Skylar Mays, igrač sa bogatim NBA iskustvom u narednoj sezoni nosiće dres podgoričke Budućnosti, a tim povodom govorio je za Basketball Sphere.
Student univerziteta LSU koji je nakon nekoliko godina provedenih u NBA ligi, gde je nosio dres Atlanta Hawksa koji su ga draftovali ga 50-og pika na draftu 2020. godine, branio je boje i Portland TrailBlazersa, kao i jedne od najpoznatijih franšiza na svetu – Los Angeles Lakersa.
Budućnost nije njegov prvi klub u Evropi, jer je godinu dana ranije igrao za Fenerbahce tako da već poseduje evropsko iskustvo, a prvi utisci prilikom dolaska u Podgoricu za njega su više nego pozitivni. Ipak, ističe ključnu razliku u odnosu na Fenerbahce gde je naknadno priključen ekipi, a sada je prošao kompletne priprem:
“Za mene je sve ovo novo, a pre svega grad je prelep. Nikada ranije nisam bio u Crnoj Gori. Sviđa mi se gde živim, divan je pogled i osim toga nalazim se u sjajnoj grupi momaka koja mi pomaže na svaki mogući način.
Za mene je ovo prvi put da sam odradio trening kamp i pripreme u Evropi. Na neki način se osećam kao rookie, pokušavam da naučim nove stvari i da ih implementiram u svoju igru. Zabavan proces, a ja uvek idem korak po korak i tako se i ponašam, da svakim danom postanem sve bolji.”
Da li je postojao neki X faktor koji je ti pomogao u odluci da dođeš u Budućnost, zaigraš po prvi put u karijeri u ABA ligi, ali i u Evrokupu?
“Imao sam jako dobar razgovor sa trenerom Žakeljom. Razgovarali smo o tome kako pristupam košarci i o svemu ovome u sredini kakva je Budućnost. Pronašao sam sredinu koja poseduje taj karakter da izvuče maksimum i kada je u ulozi autsajdera, ali su svi igrači u timu spremni da idu u rat zajedno s tobom. Drago mi je zbog ove prilike i što sam pronašao upravo to što sam tražio…”
Još od koledža si poznat po tome da si oduvek imao radnu etiku kao jedan od najvećih kvaliteta. To je sve bitan preduslov za ono što se kasnije dogodilo u tvojoj karijeri. Ako se prisetimo i te tragedije koju su doživeo 2018. godine kada si ostao bez najboljeg druga, deluje da si iz toga izašao jači i da je to na neki način postalo značajan deo motivacije i “goriva” koje ti svaki dan pomaže da zadržiš identičan pristup bez obzira na okolnosti:
“To je mnogo tema za razgovor, prošlo je evo već sedam godina od tog trenutka kada je moj najbolji prijatelj ubijen. I da, gde god pođem, to nosim sa sobom u srcu. Moja radna etika i sve to što si rekao u pitanju je samo potvrda toga koliko volim košarku na prvom mestu.
Meni to mnogo znači, izaći na teren svaki put i prikazati dobro izdanje kako bi pomogao svojoj ekipi da na kraju slavi pobedu. Kao profesionalac prolaziš kroz dosta različitih situacija i pokušavaš da se prilagodiš. Iz tih mentalnih stanja trudiš se da postaneš ne samo bolji igrač, već i bolja osoba. To znači biti profesionalac, da svaki put pronađeš način kako da izađeš na pravi put. Za mene je Budućnost velika prilika, uzbuđen sam što sam pomerio sopstvene granice, došao negde gde nikada ranije nisam bio i želim da osvojim titulu” – rekao je Skylar Mays.
I za profesionalce u sportu, ali i za “obične smrtnike” veliki izazov predstavlja u bilo čemu početi ispočetka. Ti si odigrao preko 100 utakmica u NBA ligi, nastupao za Atlanta Hawkse, Portland TrailBlazerse, Los Angeles Lakerse, ali si ipak u jednom trenutku odlučio spakovati kofere i doći u Evropu. Koliko je teško ne samo košarkaški, već i psihološki prihvatiti takav izazov, upustiti se u nešto novo i praktično krenuti od samog početka. Neću reći da je to korak unazad, ali svakako treba zadržati mindset profesionalca pri susretu sa nečim novim, bilo to košarkaški ili kulturološki:
“Hmm, to je sjajno pitanje. Biti u prilici da igraš u NBA ligi, a potom i u Evropi, otvara ti vidike da uviđaš neke različitosti. Na ovo pitanje mogu da dam baš opširan odgovor, ali ako se mene lično pita, mislim da Amerikanci i te kako imaju šta da uzmu iz Evrope u smislu igre, i obrnuto, da Evropljani uzimaju stvari u igri iz Amerike.
To je kul stvar, nisam ja prvi koji je ovo uradio, ali košarka je sve ono što nas povezuje. Globalna igra i ogromna emocija, to ujedinjuje ljude širom sveta. Bitno je prigrliti tu priliku, ja sam na prvom mestu zahvalan Bogu i znam da mi je dao ovu šansu.”
Nadimak “Doctor” je nešto što te krasilo u NBA ligi i još od koledža. Proveo si četiri godine na LSU gde si i diplomirao, a osim činjenice da si veliki radnik, jer sam pronašao podatke da si i u tim danima četiri godine trenirao dva puta dnevno, ne treba izostaviti činjenicu da si imao sjajne ocene, tako da obrazovanje nije trpelo zbog košarkaške karijere:
“Dobro si se pripremio (smeh). Završio sam koledž i diplomirao na smeru Kineziologija. Moji roditelji su doktori, tačnije majka je medicinska sestra, uvek sam imao povezanost s tim. Ipak, rano sam shvatio da želim da se više posvetim košarci, ali bitno je uvek biti dobar i u školi. Odradio si svoje istraživanje (smeh), poštujem to” – objasnio je Skylar Mays.
Uzmi bonus! U Fenerbahceu ti je trener bio Sarunas Jasikevicius, poznat po svom pristupu gde pridaje značaj najmanjim detaljima, a isto tako i da mnogo galami na svoje igrače (smeh). Kako je tebi to sve delovalo i da li si iznenađen nekim stvarima?
“Za mene to nije bila nikakva razlika, na mene galame čitav život (smeh). Ovo je sport gde su deo svega pasioniorani ljudi posvećeni tome, tako da za mene to nije iznenađenje. Svi žele da pobede. Sarunas Jasikevicius je odličan trener. Često sam slušao neke psovke koje ne razumem. Kada je u pitanju konkretno Fenerbahce, žao mi je što nisam prošao pripreme s njima.
Za razliku od toga, tu sam priliku dobio u Budućnosti, ljudi ne shvataju koliko je to bitno. Fenerbahce je jedan od najboljih timova u Evropi, svaka utakmica je bitna, najbolji su tim u Evroligi, a nisam prošao pripreme. Bila je to za mene teška situacija, ali naučio sam mnogo, i shvatio neke nove stvari za evropsku košarku. Naravno da želiš da sve to funkcioniše, ali nekada to jednostavno nije slučaj. Sve što sam mogao da uradim je da gledam napred u budućnosti.”
Svaki igrač prilikom dolaska u Evropu, posebno ako ima NBA iskustvo na neki način navijačima predstavlja veliko očekivanje, jer ta reputacija je ipak nešto što pravi razliku. Ti si imao priliku da igraš za Los Angeles Lakerse.
“Pre svega, velika je čast nositi dres Los Angeles Lakersa i biti u društvu igrača tog kalibra kao što su LeBron James i Anthony Davis, kako naporno rade svaki dan i koliko su posvećeni košarci. Uvidiš samo koliki su profesionalci. Vidiš to i pokušavaš da usvojiš sve te stvari na svoju karijeru, u pokušaju da izvučeš maksimum.
Ta prilika za mene je blagoslov. Tranzicija i prelazak u Evropu su nešto što treba da prihvatiš, ne mogu da uporedim Evroligu i NBA, to su dva različita sveta, mikro-kosmosi dva sveta. Mislim da i dalje mogu dosta toga da naučim o košarci, ali na obe strane se košarka uveliko razvija. Ponekad je upravo ta lepota u različitostima.”
NBA vs Evropa. Postoje mnoge različitosti, pa koja je tvoja lična impresija s obzirom na novo iskustvo, razlike u pravilu o defanzivne tri sekunde, čvršća igra uz više kontakta, bliža linija za tri poena?
“Pre svega, razlika je u tome što utakmica traje 40 minuta, to je osam minuta kraće nego u NBA, svaki posed je važan. Svaki napad može da bude odlučujući, i to pravilo o defanzivne tri sekunde je nešto s čim se moraš suočiti, velika razlika. Bitno je shvatiti šta trener želi, ovde dosta visokih igrača napuni reket i ta razlika u pravilu o defanzivne tri sekunde baš pravi razliku.
Moraš da uvidiš kako da napadneš koš, kako da pronađeš prave odluke o tome da prilikom ulaza izbaciš povratni pas nekom ko je van linije za tri poena. Koš razlika je samo potvrda da je svaki posed bitan, sudije puštaju mnogo veći kontakt, to su za mene neke najveće razlike..”
Delio si svlačionicu sa Lebronom Jamesom, jednim od najvećih igrača svih vremena. Kako je tebi to sve delovalo i šta je ono što je na tebe ostavilo najveći utisak, ili situacija iz koje si mogao da naučiš mnogo?
“Da! Nema dileme da sam gledao da usvojim neke stvari. Uvek pamtim kada sam prvi put došao na trening, pojavio sam se rano ujutru, a Lebron je bio jedini čovek tamo. I u tom trenutku on je jedan od najstarijih i ujedno najboljih igrača u NBA, a zadržao je taj mentalitet da ustane u 6 ujutru i započne svoju rutinu, održava disciplinu i naporno radi, a svi znamo šta je već postigao.
Ne mogu da izdvojim jedan savet koji mi je rekao, on je zaista zabavan lik, ali mi je postalo mnogo jasnije zašto je ostvario sve to u svojoj karijeri. Sigurno da je bilo talentovanih igrača, ali njegova sposobnost da stalno radi toliko naporno, održava sebe na tom nivou da uvek dominira, prilagođava se i uči, ne možeš da uradiš ništa drugo nego da aplaudiraš.”
Da se vratimo malo na period kada si ti bio na koledžu, pa povučemo paralelu sa svim ovim što se danas dešava gde su uplivali NIL ugovori (Name, Image, Likeness) uz ogroman novac. Kako tebi to sve deluje i šta možeš reći na tu temu, jer je sada posebno aktuelna priča na ovim prostorima o tome koliko je mladih igrača spakovalo kofere i baš kao što si ti došao u Evropu, oni su otišli put Sjedinjenih Američkih Država?
“Kada sam ja bio na koledžu, NIL nije postojao. Ne želim da kažem da sam skroz upoznat sa situacijom na ovim prostorima, ali iz mog ugla to sve je zastrašujuće. Hipotetički, zamisli situaciju da ti imaš mlađeg brata koji ima ponudu iz NCAA. Dok sam igrao na koledžu, ja sam se osećao kao da sam u školi i da igram košarku, to nije bio profesionalno, kao danas.
Koledž je sada drugačiji, treneri zovu igrače na jednu godinu, pregovaraju sa igračima, sve se vrti oko novca i to se značajno promenilo u odnosu na neka prethodna vremena. Kada se uključi novac, to pretvara amaterski sport u profesionalizam. Ja bih rekao tom mlađem bratu da dobro otvori oči, zovu te tamo na jednu godinu i daju stipendiju, pa ti igrači su kao mlađa verzija profesionalaca. Ta deca imaju agente, pregovaraju, oni imaju procenat i zato kažem da je to sve zastrašujuće.
NIL je nešto s čim mnogi još uvek nisu upoznati na pravi način, a svakako da ima i dobrih i loših stvari u čitavoj toj priči. Ja sam uvek za obrazovanje, to ne treba da se gura u drugi plan, i za mene će jednog dana lopta prestati da odskače po parketu, postoji život i posle košarke.”
Na kraju razgovora, ne mogu da ne postavim jedno interesantno pitanje, ne samo meni, već i našim čitaocima. Koja je najbolja petorka igrača s kojima si igrao do sada u karijeri?
“Teško pitanje na kraju (smeh). LeBron James na prvom mestu, Anthony Davis. Trae Young na poziciji plejmejkera. Koga da stavim na 4? Igrao sam i sa Bogdanom Bogdanovićem, neka on bude bek šuter. I dalje razmišljam koga na krilnog centra.”
Možda Nigel Hayes-Davis?
“Uf, u pravu si. Može Nigel Hayes-Davis, poštovanje i pozdrav za njega. Uzbuđen sam zbog njega i odlaska u NBA. Želeo je da ide kući, biće ovo veliki test za njega. On je veliki radnik, sjajan saigrač i bilo je lepo imati ga za saigrača u Fenerbahceu” – zaključio je Skylar Mays na kraju intervjua za Basketball Sphere.
