U opširnom razgovoru za “Basketball Sphere” govorio je ugledni hrvatski košarkaš i dvostruki osvajač Evrolige, Krunoslav Simon.
Iskusni Simon otkrio nam je zašto se vratio u Zagreb, baš tamo gde je sve počelo, barem kada je u pitanju njegova profesionalna karijera. Prošao je put od mladog igrača koji se bori za svoje minute, preko jednog od glavnih igrača u reprezentaciji, kao i u klubovima za koje je nastupao, do statusa veterana koji je spreman pomoći svojim mladim saigračima, na parketu, ali i van njega.
Tema razgovora bio je uspon Efesa s kojim je u dva navrata došao na krov Evrope, od situacije koja nije bila nimalo blistava prilikom potpisivanja ugovora. Prokomentarisao je dizanje sopstvenog dresa pod svodove dvorane “Sinan Erdem”, dao je veliki kredit Shane Larkinu i Vasiliju Miciću za sve učinjeno, a poseban deo posvetio je pristupu koji košarkaška javnost ima prema treneru Erginu Atamanu.
Hronologijom događaja došli smo i do aktuelne evroligaške sezone koju Krunoslav Simon aktivno prati. U fokusu se pronašao Partizan i sve ono što su uradili izabranici Željka Obradovića u tekućoj takmičarskoj godini, kao i uspon Dante Exuma. S malo više pažnje razgovarali smo o madridskom Realu, a za kraj igrač Cedevite Junior otkrio je svoje favorite u preostalim četvrtfinalnim serijama Evrolige.
Krug koji počinje i završava Zagrebom
Sve je počelo u Zagrebu kada je 2002. potpisao svoj prvi profesionalni ugovor. Tamo je uz nekolicinu iskusnih igrača Simon nastupao celih deset godina, kada se otisnuo u inostranstvo. Simbolike radi, u glavnom gradu Hrvatske završio je i nakon okruglih deset sezona, ovaj put zaduživši dres tima Cedevita Junior.
“U Hrvatskoj u trenutnoj situaciji kakva jeste, Cedevita je ipak najozbiljnija sredina i najsređeniji klub. Išao sam na to da ne idem u ABA ligu, da ne idem u Cibonu, pre svega zbog toga što je dosta napornije. U regionalnom takmičenju ima mnogo putovanja, a u kombinaciji s Ligom Hrvatske to je mnogo naporno.
Da sam želeo ekipu gde ću igrati dve utakmice sedmično, onda bih ostao u Evroligi. Ne bih išao na tu varijantu ABA lige, a Cedevita se iskristalisala kao najrealnija opcija i moram naglasiti da nisam zažalio. Od prvog dana atmosfera je vrhunska, saigrači s kojim sam okružen obezbedili su mi da uživam svakog dana.
Put od mladog igrača do mentora
I lično je u nekoliko navrata isticao koliko sebi donekle zamera činjenicu da je u ozbiljnim košarkaškim godinama shvatio koliko je važno sportu kojim se bavi prilagoditi fizičku pripremu, ishranu, pa sve one detalje koji dolaze s vremenom, u smislu košarkaške “namazanosti”, ali i iskustva. Neki ljudi s kojima je imao priliku zaigrati u karijeri tada su bili na zalasku karijere, da bi se u toj situaciji pronašao i Simon. Od mladića koji se bori za svoje minute, važnog dela karike u nacionalnom dresu, preko evroligaških trofeja, do mentora na parketu, ali i van njega.
“Mislim da je to ispravan put svih nas koji smo u sportu i koji su napravili neke karijere. Poenta je da se prenese nešto na te mlađe igrače. Imao sam sreće kada sam bio mlad igrač da učim od Nikše Prkačina i Damira Mulaomerovića koji mi je sada trener. To ti može biti samo veliki plus u karijeri, prije nego odeš u inostranstvo. Ekipa u kojoj sam trenutno sačinjena je od igrača gde većina nije imala tu priliku, a sigurno je san svakog mladog igrača da se okuša na nekom većem nivou.
Da li to je Endesa liga, Serija A ili neka druga, to je već pitanje za njih. Kažem da je u sportu to definitivno pravi put i da je to ispravno i s moje strane. Stvarno se trudim da im pomognem i na terenu i van terena, nekim savetom. Da im pokažem nešto novo, ipak treniramo svaki dan zajedno. Nije isto igrati protiv igrača koji iza sebe ima toliko sezona i protiv nekog mladog košarkaša. Stvarno su me dobro prihvatili. Jedan dobar miks iskustva i mladosti.”
Uspon Efesa i kruna karijere
Kada je njegova najuspešnija destinacija po pitanju klupske karijere u pitanju, Simon je ostavio upečatljiv trag u Efesu. Klubu sa Bosfora nisu cvetale ruže kada je hrvatski internacionalac zadužio opremu. U Evroligi su ostvarili skor od samo sedam trijumfa uz čak 23 poraza, a dvorana “Sinan Erdem” nije se mogla pohvaliti posetom. U godinama koje su došle promenilo se mnogo toga. Krunoslav Simon tim je napustio posle pet sezona u suprotnom okruženju. Fantastične igre krunisane su trofejima, publika je ponovo dolazila u velikom broju, a novitet u poznatoj dvorani jeste činjenica da odnedavno pod svodovima visi dres s brojem 44, što govori mnogo toga.
“U Efesu sam bio od samog dna. Kada sam stigao u prvoj sezoni bili smo zadnji u Evroligi. Kasnije smo došla do toga da smo dva puta osvojili takmičenje, izgubili jedno finale, sa otkazanom sezonom kada smo zapravo i najbolje igrali. Došao sam do toga da ti neko povuče dres. Neopisiva vrsta časti, posebno kada se to dogodi u jednom velikom klubu kao što je Efes.
Uvek podvlačim i dalje stojim iza toga da su najzaslužniji za te dve titule Shane Larkin i Vasilije Micić. Posebno Vasa, koji je na ta dva final foura igrao fantastično. Ja sam ipak tu bio igrač u drugom planu, da im malo olakšam. Silom prilika prvi put sam napustio klub, a dovoljno sam objektivan da znam da je moj dres prvi pod tim svodom. Siguran sam da će ih biti još, ali ne verujem da će se u skorijoj budućnosti pojaviti takva generacija koja je praktično četiri sezone Evrolige bila na samom vrhu ili u vrhu.”
(Ne)obični Ergin Ataman
Uz priču o godinama u Turskoj bilo je nemoguće ne spomenuti trenera Ergina Atamana. Turski stručnjak često se znao pronaći u žiži javnosti, u negativnom kontekstu. Ipak, kao neko ko je toliko godina proveo uz trenersku dirigentsku palica Atamana, Simon je izneo svoje mišljenje o načinu rada. Dok smo mi vodili ovaj razgovor, turski trener nalazio se u pregovaračkoj poziciji kako bi promenio sredinu i zadužio boje “atinskih Zelenih”.
“Iako je on često potcenjivan u javnosti, jer je dosta ekscentričan lik i nesvakidašnji tip, ali među najvećim zaslugama za dominaciju Efesa je on. Sam je selektirao ekipu i doveo sve te igrače. Daje dosta slobode i improvizacije, dosta je tu nekih stvari koje nisam video kod drugih trenera. Njemu se poklopila takva ekipa da je imao roster kojem je to odgovaralo. Onda je na svakom od nas bilo da se održiš u najboljoj formi, jer kad počne utakmica, onda nema prevare.
Kada nisi spreman ne možeš igrati ni na nižim nivoima, a kamoli Evroligu. Dosta smo mi individualno trenirali i svaki od nas ponaosob je znao šta mu najviše odgovara kako bi ostao u formi. To je perfektno funkcionisalo. Mi smo u svaku sezonu ulazili malo sporije, sa par izgubljenih utakmica za koje se nije očekivalo da budemo poraženi. Uvek kada je dolazilo do momenta stani-padni, naša forma je bila na vrhuncu. Što se toga tiče Erginu stvarno treba skinuti kapu. Smatram da je nepravedno potcenjen od strane nekih ljudi i velikog dela košarkaške javnosti.”
Partizanov uspeh u Evroligi
Evroliga kao najviša instanca košarke u Evropi nešto je što Simon i dalje pomno prati. Prema njegovima rečima, Partizan je napravio veliki uspeh plasmanom u top osam. Isto tako, košarkaš Cedevite Junior veruje da se crno-beli tim neće zadovoljiti do sada ostvarenim.
“To je nešto najbolje što se može pogledati od košarke. NBA je jedna druga dimenzija, a Evroliga nikada nije bila kvalitetnija i zanimljivija. Veseli me ovaj ulazak Partizana u top osam i način na koji su to postigli. Stvarno sam oduševljen načinom na koji igraju. Evroliga koja je strašno jaka i izjednačena oni su napravili veliko iznenađenje i mislim da se neće zaustaviti na tome. Smatram da stvarno imaju dosta toga za reći u četvrtfinalu.
Partizan sam gledao skoro sve utakmice, a i Real Madrid sam ispratio 15-ak mečeva. Da krenem od Partizana. Iskreno, bio sam skeptičan na ulazu u sezonu, jer sam mislio da tu fali jedan plejmejker. Željko Obradović je pokazao zbog čega je on Željko Obradović i on je od Dante Exuma izmislio jednog od najboljih organizatora igre u Evrolige. Igraju stil koji je atipičan i koji on želi od svoje ekipe. Igraju brzo i agresivno, sa dosta preuzimanja.
Uverenja sam da Partizan zaista nije autsajder protiv Real Madrida. Kada bih mogao birati na njihovom mestu, ja bih izabrao ili Monaco ili madridski Real za protivnika. Partizanu se to i dogodilo, ali nije lako pobediti u Madridu. Kraljevski klub je jedna velika institucija i treba imati ogroman respekt prema njima. Po svemu što je Partizan pokazao i šta pokazuje, ako uspeju napraviti jedan brejk od dve utakmice u Madridu, nisam siguran da će Real imati šanse u beogradskoj areni. Ponoviću, tim trenera Obradovića me oduševio i stvarno sam uvjerenja da su šanse 50-50.”
▫️O košarkaškom geniju, kod koga se prepliću moderno i konzervativno.
▫️O tome kako biti slobodan, a u isto vreme poštovati striktna pravila igre.
▫️O čoveku kojem bi nova evroligaška titula u crno-belom nadvila oreol mitskog, umesto legendarnog.https://t.co/O5udWmhIWW
— Basketball Sphere (@BSphere7) April 16, 2023
Kratak osvrt na ostale četvrtfinalne serije
Na samom kraju razgovora dotakli smo se i ostalih četvrtfinalnih parova koje čine Olympiacos – Fenerbahce, Barcelona – Zalgiris, te Monaco i Maccabi.
“Kada je u pitanju serija Barcelona – Zalgiris tu vidim i možda i najlakši meč uz Olympiacos i Fenerbahce. Smatram da je Zalgiris samim ulaskom u top osam ispunio neki cilj sezone i stvarno mora se reći da su igrali jako dobro. S obzirom na roster i budžet, za mene lično možda i najveće iznenađenje Evrolige. Mislim da protiv Barcelone nemaju neke velike šanse, sve drugo osim čiste pobede Katalonaca za mene bi bilo ogromno iznenađenje.
Isto to mislim i za duel Olympiacos – Fenerbahce. Turski sastav ne može parirati ovakvom grčkom timu. Po meni, i za njih je top osam najveći domet. Sumnjam da imaju ikakve šanse doći do final foura.”
Proslavljeni košarkaš Cibone i Real Madrida, govorio je za naš portal o predstojećoj play-off seriji Evrolige u kojoj će Partizan odmeriti snage sa "Kraljevskim" klubom.https://t.co/9lSSNVEBQ2
— Basketball Sphere (@BSphere7) April 19, 2023
Stil igre i bekovski tandem Monaca nešto su na šta je Krunoslav Simon upozorovao i početkom sezone. Zbog toga veruje da bi tim iz Kneževine mogao napraviti dodatni iskorak u seriji protiv “ponosa Izraela”.
“Uvek je duel četvrte i pete ekipe najizjednačeniji. Stvarno ne znam kome bih tu dao prednost. Na početku sezone mi se svideo Monaco, zbog bekovskog tandema Mike James – Elie Okobo. Mislim da su jako nezgodni, a tada sam tipovao da bi oni mogli biti iznenađenje sezone. Ostaću pri svom stavu i tipovati na njih. S druge strane, ne bi bilo nemoguće da Maccabi ode dalje. Ako će igrati Lorenzo Brown i James Baldwin to će biti jedan interesantan duel protiv gore navedenog tandema. I tu su šanse 50-50, ali ja od početka favorizujem francuski sastav” – zaključio je za kraj razgovora Krunoslav Simon.
Pripremio: Dejan Gajić
