Sani Bečirović, sportski direktor Zenita, tokom VTB Winline Basket Cupa u Sankt Peterburgu govorio je za Basketball Sphere u opširnom intervjuu.
*za Basketball Sphere iz Sankt Peterburga*
Posle izuzetno uspešne igračke karijere koja je trajala punih 20 godina Sani Bečirović je odlučio ostati u nama omiljenom sportu, ali na druge načine. Prvo se okušao i u trenerskom poslu, da bi nedugo posle toga uplovio u direktorske vode. Po onome što smo mogli da vidimo u sezonama za nama, očigledno je da mu to ide od ruke, pa je tako već u svojoj prvoj sezoni u Panathinaikosu kao sportski direktor posložio ekipu koja je osvojila Evroligu.
Razgovarali smo na tu temu, kao i o ključnom čoveku koji mu je pomogao u angažovanju Kendricka Nunna, a osvrnuli smo se i na sve one pojedince koji u ovom trenutku čine Zenit izuzetno kvalitetnom ekipom bez obzira na činjenicu da ne igraju evropska takmičenja.
Trent Frazier je ostao tu, u tim su iz Evrolige dovedeni Nenad Dimitrijević, Levi Randolph i Luka Šamanić, pristigao je i NBA veteran Noah Vonleh, kao i Andre Roberson, a kada se osvrnemo na ostatak tima Georgy Zhbanov, Andrey Vorontcevich, Sergey Karasev čine roster trenera Aleksandera Sekulića. Svako od njih se podredio timskom uspehu, a kako je rekao i Sani Bečirović, za očekivati je određene promene u bliskoj budućnosti po pitanju nastupa ruskih klubova u evropskim takmičenjima.
Uzmi bonus! Nakon fenomenalne karijere, sigurno najznačajnijeg trofeja Evrolige i svih ostalih timskih i individualnih priznanja kako je došlo do odluke da se bavite ovim poslom? Bogata igračka karijera, zatim rad kao pomoćni trener, a na kraju evo nas u Sankt Peterburgu gde obavljate funkciju generalnog menadžera posle izuzetno uspešne epizode u Panathinaikosu gde ste takođe aktivno učestvovali u formiranju tima koji je osvojio Evroligu?
“Da počnem od početka sa trenerskom pričom… 2015. godine sam otišao u Panathinaikos sa Aleksandrom Đorđevićem. Tamo sam se prvi put upoznao posle igračke karijere sa trenerskom pričom i poslom asistenta. U isto vreme, bivši generalni menadžer Zenita, Manos Papadopoulos mi predaje tokom sezone palicu u smislu toga da ću biti njegova desna ruka, da ću uz funkciju pomoćnog trenera raditi na tome da učim i za tim menadžera i za sportskog direktora.
U tom periodu sam iskusio svaki od ta tri posla, a nakon te godine kada smo dobili otkaz jer se nismo plasirali na Final Four Evrolige, vodio sam dug razgovor sa Aleksandrom Đorđevićem. On mi je rekao: “Razmisli dobro šta hoćeš u budućnosti, vidiš kakav je ovo posao trenera…
Tada sam odlučio da je bolje da budem u seni, organizator svega iza kulisa, nego da budem non-stop na terenu i spotlightu. Mislim, i GM je na udaru, ali se više stvari dešava iza. Kada je loše onda je kriv menadžer, kada je dobro onda treneri i igrači preuzimaju sve zasluge. Pošto sam kao igrač sve to doživeo, i dobro i loše na terenu, odlučio sam da je bolje da funkcionišem i radim iz pozadine” – započeo je svoje izlaganje Sani Bečirović.
Koliko je bitno imati odrešene ruke u donošenju nekih značajnih odluka? Znamo da u velikim klubovima vlasnika struktura ima veliku ulogu i osim finansijskog aspekta takođe utiču na formiranje tima i dešavanja u klubu. Posao i trenera i generalnog menadžera može biti neugodan kada nema dobrih rezultata, a svi znamo za onu čuvenu izreku svakog profesionalca u bilo kojem sportu da za svaki slučaj, uvek negde stoji makar jedan spakovan kofer. Da li je poverenje ključna stvar?
“Nije pravi termin odrešene ruke, jer niko ni u jednom klubu, pa čak ni u NBA nema u potpunosti odrešene ruke za donošenje odluke. Uvek je to kompleksnija situacija i odgovor, ali sam si pomenuo jednu reč, radi se o poverenju. Kada ljudi shvate da tvoj koncept rada ima neki smisao i određeni put, to je najvažnija stvar u poslu generalnog menadžera ili sportskog direktora, nazovimo to kako god.
Jednostavno, svoju viziju tokom meseci ili dana sprovedeš i da ljudi kojima si odgovoran shvate taj put. Ono što sam pre ranije rekao, ovde sam se kasnije priključio nego što je normalno za moj posao, ali mislim da smo u kratkom vremenskom periodu uradili dosta dobrih stvari. Posebno ako se uzme u obzir čitava ova situacija i znamo zbog kojih razloga neki igrači nisu ni želeli da uđu u pregovore, a kamoli da dođu igrati u Rusiju gde nema evropskih takmičenja.”
Da se osvrnemo na Vaše odluke u Panathinaikosu gde je svakako najvažnija od njih angažovanje Kendricka Nunna koji je doveden kada je sezone već uveliko počela, a na kraju je predstavljao ključni deo košarkaškog mozaika i tima koji se popeo na tron Evrope…
“Apsolutno je Kendrick Nunn bio najveća želja. Posao je jako jednostavan, imaš neku viziju i ideju. To je bilo jasno i pred početak sezone. Kada smo sklapali tim rekli smo da možda, baš se sećam te situacije, kako ćemo dosta zavisi od poena Luce Vildoze i Grigonisa, ali smo razmišljali tako da nam treba pravi izrazitit skorer. U čitavoj toj priči sam imao dosta sreće, jer mi je pomogao moj veliki prijatelj Goran Dragić da se završi taj posao. Bili su saigrači i odatle je krenulo sve.
Znamo ko je Kendrick Nunn, u redu za njim stajali su Anadolu Efes, Milano, Olympiacos i Partizan na kraju krajeva. Bilo je to puno klubova, a prelomilo je čitavu priču kada sam ušao da uđem u direktan odnos sa njim, to je i Kendrick sam rekao. Objasnio sam mu gde dolazi, zašto dolazi i šta će da doživi tu ako bude sve kako smo zamislili. Danas govorimo o jednom od najboljih evropskih igrača i nekome ko je za nas preokrenuo sezonu. I ne samo sezonu, već i ovu dinastiju koju sada proživljava Panathinaikos” – rekao je GM Zenita, Sani Bečirović.
Vratimo se na Zenit kao centralnu temu. U jednom od prethodnih pitanja rekli ste da mnogi igrači zbog situacije u Rusiji i VTB ligi odbijaju mogućnost dolaska, ali Vi ste uspeli da u kratkom vremenskom roku potpišete tri akvizicije i to upravo iz Evrolige – Nenad Dimitrijević, Levi Randolph i Luka Šamanić. Recite nam nešto više o tom procesu.
“Dosta slična situacija, ali ajmo reći sa razlikom kod Dimitrijevića. I u prošlosti sam želeo i tražio igrače koji su imali slabije sezone ili dolaze iz nekih povreda i tako dalje. Sam sam prošao taj put više puta, da u periodu kada ne igraš dobro ili kada te povreda zaustavi, onda ne zvoni telefon.
Onda se sakuplja taj inat koji svi mi balkanci imamo, što je veoma bitno za vrhunskog sportistu, da imaš veliku želju da pokažeš mnogima da su pogrešili s tobom. Zato recimo, dovođenje Dimitrijevića koji ima kvalitet, bio je MVP VTB lige i osvojio titulu sa UNICS-om, a nadam se da će i kod nas pružati sve bolje partije da nas dovede tamo gde želimo.
Levi Randolph je igrač koji donosi stabilnost, imao je dobre brojke i u Evroligi u dresu Maccabi Tel Aviva. Mislim da isto to sada radi kod nas više nego korektno. Kada imaš dva ili tri kvalitetna igrača, kao što je i Luka Šamanić koji je došao sa pedigreom iz Evrolige, onda znaš da Zenit misli ozbiljno. U narednih godinu ili dve dana idemo na najviši nivo.”
Sve zemlje bivše Jugoslavije, nakon osamostaljenja su i geografski i po broju stanovnika poprilično male, ali osvrnimo se na sve ono što u ovom trenutku ima Slovenija. Dosta kvalitetnih trenera i sportista, Luka Dončić je definitivno neko ko ima svetski uticaj, pa koliko je to važno u čitavom procesu da nakon igračkih karijera mnogi ostanu bliski sportovima u kojima su se ostvarili, te na taj način predstavljaju svakako inspiraciju i dodatni motiv svim onim mlađim generacijama koje tek dolaze.
Nedavno sam razgovarao sa Vašim bivšim saigračem, a sada uspešnim trenerom Jako Lakovičem koji u moru otkaza ima veliku stabilnost i rast u karijeri, te je i on sam istakao bitnost svakog aspekta od ponašanja na parketu, preko odnosa sa medijima, do svega onoga što dolazi u bavljenje ovim sportom.
“Sve je tako kako si i sam rekao. Na nama je velika odgovornost da shvatimo i prihvatimo kako reprezentujemo državu u najboljem pogledu. Ne bih se zaustavio samo na košarci, ako pogledamo i druge sportove tu je Aleksandera Čeferina – prvi čovek UEFA, olimpijskog šampiona Primoža Rogliča, vrhunski golman Jan Oblak… Da nekoga sada ne zaboravim, ali stvarno za tako malu zemlju kao što je Slovenija, prisutni smo u svim sportovima na najvišim nivoima i to treba da svima nama bude veliko priznanje.
To je nasledstvo koje prenosimo na mlađe generacije, da u svakom sportu postoji mesto za njih, buduće trenere, košarkaše, funkcionere. I ovde u Zenitu imamo hrvatsko-slovenski-ruski stručni štab. Tu su i treneri kao što si rekao Jaka Lakovič u Gran Canariji, Jure Zdovc, Saša Filipovski, Rade Trifunović je asistent u Anadolu Efesu. Imamo dosta stručnjaka i trenera, a to je najveće priznanje za Sloveniju, da su pojedinci nakon igračkih dana sklopili kadar koji i dalje funkcioniše i ima veliki uticaj u evropskoj košarci” – zaključio je Sani Bečirović na kraju razgovora za Basketball Sphere.
