Iza Dušana Ristića je najuspešnija godina u karijeri – igrao je na velikom takmičenju u dresu reprezentacije Srbije, pružao odlične partije u jednoj od najjačih liga Evrope i za kraj ostvario transfer kojim je zadovoljan.
Koledž Arizona, Crvena zvezda, Astana, Brescaa, Avtodor, Fuenlabrada i sada – Galatasaray. Strpljivo Ristić gradi karijeru, još sanja evroligaški san, a u intervjuu za Sport klub govori o Evrobasketu, utakmici sa Turskom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, prelasku u Galatasaray, spekulacijama o povratku u Zvezdu…
Za početak, pitali smo Dušana po čemu će pamtiti 2022. godinu.
“Ako pričamo o sportskim uspesima, izdvojio bih učešće na Evropskom prvenstvu. To možda mogu da okarakterišem i kao krunu svoje karijere” – počinje Ristić.
Prošlo je tri meseca od tog duela sa Italijom u osmini finala Evrobasketa, duela koji je i dalje u glavama ovdašnjih ljubitelja košarke.
“Prošlo je dosta vremena, ali je moj osećaj isti. Ostala je velika žal za većim uspehom jer smatram da smo imali sjajan tim, kao i timski duh. Sve je funkcionisalo odlično do utakmice sa Italijom. U grupnoj fazi smo igrali skoro perfektno. Jedna utakmica, jedan loš dan, zapravo loše poluvreme protiv Italije koštali su nas većeg uspeha. Svima nam je žao i zaista je bio bolan taj poraz jer smo svi – igrači, stručni štab i cela košarkaška javnost – očekivali da napravimo značajniji uspeh” – kaže 212 cm visoki centar i dodaje:
“Bilo je mnogo iznenađenja, dosta dobrih ekipa je ispalo, kao na primer Grčka, Slovenija i mi, koji smo važili za favorite. Mislim da je ovo prvenstvo pokazalo koliko je košarka u Evropi napredovala jer su druge reprezentacije bile konkurentne – svako je mogao da parira svakome, čak i da pobedi“.
Na pitanje šta je bio uzrok tog lošeg poluvremena s Italijom, Ristić odgovara
“Mi igrači i treneri smo dosta razgovarali o tome. Teško je ukazati na samo jednu stvar jer mislim da je priprema utakmice bila stvarno na vrhunskom nivou – znali smo protivnika, znali smo šta treba da radimo, ali oni su jednostavno odigrali bolje. Ubacili su neke važne šuteve i to je odlučilo. To je čar košarke, nije uvek odlučujuće koliko si spreman za utakmicu. Analizirajući iz ove perspektive, mislim da nije bilo propusta poput loše pripreme, potcenjivanja protivnika, već su jednostavno bili bolji tog dana“.
Nikola Kalinić je nedavno u jednom intervju rekao da misli da smo na poluvremenu promenili neke stvari koje nije trebalo. Na šta je mislio?
“Možemo da pričamo o detaljima, ali to nisu bile neke velike promene, već sitne izmene u odbrani. Niko ne garantuje da ishod i bez toga ne bi bio isti. Lično ne mogu da pričam o tome šta bi bilo kad‘ bi bilo, ali možda on ima bolji uvid u to jer je mnogo više vremena proveo na terenu od mene, pa ima bolju perspektivu. Iz mog ugla, teško mi je da pričam o tome šta je bio problem. Svodi se na poluvreme u kojem su Italijani bili dosta spremniji i bolji od nas u tom trenutku“.
Srbija je bila u skoro bezizlaznoj situaciji i za plasman na Svetsko prvenstvo, ali sada joj je potrebna jedna pobeda u poslednja dva meča – nad Grčkom u gostima ili nad Velikom Britanijom kod kuće – za plasman na Mundobasket. Jedna od važnijih bila je pobeda nad Turskom u Pioniru, u kojoj je Ristić blistao sa 16 poena i 4 skoka.
“Taj meč je bio mnogo važan – kako za reprezentaciju i njenu budućnost, tako i za mene. Mislim da je to bila odlučujuća utakmica u borbi za Svetsko prvenstvo. Nismo još stopostotno obezbedili plasman, ali smo stavili sebe u veoma dobru poziciju pred poslednji prozor. Što se mene tiče, moj put je bio malo drugačiji i dosta sam radio da bih došao na ovaj nivo. Sama činjenica da sam dobio šansu i poverenje selektora Pešića je bila velika stvar za mene, i osetio sam potrebu da mu se i odužim. Ta utakmica je odličan primer. Uspeo sam da pomognem ekipi da dobije meč važnim šutevima na kraju i mnogo mi je drago zbog toga“.
Kao što je i rekao, Ristićev put bio je drugačiji, nije preskakao stepenike i utisak je da je sada sve kompletniji igrač.
“Radim na tome. Smatram da uvek može bolje, da određeni nedostaci uvek mogu da se poprave. Trenutno mogu da budem zadovoljan individualno svojom sezonom, igrao sam na visokom nivou u najjačoj ligi u Evropi. Sa te strane sam zadovoljan, ali timski nisam mogao da budem jer individualni uspeh jedino dolazi do izražaja ako se pobeđuje, ekipa je najvažnija“ – kaže srpski centar, koji je na 12 utakmica u ACB ligi ove sezone prosečno beležio 15,7 poena i 6,2 skoka.
Brige Fuenlabrade više nisu Ristićeve, pošto je poslednjih dana 2022. godine prešao u Galatasaray.
“Pojavila se šansa da napustim Fuenlabradu jer sam u ugovoru imao izlaznu klauzulu. Jedan od klubova koji su se javili je bio Galatasaraj. Dopalo mi se to jer je u pitanju klub sa velikim ambicijama koji ove godine pretenduje da napravi što bolji plasman u turskoj ligi i da napadne FIBA Ligu šampiona, u kojoj se već plasirao u Top 16. To je nekoliko stepenika iznad Fuenlabrade u takmičarskom smislu – novi izazov i dobra odluka“ – objašnja Ristić i dodaje:
“Kao što sam i ranije napominjao, moj prioritet je bio da ostanem i Španiji, ali je situacija na tržištu trenutno takva da boljim timovima ne treba visoki igrača.. Nisam zatvorio vrata Španiji, ostajem pri onome što sam rekao da mi ta liga prija. Možda već sledeće godine se ukaže šansa da se vratim, ali sve je to u daljoj budućnosti. Zadovoljan sam što se ova prilika ukazala, jedva čekam da odem u Istanbul, da se uklopim sa ekipom i da im pomognem da ostvare svoje ciljeve u ovoj sezoni“.
U razgovoru sa trenerom Andreasom Pistiolisom, Ristić već zna šta može da očekuje.
“Trener je to jasno košarkaškim rečnikom objasnio šta se traži od mene. Treba im centar jer su imali dosta problema sa povredama. Siguran sam da ću imati dosta prostora da pokažem šta mogu, a naravno i da pomognem timu da ostvari svoje ambicije. Mislim da se od mene ne očekuje da imam ulogu kao u Fuenlabradi. U Galatasaraju su uloge već raspodeljene, to je tim sa dosta kvalitetnih igrača, pogotovo na bekovskim pozicijama“- ističe Ristić i dodaje:
“Ono što je trener posebno napomenuo jeste pomoć u skoku jer je to nešto sa čime su imali dosta problema u prethodnom delu sezone. Imali su problema sa povredama i bili su prinuđeni da igraju sa dve četvorke. Neće se od mene tražiti da postižem poene kao u Španiji, ali sa druge strane tu sam da pripomognem u skoku i štagod zatraži. To su neke sitnice – otvaranje reketa, mogućnost da pogodim šut za tri, što će dopineti njihovim bekovima koji su izuzetno dobri igrači i pomoći im da imaju više prostora. Mislim da ću dobro odgovoriti na zahteve trenera“.
Pre potpisa za Galatasaray, bilo je spekulacija o povratku u Crvenu zvezdu. Da li je bilo kontakata?
“Nije. Dosta mojih prijatelja me je isto to pitalo, ali stvarno nije bilo nikakvih kontakata. I dalje stoji ono što sam ranije rekao – Zvezda je moj matični klub, klub u kojem sam odrastao i sigurno je da bi mi uvek bilo zadovoljstvo vratiti se, ali mislim da trenutno nije pravo vreme. Zvezda ima odličan, oformljen tim, imaju izvrsne igrače na svim pozicijama, tako da sa tog aspekta gledano ne razmišljam o tome. Ako se nekad u budućnosti u mojoj karijeri ukaže prilika, bio bih srećan i zadovoljan zbog toga, ali mislim da to nije realno u ovom momentu“.
Na pitanje šta je potrebno da uradi da se konačno vrati u Evroligu, 27-godišnji košarkaš odgovara:
“Da se vratim nekoliko godina unazad… Moja karijera je, kao što sam rekao, išla malo drugačijim putem. Nakon koledž karijere u Americi vratio sam se u Evropu, u Zvezdu, koja je tada imala velike ambicije, odličan tim, dosta dobrih igrača na svim pozicijama, i te sezone nisam dobio preveliku priliku da pokažem šta sve znam. Onda sam moram da idem nekoliko stepenika naniže jer sam ponovo morao da se dokazujem – u tom periodu sam to prihvatio u pozitivnom smislu. Smatram da sam svake godine išao stepenik više u dokazivanju i adaptaciji na evropsku košarku, i ove godine igram možda i najbolje u karijeri. Ono što je meni ključ u narednom periodu jeste da pokažem da mogu da budem konstantan, da mogu da doprinesem i na najvišem nivou. To je moja filozofija. Ne znam da li će se Evroliga desiti, ali to je moj cilj, ono za šta radim i treniram i verujem da ću imati priliku da dođem na taj nivo“.
Vraćamo se na reprezentaciju, konkurencija na poziciji pet u Srbiji je velika, ali Ristić se izborio za mesto među 12 na Evrobasketu. Sanja li o Svetskom prvenstvu?
“To je daleka budućnost zasad. Krajem februara je naredni prozor. U ovom sportu je sve vrlo neizvesno, tako da mislim da nije najpametnije previše razmišljati o budućnosti, već se treba fokusirati na sadašnje stvari. To bi bio još veći uspeh u mojoj karijeri, ako bih uspeo da budem deo tog tima“.
Ristić naglašava da je iskustvo u Španiji bilo veoma pozitivno, te da je pogotovo uživao u okršajima sa najjačima.
“Prošle godine sam najboje partije beležio protiv najboljih timova – Reala, Barselone i Baskonije. Voleo sam taj izazov da igram protiv najboljih i obično kada tim kao što je Fuenlabrada igra protiv takvih ekipa, svi se trude da igraju pravu košarku. Niko u timu nije sebičan jer protiv vrhunskih igrača moraš da igraš na pravi način, da bi uspeo da budeš ravnopravan sa njima. Te utakmice sam uvek nekako dobro igrao, a najteže su mi bile protiv manjih timova na gostovanjima. Manresa je recimo prošle godine imala sjajnu sezonu – završili su u plej-ofu, skoro celu sezonu su proveli na trećem mestu, odmah iza Reala i Barselone. Tamo je mnogo teško igrati zato što je hala manja i navijači su jako blizu terena. Obično ti timovi koji ne igraju evropska takmičenja imaju vremena da se pripreme i odrade odličan skauting“
Osim zdravlja, šta bi Dušan sebi poželeo za 2023. godinu?
“Poželeo bih što više pobeda. Iz mog sadašnjeg primera, sjajno je igrati dobro, ali mislim da su pobede ono što nas sportiste, košarkaše, čini potpunim – tad si najsrećniji kad tvoj tim dobija i kada su svih 12 igrača i stručni štab srećni oko tebe. To je potvrda rada“- zaključuje Ristić.
