ostalih reprezentacija iz godine u godinu je sve veći, dok ona SAD-a opada
Chet Holmgren je u perspektivi vrlo dobar igrač, fenomenalan bloker koji ima solidan šut za tri poena, ali je miljama daleko od kvaliteta Davisa i Embiida. Recimo i to da je Embiid naturalizovan, praktično otet Francuskoj koja bi u ovom finalu u paru Embiid-Wembanyama-Gobert bila apsolutni taktički missmatch za ekipu Steve Kerra.
Embiid je odigrao jednu jedinu dobru utakmicu celo leto za SAD, polufinale protiv Srbije, postigao je sedam poena u četvrtoj četvrtini (ukupno 19), stavljao napadački pritisak na Jokića koji je imao četiri faula te naposletku ključni blok nakon kojeg je Stephen Curry pogodio za vodstvo. Zato je doveden, jer niko iz bazena visokih američkih igrača ne bi bio u stanju to odigrati.
Naravno, na papiru je to kada se svi sastave i dalje najbolja ekipa na svetu, ali kvalitet ostalih reprezentacija iz godine u godinu je sve veći, dok ona SAD-a opada. Stvari se izjednačavaju, a od nabrojenih imena nove generacije niko ne pokazuje da može biti na nivou velike trojke, i to je ono što najviše treba da brine Amerikance.
Kanada ulazi u najbolju eru u svojoj istoriji
Najbliže im je realno Kanada, koja ulazi najbolju eru u svojoj istoriji gde joj se glavni igrači bore za NBA titule i MVP nagrade, a niko nije niti blizu 30-te. Shai Gilgeous-Alexander (26), Jamal Murray (27), RJ Barrett (24), Dillon Brooks (28), Lu Dort (25), Andrew Wiggins (29), Andrew Nebmhard (24), Nickeil Alexander-Walker (25), Benedict Mathurin (22), Shardon Sharpe (21), Trey Lyles (29), Brandon Clarke (27), Chris Boucher (31), Kelly Olynyk (33) i Dwight Powell (33).
Jasno je kako je ta ekipa od borbe za samo zlato udaljena za jednog dobrog centra, a baš je na ovogodišnjem NBA draftu u Top 10 izabran kanadski centar Zach Edey, koledž senzacija visoka 224 cm i teška 136 kila. Nedostatak balansa na bekovskim i centarskim pozicijama u slučaju da on opravda očekivanja naglo će se smanjiti, a Jamal Murray teško će ikada više odigrati gore od ovog turnira. Kanada je dakle najbliža skidanju ekipe SAD-a.
Srbija je mogla sastaviti celu jednu NBA petorku od igrača koji nisu nastupili na OI
Za Srbiju mnogi govore kako je nakon SAD-a igrala najbolju i najljepšu košarku na ovom turniru, ljudi su nakon svetskog srebra prošle godine (bez Jokića) uzeli olimpijsku bronzu, a protiv LeBrona i družine su vodili 36 od ukupno 40 minuta. Zapanjujuć je podatak taj da je Srbija mogla sastaviti celu jednu NBA petorku od igrača koji nisu nastupili na OI.
Nikola Topić, Nikola Đurišić, Aleksej Pokuševski, Tristan Vukčević, Boban Marjanović. Četvorica od navedene petorice su mlađi od 22 (!) godine, a kada tu dodamo Nikolu Jovića (21) koji je zbog povrede minimalno nastupao na ovom turniru, Srbija bi mogla zaista postati košarkaška velesila (iako to realno već i jeste) u narednih 15 godina. Tu još dolaze gotovo pa sigurno i dva mlada NBA prospekta, srebrni s ovogodišnjeg juniorskog EuroBasketa – Savo Drezgić i Andrej Kostić, od kojih se očekuju velike stvari.
Spomenuli smo srpske NBA igrače koji nisu učestvovali u ovom istorijskom uspehu, a kada tu nadodamo samu kremu evroligaških igrača (Miloš Teodosić, Stefan Jović, Nemanja Nedović, Nikola Kalinić, Vladimir Lučić, Luka Mitrović, Alen Smailagić…) jasno vam je o kakvoj se širini rostera radi.
Srbija je jednostavno izvor talenata, najviše zahvaljujući Megi koja svake sezone izbaci barem jednog igrača na NBA draft (evropski klub s najviše draftovanih igrača u istoriji). To je projekat koji iz sezone u sezonu raste i postaje zapravo najbolji odabir za mladog igrača koji jednog dana planira zaigrati u NBA ligi.
Victor Wembanyama postaje zaštitno lice nove generacije
Srebrni s ovog turnira, ekipa Francuske, polako, ali sigurno sprovodi jednu smenu generacija. Nando De Colo i Nicolas Batum opraštaju se od dresa reprezentacije. Evan Fournier i Rudy Gobert imali su značajno manje uloge na ovom turniru za razliku od prošlih kada su bili nosioci igre. Victor Wembanyama postaje zaštitno lice nove generacije koja je u poslednje dve sezone imala čak pet igrača draftovanih u Top 10, a trend je to koji će se, kako stvari stoje, nastaviti u narednim sezonama.
Uz Wembanyamu tu su Bilal Coulibaly koji je bio deo ovoga srebra, zatim Zaccharie Risacher, Alex Sarr i Tidjane Salaun. Od ljudi koji su u najboljim godinama fenomenalnim su se pokazali Mathias Lessort i Guerschon Yabusele, nosioci finalista prošlogodišnje Evrolige. Za ne daj Bože povreda na visokim pozicijama tu su prekaljeni evroligaški centri Vincent Poirier i Moustapha Fall, kao i Timothe Luwawu-Cabarrot na krilu.
Na bekovskim pozicijama, gde su najtanji, imaju NBA igrače Thea Maledona i Killiana Hayesa, te evroligaše Elie Okoboa i Franka Ntilikinu. Ti bekovi koliko god igrali na visokom nivou, nisu sam vrh, no s druge strane kada je golobradi Wembanyama bio u stanju dovesti kao glavni igrač Francusku do srebra, a budućnosti će biti samo bolji, velike stvari se mogu očekivati.
Nemačka košarka u ogromnom rastu
Red je na Nemačkoj. Bronza na Evropskom prvenstvu, zlato na Svetskom prvenstvu, četvrto mesto na Olimpijskim igrama. Sve to u samo tri godine. Treba reći kako je njihova košarka u ogromnom rastu, a to potvrđuju i zlata u U16 i U18 selekcijama. Dennis Schroder je jedan od onih igrača koji na FIBA takmičenjima kada obuče nacionalni dres postane “drukčija zver”, a izjavio je kako planira igrati do 40-te. On kao takav i Franz Wagner kao osovina uz NBA i evroligašku potporu uvek će vas gurati među favorite za medalje.
Postoji još jedna zanimljivost. Gordon Herbert odlazi na klupu Bayerna, a pod njegovim vođstvom za reprezentaciju nisu igrali Isaiah Hartenstein i Maxi Kleber. Ljudi su to koji su igrali ozbiljne NBA minute u play-off pohodima svojih ekipa prošle sezone. Kleber je dogurao do samog NBA finala dok je Hartenstein ispao polufinalu Istoka. Biće zanimljivo videti dinamiku događaja nakon odlaska finsko-kanadskog stručnjaka.
Australijanci su takođe u smeni generacija
Australijanci su takođe u smeni generacija. Odlaze Patty Mills i Joe Ingles. Josh Giddey uspešno preuzima stvari, a NBA centri Jock Landale i Doup Reath su se takođe pokazali u sjajnom svetlu. Tu su još Josh Green, Dyson Daniels i Mathisse Thybulle. Sjajan atleticizam ako ništa, a i Ben Simmons je još uvek dovoljno mlad da spere sa sebe grehove prošlosti i napokon zaigra u dresu “Boomersa”. Njegova kreacija, sjajna odbrana i već sada nakupljeno iskustvo svakako ne bi bilo na odmet.
Nigerija može sastaviti dve NBA petorke ako se odluče na takav potez
Za kraj smo ostavili jednu afričku reprezentaciju. Afrikanci takođe nadolaze. Južni Sudan je najbolji dokaz za to, a na Olimpijskim igrama u Tokiju imali smo priliku gledati Nigeriju. Ekipa je to koja može sastaviti dve NBA petorke ako se odluče na takav potez. Ono što je takođe bitno je činjenica da su svi u najboljim igračkim godinama.
Na bekovskim pozicijama su naturalizirani Spencer Dinwiddie i Monte Morris, zatim Josh Okogie, Gabe Vincent i Chuma Okeke. Na krilnim pozicijama Chima Moneke, Semi Ojeleye i Jordan Nwora, novopočeni evroligaš i čovek koji se dokazao na Olimpijskim igrama 2021. godine, kada je ubacivao preko 20 poena u proseku.
Visoke pozicije su također debelo popunjene. Precious Achiuwa, Onyeke Okongwu, Jahill Okafor, Zeke Nnaji, Chimezie Metu, Kz Okpala i Udoka Azubuike. Ovo je ozbiljna širina rostera koja svojim fizikalijama može zagorčati život svakoj od ranije navedenih ekipa. Naposljetku i Embiid je izjavio kako na idućim igrama planira igrati za Kamerun, a tu bi mu centarski par mogao biti Pascal Siakam, dok bi SAD tako ostao itekako oslabljen…
SAD naravno uvek imati najveći opseg igrača, po bilo kakvoj logici će imati najbolje igrače, ali taj kvalitet očigledno nije kao pre
Na kraju dok god će igrati Antetokounmpo i Luka Dončić, mlađe generacije u Grčkoj i Sloveniji će masovno počinjati da se bave tim sportom i sastavi će izbacivati talente. Jedno vuče drugo. Ima tu još zanimljivih ekipa. Turska predvođena mladim i potentnim NBA centarskim parom Alperenom Sengunom i Omerom Yurtsevenom uz naravno Cedija Osmana, Furkana Korkmaza i Shanea Larkina. Oni predvođeni Erginom Atamanom u punom sastavu mogu puno toga. Hrvatska također pokazuje veliki napredak s novom generacijom, tu su Letonci, Brazilci, Bahami, Dominikanska Republika, Litvanija, Grčka, Slovenija, Španija…
Što se tiče SAD-a, oni će naravno uvek imati najveći opseg igrača, po bilo kakvoj logici će imati najbolje igrače, ali taj kvalitet očigledno nije kao pre, dok se ostatak sveta drastično diže. Upravo to je razlog zašto bi SAD uskoro mogao izgubiti apsolutni primat u košarci, a to je zadnja stvar za koju su mislili da im se može dogoditi.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.