Daron Russell koji je obeležio start ABA lige sa 41 poenom za Mozzart Sport otkriva kako provodi prve dane u Evropi i s kojim problemima se suočio
Sa ulica Filadeflije koje odišu velikom sportskom tradicijom preko prestižnih Univerziteta Roud Ajlenda i Merilend, omaleni Russell završio je u Baru gde je stigao kao još jedna potvrda da Mornar uvek može da pronađe izvanrednog Amerikanca ispod radara. Nekada su to bili Jacob Pullen, Derek Needham ili Octavius Ellis, a sada je Fatss kako je nadimak momka rođenog 1998. godine koji je “razneo” Igokeu sa 41 poenom (devet trojki) i tako već na debiju za Barane krenuo da ispisuje stranice klupske i istorije regonlanog takmičenja.
Postao je tek 10. igrač u istoriji ABA lige koji je ubacio 40 ili više poena. Trenutno je na deobi petog mesta zajedno sa već pomenutim Pullenom. Ispred su samo Marko Tomas i Jamar Wilson sa 42 poena, Milan Gurović je ubacio 45, a Vladimir Mihailović 46.
Da mu je neko rekao da će profesionalnu karijeru početi u primorskom gradiću od 40.000 stanovnika u Crnoj Gori dok je žario i palio na terenima Big 10 konferencije, verovatno mu ne bi verovao. Ipak, takav je život košarkaša.
“Izašao sam bio na NBA draft kao svi iz moje generacije, ali nisam izabran. Onda sam potpisao za Oktagon agenciju i u razgovoru sa menadžerom smo odlučili da je pravi put za mene odlazak u Evropu. Razmatrali smo nekoliko opcija i složili smo se da u Mornaru mogu da dobijem prostor da pokažem sav kvalitet i to u dobroj ligi”, počinje Rasel.
Dolaskom u Bar prvi put zakoračio van granica Sjedinjenih Američkih Država. Navikava se na život u novoj sredini kao neko ko zarađuje od košarke.
“Do sada sam živeo u velikim gradovima, navikao sam se na brz stil života. U Baru nije toliko dinamično, ali je prelepo mesto. Uživam u moru, imam stan koji gleda na more. Ljudi su srdačni, čini mi se da su me svi u gradu prihvaliti iako postoji barijera kada je jezik u pitanju, niko me ne razume u marketima. Imao sam i malo problema da se snađem u banci, shvatio sam da sve moram da plaćam evrima, ali i tu su mi ljudi pomogli. Nije bilo lako u prvom momentu, ali sada se sve više snalazim u novom okruženju.”
Možda život u Baru nije dinamičan kao u Filadelfiji, ali zato se eksplozivni bek postarao da sve bude dinamično na terenu. Kao bura je oduvao Igokeu.
“Moram da bude zadovoljan, nisam loše odigrao a-ha-ha… Šalim se naravno. Prezadovoljan sam, ali ono što je čudno, ja sebe smatram plejmejkerom. Neko ko uvek prvo gleda da razigra saigrače. Međutim, takva je utakmica bila. Otvorio se prostor za šut, bio sam agresivan, saigrači su me bodrili i na kraju sam dao mnogo poena, a još bitnije pobedili smo. Debi iz snova.”
Fatts, nadimak koji je dobio od majke kada je bio buckasta beba, kaže da će se potruditi da u Bar donese nešto što je krasilo najveću legendnu Filadelfije – Kobe Bryanta.
“On je moj idol. Odrastao sam gledajući njega. Ne mogu da kažem da pokušavam da kopiram njegovu igru jer sam dosta niži, ali zato mogu da forsiram njegov mentalitet – mamba mentalitet. Naporan i predan rad svaki dan. Glad za pobedom. To je nešto što pokušavam da prekopiram od Kobea. Što se tiče stila igre, možda više podsećam na Allena Iversona”, pominje Rasel još jednu ikonu Filadelfije.
U Mornaru je za sada sve prema očekivanjima.
“U klubu su ljudi koji su me dočekali sa osmehom. Ponašaju se kao pravi profesionalci, uvek mi pomažu da prevaziđem svaki eventualni problem. Saigrači su takođe odlični momci, svi smo se dobro uklopili. Sjajno treniramo, evo sada smo i dobro počeli ligu. Imamo sve uslove da napravimo dobru priču u kojoj svi možemo da budemo zadovoljni.”
Svestan je Amerikanac gde je došao i ko dominira u ABA ligi.
“Moj brat igra u Nemačkoj. Mnogo sam pričao sa njim pre nego što sam došao u Bar. Znam mnogo toga o ligi, znam i ko su ‘velike ribe’. Crvena zvezda i Partizan igraju Evroligu, sigurno imaju kvalitetne igrače. Biće zabavno da se nadmećemo sa njima na parketu.”
Iako većina njegovih sunarodnika vidi regionalnu ligu kao odskočnu dasku za buduće unosne angažmane, Deron ne razmišlja trenutno o tome.
“Čitav život se trudim da ostanem fokusiran na trenutnu situaciju. Ne gledam previše unapred. Sada samo razmišljam o Mornaru, kako da pomognem organizaciji koja me je prihvatila. Svi želimo da pobeđujemo, glavni cilj u ovom momentu je da pomognem Mornaru da pobeđuje”.
