Sergey Kushchenko, predsednik VTB lige, govorio je za Basketball Sphere o povratku ruskih klubova u Evroligu, budućnosti evropske košarke i kako se NBA Evropa uklapa u taj ekosistem.
Kroz godine iskustva kao prvi čovek moskovskog CSKA, pod čijim vođstvom je prekinuta 35-godišnje čekanje na podizanje trofeja namenjenog evropskom šampionu, potom i u bordu direktora Brooklyn Netsa, Sergey Kushchenko je svedočio brojnim trendovima u svetu košarke, tako da malo ili gotovo ništa više ne može da ga iznenadi, a stekao je i ogromno iskustvo u balansiranju onoga što navijači žele i što je realno da im se ponudi kao gotovi proizvod.
Razgovor je započet onim što je ove sezone možda i najbliže regionalnim ljubiteljima ruske košarke, VTB Winline Basket Cupom, u kojem su učestvovali Igokea i Mega.
“Ove sekunde, ove minute, VTB liga trenutno pregovara sa naslovnim partnerom Winlineom o drugoj sezoni Winline Basket Cupa. Svi detalji će uskoro biti finalizovani. Igokea je klub koji veoma volimo i poštujemo. Nadamo se da će prihvatiti našu ponudu za novu sezonu.” – započeo je Sergey Kushchenko za Basketball Sphere.
Igokea i Mega, zbog spremnosti da ispune zacrtane zadatke, nalaze se u planovima i za neke buduće projekte, a prvi čovek VTB lige istakao je i zahvalnost ABA ligi, kao i FIBA-i, na pomoći pri organizovanju ovog turnira.
“Odnos sa Igokeom, a i sa Megom naravno, vrlo je bitan razlog u sadašnjim uslovima koji su za nas neobični. Mi smo zahvalni organizatorima takmičenjima u kojima su učestvovali, ABA ligi i FIBA Ligi šampiona. Pristali su da oni učestvuju i zbog toga su pomerene neke utakmice da bi se raspored uklopio.
Možemo i šire da pogledamo na ovo pitanje. Zahvalni smo i FIBA-i jer su se klubovi iz Srbije i Bosne i Hercegovine takmičili u komercijalnom takmičenju sa ruskim klubovima. Dakle, ono je dobilo neku ispravnu političku boju. I komunikacija sa oba kluba je bila izuzetna. Mi smo hteli da pokažemo našu kulturu organizacije takmičenja i pristup utakmicama, kao i celog šoua koji se dešava na utakmicama.
Počevši još od Superkupa u Beogradu, mi smo pokazali i dokazali da košarka može da privlači ne samo ljude koji vole ovaj sport nego i one koji vole kvalitetan šou”
Naravno, nije moglo bez pomena o potencijalnom povratku ruskih klubova u Evroligu. Sergey Kuschenko naglašava da to nije pitanje za ruske klubove, kao ni VTB ligu, već za čelnike evropskog takmičenja.
“Uvek odgovor na ovo pitanje počinjem sa – pitanje nije za mene, ruske klubove i rusku ligu. To je pitanje za organizatore takmičenja, u ovoj situaciji za Evroligu. Više puta su klubovi i liga dokazali da nivo takmičenja održava se na visokom nivou. Klubovi dovode igrače koji su veoma kvalitetni i pokazuju visok nivo. Sportski su u konkurentnom stanju.
Ruski klubovi bi se sutra vratili ako bi bilo dozvoljeno. Prve prepreke su vlade država koje zabranjuju svojim klubovima da se takmiče sa ruskim. To je sve politika. Pričamo u Atini, koja je primer da su se tokom Olimpijskih igara smirivali svi konflikti. Ovog puta se pokazalo da se on nastavlja i na sportskim terenima, što samo po sebi predstavlja besmislenost. Tu bi bilo poteškoća u ostvarivanju logistike. Prvenstveno politika koja sve sprečava.”
Istovremeno, izraelskim klubovima je dozvoljeno da igraju u Evroligi, iako se dve situacije ne razlikuju. Ipak, politika kumuje velikoj razlici u reakcijama, pa su tako Hapoel Tel Aviv i Maccabi Tel Aviv većinu sezone proveli igrajući domaće utakmice van svoje zemlje, dok su na gostovanjima redovno bili u praznim dvoranama.
“Ja ne mislim da to odlučuje Evroliga, smatram da to odlučuju vlade država gde se igra. Prvenstveno, ako pričamo o sadašnjoj situaciji, u Rusiju mogu turski, srpski klubovi i Dubai. To bi ispadalo tako da bi CSKA ili bilo koji drugi klub mogli odigrati samo tri utakmice na domaćem terenu, a sve ostale da ide vani, što, naravno, negativno utiče na popularnost, kao i na gledaoce koji su navikli da dođu i podržavaju domaću ekipu, da se privuku sponzori ili finansijska podrška – sve bi bilo drugačije. Možda su se navijači već umorili da čekaju taj povratak.”
Razgovor nas je odveo i na temu profitabilnosti evropske košarke, odnosno problemu sa istim. Nije tajna da osvajači Evrolige, a kamoli klubovi kojima to ne pođe za rukom, godinama unazad sezone završavaju u “debelom minusu”.
“Iskreno ću Vam reći, ovo je moje omiljeno pitanje.” – započeo je Sergey Kuschenko, pa nastavio sa objašnjenjem problema koji već dugo muči evropsku košarku:
Dugo godina radim i trudim se da shvatim zašto u evropskoj košarci nikako nije pronađen profitabilan model. Moje verzije su pragmatične i jednostavne.
Još početkom 2000-ih, kada sam došao u svet košarke visokog nivoa, tada jd izgledalo kao da Evroliga može postati profitabilno takmičenje. Najpopularniji sport u Evropi je fudbal, ali drugo je moglo da bude muška košarka. Posle toga je postavljeno pitanje: Zašto? Ipak, to se nije ostvarilo. Tada se desio sukob FIBA-e i Evrolige oko predaje prava. U sukobu nisu bile samo organizacije nego i osobe.
Dok je sve bilo u stanju konflikta – negde otvorenog, negde tihog – drugi sportovi su pokupili tu pažnju i iskoristili to. Dok se u evropskoj košarci takmičilo ko je bitniji, ko će da uzme najveće parče tržišta, fudbal je, na primer, izgradio model od Lige šampiona do Lige konferencija, neku piramidu gde se nalazi najveći deo novca.
Košarka je izgubila pristup tim resursima – finansijskim, ljudskim, medijskim… Kad neka kompanija voli košarku i želi da investira, otvori dosije i vidi tamo postoji Liga šampiona, odnosno nosi naziv isto kao i fudbalska, i budu kao: ‘Super’. Ali kada pročitaju detaljnije, vide da je to samo treće takmičenje po snazi.
Ako bi se Evroliga, njen menadžment, dogovorio sa FIBA-om u vezi te organizacije, piramide takmičenja, tada bi se moglo početi sa pričom o profitu i stvaranju profitabilnog modela kako funckioniše NBA i fudbalska Liga šampiona. Tada bi sve pare koje se dobijaju od sponzora, investicija i marketinga, delile ravnomerno između svih učesnika i svi bi bili, više-manje, u sličnom položaju, gde bi svako sa svakim mogao da se takmiči. Primera radi, CSKA ili Real Madrid imaju više novca od svih ostalih i naravno da su favorit. Kada Partizan ili Asvel nemaju takav budžet, oni su u startu takmičenja u nižim pozicijama i ne mogu se boriti.
Opet, nije korektno upoređivati NBA sa Evroligom. U tom takmičenju su samo dve države, SAD i Kanada, njima je mnogo lakše da se dogovore međusobno. U Evroligi imaš 12 država i svaka država ima samo svoju vladu, zakone, ekonomiju i potrošački nivo. Sve to utiče. Dosta je teško da se napravi profitabilni model.”
Zbog svega navedenog, sledeće pitanje se samo nametnulo – da li se zakasnilo sa promenama?
“Poenta svega toga je da uvek ima vremena i resursa da bi se organizovao ispravan model, koji bi funkcionisao. U početku 2000-ih, verovatno je bio savršen trenutak da se započne, ali to ne znači da sada ne može da se organizuje. Dosta evropskog novca je sada otišlo u olimpijske i zimske sportove, u sva velika druga sportska takmičenja, ali to ne znači da Evropa ne može izgraditi sistem u košaci.
Ima i volje i želje. Tu je bitno samo da se svi dogovore oko toga, da bi bilo jasno šta i kako funckioniše, da bi svi bili zainteresovani da se izgradi sistem. Povrh toga, NBA Evropa, koja još nije stigla, koji je još sirov kao projekat i nejasan.”
Crvena zvezda i Partizan su ove sezone, prema navodima, bili u Top 10 po budžetima, ali rezultati to nisu ispratili, pošto nijedan beogradski klub nije završio u play-offu Evrolige.
“Poenta u tome nije koliko imaš novca, nego kako upravljaš. Uvek pobeđuje menadžment, pobeđuje trener. U Rusiji koristimo izraz “ekipa zvezda”. Kada pogledate ekipu Partizana koju je Dule Vujošević doveo na Final Four u Parizu ili Radonjićevu Crvenu zvezdu, na prvi pogled ne možeš da kažeš ko je prva zvezda. Zbog toga su i specifični. Nije bilo zvezda, nego je bila trenerska ideja. Takva ekipa se pojavljuje skoro svake sezone.
Na primer, ove sezone se pojavila Valencia, koja igra ‘modnu košarku’. To je ekipa koja je stvorena po trenerskoj ideji isključivo. Ko je znao tog Jeana Montera, a sada je među najprepoznatljivijim imenima u evropskoj košarci. Da je Valencia igrala protiv Fenerbahcea, možda bi imala veću šansu da se kvalifikuje za finale. Sve se svodi na to – ne koliko imaš, nego kako upravljaš, trošiš i ulažeš. Mnogo je bitno da budeš iskusan i mudar.”
Na tlu Starog kontinenta bi, kako govore razne najave, od jeseni 2027. godine trebalo da zaživi još jedno takmičenje, koje bi, prema očekivanjima, trebalo da bude konkurnecija Evroligi. Reč je o projektu NBA Evropa.
“Nesporan je komercijalni model NBA. To je sve vezano sa tim da NBA podržava svoj deo globalizacije. On bi se uklopili u svako tržište. Bio sam između tih ljudi 2006. godine, kada se organizovao ‘NBA Europe Live Tour’, kada su dolazili Los Angeles Clippersi i Philadelphia 76ersi. Dolazili su sa jako teškim uslovima, šta i koliko njima pripada. Takmičenje je bilo u Madridu, Moskvi, Kelnu… Kada smo analizirali šta se desilo, videli smo da su izvukli određeni novac. Šta je to doprinelo evropskoj košarci? Praktično ništa.
Setićete se dešavanja kada je generalni menadžer Daryl Morey prokomentarisao Tajvan, pa je Kina ukinula njihov ‘NBA Store’ i počeli su dnevno da gube milijardu i po dolara, što još jednom pokazuje kako je mnogo toga vezano za tržišta. Vidimo šta rade i u Africi, samo pronalaze talente, kako bi ih izvukli i doveli u svoje akademije. Pitanje je šta bi NBA mogao da donese evropskoj košarci, šta to još evropska košarka nema.”
Gotovo svake sedmice možemo pročitati novu bombastičnu najavu ambicioznog projekta, ali sa malo do nimalo suštine. Evropska košarka, u ovom momentu, ne može da živi od obećanja, nebitno od koga dolaze.
“Vi ste u pravu kad ste rekli da oni svake nedelje u medijima daju neke izjave. Oni, verovatno, tako testiraju medijski i ljudski odaziv na poruku koju šalju. NBA sad ne priča ni o sportu, ni o košarkaškoj kulturi, već isključivo o novcu i samo novcu.”
Smisao NBA Evrope ne sme biti čisto dovlačenje potršenih američkih zvezdi, osim ako nije cilj da se projekat gleda kratkoročno. Čak i uz angažman najvećih svetskih zvezda, poput LeBrona Jamesa ili Kevina Duranta, ako uz njih ne bi izrasle nove, takmičenje bi vrlo brzo izgubilo sav smisao.
“Da priznaš i pronađeš razumevanje evropske košarkaške kulture, možeš, ali moraš da priznaš da ono postoji. Na primer, ako zamislimo da je NBA Evropa došla na ovo tržište i u 10 zemalja. Ko bi igrao za te klubove? Ovih 10 ekipa koje bi organizovali, koristeći resurse fudbalskih klubova, arapskih tajkuna i ostalih, tu bi bili James, Durant, Harden, zato što ovde još ljudi nisu puno njih gledali. Savršeno bi se uklopili u završetak svoje karijere, ali trenutno nema zajedničkog imenioca.
Ako LeBron dođe u Madrid ili Atinu, i pored njega odrastale buduće evropske zvezde, tada bi moglo sve imati smisla. Možemo diskutovati, čak smo i u ovom razgovoru pronašli tačke koje bi mogle biti zanimljive za projekat, ali stvar je u tome da su klubovi iz Evrolige, osim Real Madrida, potpisali nove desetogodišnje ugovore, što još jednom potvrđuje da klubovi nemaju preteranu želju da postanu deo novog projekta i novog takmičenja.”
Uz pojavu novog projekta, pominje se i dolazak franšiznog sistema na evropsko tlo, koji se u NBA ispostavio kao pun pogodak, pa cene franšiza dostižnu basnoslovne cifre. Ipak, evropska košarka je navikla na potpuno drugačiji princip rada, prvenstveno zbog zakona i različitosti u istima u državama, što bi moglo da predstavlja prepreku.
“Poenta je u tome da Adam Silver i bord direktora upravljaju NBA i prodaju gotov proizvod. U Evropi do dan danas ne postoji proizvod evropske košarke. U Evroligi većina klubovi imaju svoju autonomiju i donose više odluka. Evroliga je upravljana od menadžera, odnosno šta njima ostane. Do trenutka kada se napravi model koji može da zarađuje sam od sebe, prodaje televizijskih prava i marketinških instrumenta, o svemu tome možemo samo da pričamo. Od toga zavisi finalna zarada. Da nije bilo ranije pomenutog konflikta Evrolige i FIBA-e, možda bi bilo drugačije. Sada je situacija takva kakva je.”
Sergey Kushchenko bio je predsednik CSKA kada je klub prekinuo 35-godišnji post bez titule Evrolige. Pre nekoliko sedmica navršilo se 20 godina od tog uspeha, a sada je podelio i neke detalje o tom šampionskom pohodu
“Najdraža uspomena mi je vezana za to u kom stanju je bila ekipa i kako se osećala. Svi resursi – igrači, treneri, kancelarija – svi su bili spremni da daju sve od sebe za tu pobedu. Svi su shvatili da moramo nešto da žrtvujemo. Te godine, Messina je došao i razbolio mu se sin, meni se rodio sin, ali svi su ego stavili sa strane. Prva je bila ideja da se osvoji Evroliga i svi su bili spremni da daju sve od sebe. Kada je Messina pitao šta da kaže ekipi, kako da ih motiviše, rekao sam mu: ‘Nema veze, najbitnije je da prođemo polufinale, da prođemo u finale. Sve ostalo nije bitno, samo da budemo u finalu.’ Umorni smo bili od poraza…” – zaključio je Sergey Kushchenko za Basketball Sphere.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
