Proslavljeni trener, Duško Vujošević, i strateg sa kojim je Spartak ostvario najveći klupski uspeh, Rajko Toroman, govorili su za Basketball Sphere o fenomenu Subotičana i njihovim trenutnim dostignućima.
Nekada uspešnija prošlost može da bude okolnost koja predstavlja teret, prizma kroz koju se posmatraju neuspesi jednog kolektiva večitim lamentiranjem nad ranijim podvizima, kao da je to samo po sebi garant nekih budućih dostignuća.
Nekada, takva prošlost može da obavezuje, toliko da predstavlja pokretačku snagu jednog kluba, koji, kada se pogleda u ogledalo, ima šta da vidi, bez obzira na to koji rang igrao.
Spartak pripada drugoj grupi. U zenitu postojanja u košarkaškom ekosistemu stare Jugoslavije ravnopravno se borio sa najvećima u bivšoj državi. Vrhunac obitavanja dostigao je sredinom devedesetih, kada je stigao i do finala Kupa, gde je sa tesnih 84:81 poražen u Čačku od Partizana.
Simbolično je to što će, više od 30 godina kasnije, baš Partizan i Čačak imati veliku ulogu u nastajanju jedne od najuspešnijih sportskih priča u regionu. “Reset subotičke košarke”, kako sastav sa severa Srbije naziva ono što se dešava od dolaska nove uprave, pred kojom je bio veliki zadatak – da izbriše sve ono loše što su prethodnici godinama radili, urušavajući Spartakov sistem i dovodeći ga na ivicu gašenja, pritom tavoreći u nižim ligama, bez ikakvih naznaka da bi stvari mogle da krenu nabolje. A to je toliko bilo potrebno.
I kako bi se bolje shvatilo sve ono prema čemu su Subotičani imali “dug” u međuperiodu, potrebno je vratiti se na tu sezonu 1994/95. i “skoknuti” do Filipina. Tamo trenutno radi čovek koji je sa Spartakom postigao najviše, predvodeći vrhunski sastav sa klupe i mučio “parni valjak”.
Trener Subotičana u tom čuvenom finalu Kupa Jugoslavije, Rajko Toroman, prisetio se za Basketball Sphere kako je izgledao taj period o kojem se naširoko pričalo i zbog čega Spartak može da se pohvali bogatom tradicijom, pa da makar ništa posle toga nije uradio.
,,U dva navrata sam bio u Spartaku. Kao igrač od ‘84. do ‘86, kada smo ulazili iz Vojvođanske u Prvu B ligu. Interesantno je da je tada sadašnji vlasnik kluba Slobodan Jaramazović igrao, a u drugoj ‘turi’ sam bio trener od ‘94. do ‘96 godine. To vreme je obeležila sjajna generacija, sa kojom je dugo godina radio Goran Miljković ‘Finac’, trener koji je napravio taj kolektiv, gde su Dejan Mišković i Dejan Koturović bili glavni. Pre nego što sam došao, Zoran Kovačević Zoća, tadašnji strateg, iznenada se razboleo i Spartak je pozvao mene za trenera, nakon čega smo potpisali dvogodišnji ugovor”, prisetio se iskusni stručnjak toga kako je počela epizoda u Subotici.
Sve je bilo specifično zbog jedne stvari. I nema mnogo mesta koji mogu da se pohvale takvim ambijentom.
,,Gledalište u Dudovoj šumi bilo je puno cele sezone. Atmosfera u Subotici za košarku je bila izvanredna. Pored Koturovića i Miškovića, tu je bio i Vladimir Đokić. Igrao je maestralno i fenomenalno celu sezonu. Zatim Dragan Aleksić, Blagoje Ivić, Oliver Popović, Bojan Tadić, Mića Kmezić… Igrali smo i polufinale prvenstva, dok smo u polufinalu Kupa eliminisali Crvenu zvezdu. Đokić je briljirao i odigrao jednu od najboljih utakmica u karijeri sa četrdesetak poena. Napravili smo veliko iznenađenje.”
A u finalu – Partizan. Sa sve Željkom Rebračom, Harisom Brkićem, Zoranom Stevanovićem, Miroslavom Berićem…
,,Bila je veoma napeta utakmica i Spartak je te sezone bio u rangu ostalih najboljih timova u Srbiji”, kratko je objasnio.
Šta je bilo najupečatljivije iz tog perioda?
,,Đokićeve dominantne partije. Odigrao je još neko vreme za Spartak, nakon čega ga je put naveo na Partizan i Crvenu zvezdu, posle je postao i reprezentativac. Koturović je postao takođe reprezentativac, Mišković je bio blizu… Sjajna ekipa, sjajno se radilo i svi su napravili veliki pomak u karijerama, tim je napravio uspeh, jer smo prvi put ušli u finale Kupa i polufinale prvenstva. Svi su profitirali. Grad je bio ponosan, Popović je prešao u Beobanku, potom i u Crvenu zvezdu, Koturović u Partizan. Dobili su potpunu afirmaciju.”
Posle toga je, nažalost, došlo do postepenog pada. Iz godine u godinu, Spartak je tonuo u sve dublji ponor i doživeo to da leta 2020. godine bude izbačen iz Druge lige zbog dugovanja i administrativnih neregularnosti. Bilo je jasno – nešto je moralo da se promeni.
Tako su godinu dana kasnije Subotičani predstavili novo rukovodstvo, na čelu sa nekadašnjim igračem Slobodanom Jaramazovićem, kao predsednikom Upravnog odbora i Darkom Papcem, još jednim bivšim prvotimcem.
I nije im dugo trebalo da zasuču rukave i to materijalizuju. Svake sezone promovisali su se u rang više, da bi jeseni 2022. godine zaigrali Košarkašku ligu Srbije i potom i obezbedili učešće u Drugoj ABA ligi, što je bio imperativ nove strukture, kako bi se, veoma ambiciozno, moglo razmišljati i o najvišem rangu regionalnog takmičenja, o čemu se nije krilo.
I ključna odluka u tom pohodu dešava se na zimu 2023. godine. Spartak je sa Đokićem na klupi želeo da u velikom stilu izbori elitu Jadrana, sa sve simbolikom i legendom kluba na kormilu. Međutim, stvari, uprkos velikim ulaganjima, nisu krenule baš najbolje. Tako je došlo do Đokićeve smene, što je tada postao i trend Subotičana koji se nisu libili da konstantno menjaju trenere tražeći dobitnu kombinaciju.
Koliko se ozbiljno razmišljajo u tom periodu dokaz je da je i sadašnji selektor Brazila, Aleksandar Petrović, prema našim saznanjima, bio jedna od opcija Spartaka i bilo je evidentno da se ide na sve ili na ništa. Pritom, Subotičani su imali sluha i sposobnosti da na vreme shvate da se klima na Jadranu menja i da bi ulazak Dubaija mogao da znači i dodatno mesto za srpski klub u ABA ligi, o čemu je Basketball Sphere ekskluzivno prvi izvestio.
Sve to značilo je samo jedno – više nema vremena da se čeka i potreban je potez koji će uzdrmati region, kako bi Spartaku omogućio poslednji korak ka istorijskom plasmanu. Vodeći ljudi odlučili su da rizikuju, ulože sve, a onaj koji je prihvatio taj rizik dolaska u niži rang uz realnu mogućnost neuspeha zbog jednako kvalitetnog konkurenta, novosadske Vojvodine, bio je Vladimir Jovanović.
I sve se isplatilo. U tenzičnoj finalnoj seriji Druge ABA lige, Spartak je bio zamalo bolji i time obezbedio ono o čemu je sanjano nekoliko sezona.
I ako se tokom priprema za elitni rang i tokom takmičenja u Drugoj ABA ligi, pored bombastičnih dolazaka Nemanje Gordića, Luke Cerovine, Willa Mosleya, takođe spekulisalo o imenima poput Alena Omića, Jacoba Pullena i Taylora Rochestiea, od Spartaka se na letnjoj pijaci pred početak ABA lige tek očekivao pravi “boom” i sa posebnom pažnjom pratio svaki potez operativnog sektora.
I pored vrhunskih pojačanja poput Dušana Miletića, Stefana Momirova, Danila Nikolića i ostalih, Subotičani su iz poluanonimnosti izvukli Rasira Boltona, ne toliko poznatog ovdašnjoj javnosti, ovaj put oslanjajući se na dobar skauting, više nego na “proverenije” i zvučnije ime koje možda i ne bi donelo toliko toga.
I kao i većinu poteza koje su vukli, i taj se ispostavio kao verovatno i presudan u tekućoj sezoni, s obzirom na to da je 25-godišnji plejmejker de facto prvi strelac takmičenja.
A kako se to desilo? Tu dolazimo do priče o punom krugu i simbolici, napravljenoj paraleli sa finalom Kupa 1995. godine.
Kao što su tada Čačak i Partizan bili u vezi sa najvećim uspehom u istoriji kluba, tako su ta dva faktora nagovestila veliki uspon Spartaka u ABA ligi.
Jovanović kao Čačanin na klupi i duel 2. kola regionalnog takmičenja protiv Partizana u Dudovoj šumi o kome se i dalje priča. Posle dve izuzetno blede partije na startu sezone, Subotičani su dočekati “parni valjak”, dobro ga oznojili i odigrali vrhunskih 35 minuta, uprkos porazu.
Spartak i Evrokup?
Bio je to pokazatelj kompetitivnosti Spartaka na regionalnoj sceni i uz naredni duel protiv Krke, kada su jedva iščupali “živu glavu” i skinuli teret istorijske pobede na Jadranu, presudan momenat.
Od tada su u sedam utakmica poraženi samo od Dubaija u neizvesnoj završnici, što dovoljno govori o tome u koliko su dominantnom ritmu i sa 6-3 nalaze se na petoj poziciji, dišući za vratom bliskoistočnoj ekipi.
,,Spartak je napravio sjajnu priču”, nastavio je izlaganje Toroman. ,,Pogotovo za timove koji nisu iz Beograda, u rangu Partizana i Crvene zvezde, posebno je teško napraviti takve uslove, dovesti tako kvalitetne igrače i trenera. Sve to je sjajno. Krenuli su od ‘nule’. Nisu bili u ABA ligi. Tražili su pojačanja, pravili rezultat i došli do ovog nivoa, gde su kompetitivni, o čemu svedoči i pobeda protiv Budućnosti u Podgorici. Imaju odlične uslove i ono što je najbitnije je da imaju dobar budžet. Ključ je u dovođenju dobrog trenera, pravljenu atmosfere i hemije tima. Spartak ima sve to.”
Zastao je malo, a onda i poentirao.
,,Imaju šanse da ponove rezultate generacije kojoj sam bio trener i da dignu Spartak i Suboticu na visok nivo. I ovo do sada što su uradili niko nije mogao ni da pretpostavi. Ući u Drugu ABA ligu, pa u ABA ligi, pa biti u rangu velikih klubova, pobediti Budućnost… To je bio san svih Subotičana. Možda Subotica zaslužuje bolju halu da bi se ta priča zaokružila, da imaju uslove da napadnu možda i Evrokup. Želim im sve najbolje. Subotica kao grad zaslužuje sve ovo i to je ono što im je nedostajalo prethodnih godina”, završio je iskusni strateg javljanje.
,,Spartak pravio ozbiljne korake”
Jedan od onih koji je pomno ispratio dešavanja u vezi sa Spartakom je i proslavljeni trener, Duško Vujošević, koji je, zbog svog učenika i bivšeg asistenta Vladimira Jovanovića, posebno vezan za Subotičane.
U razgovoru za Basketball Sphere analizirao je dosadašnji tok sezone, a tom prilikom se dotakao i pomalo neočekivanog odlaska jednog Subotičana iz kluba letos, koji je ovenčan MVP nagradom u finalu Druge ABA lige, trebalo da bude deo Jovanovićeve slagalice u tekućoj sezoni.
,,Napravili su dobru ekipu. Žao mi je što Filip Barna nije ostao u Spartaku, ali je svojim potezom najviše oštetio sebe, kao i što se vidi iz svega onoga što se dešava. Kao i svaka ozbiljna ekipa, bili su malo teži na početku. Vidi se da su ozbiljno radili, da nisu imali brzu i kratku formu”, bio je jasan Duško Vujošević.
Spartak igra u vrhunskoj formi, ali okolnosti nisu savršene. Kaza Kajami-Keane, jedan od projektovanih nosilaca, češće je povređen nego što igra. I nije jedini. Shodno tome, Subotičani su reagovali i doveli Umoju Gibsona, koji je posebno bio efektan protiv Budućnosti, kada je postigao 15 poena, uz šest asistencija.
,,Sustigla ih je jedna povreda plejmejkera koja im je posebno teško pala i u kvalifikacijama za FIBA Ligu šampiona, ali su opet i tu pokazali da su pravi klub i brzo našli adekvatno rešenje, dovodeći igrača koji je bio slobodan i igrao u Kini. I to je trebalo saznati, tako da je to još jedna situacija gde su takođe reagovali kao ozbiljan klub. Imaju ozbiljnog predsednika, ozbiljnog trenera i ozbiljnu tradiciju i spremni su da tu tradiciju nadgrade. Uvek tokom sezone ima perioda kada ne ide, kod svih klubova. Publika u tim momentima mora da ostane verna i čvrsto vezana uz klub.”
Najtrofejniji strateg Partizana poznat je kao neko čiji je identitet bio razvoj mladih igrača. Spartak, pored visokih ambicija, stiže i da formira Vojina Medarevića, talentovanog centra, o kome je Jovanović više puta govorio. I ne samo to, već je Medarević direktno uticao na preokret sezone protiv Krke u Novom Mestu i bio važan faktor u skorašnjoj pobedi u Morači, verovatno i najznačajnijoj u bliskoj istoriji kluba.
,,Tokom cele moje karijere, to je bila osnovna karakteristika (davanje šanse mladim igračima), tako da sam vrlo zadovoljan što Vlada to radi, jer znam koliko je komplikovano. Nije oslobođen imperativa rezultata, kao što nijedan trener nije toga oslobođen, a opet nalazi kao obavezu i mogućnost da pruži priliku, pogotovo njemu.”
Kada se pogleda tabela ABA lige, jedno je evidentno – posle Partizana i Crvene zvezde, Spartak je već u debitantskoj sezoni istakao kandidaturu za treći najbolji srpski tim. Trenutno je tako, a može li biti i dugoročno?
,,Na duže staze, naravno da može. Zavisi od svakog dana, kako će ga iskoristiti i kako će se ponašati u tom maratonu”, poručio je Duško Vujošević.
Ono što je pred Spartakom tek je veliko. Od 19 časova će Dudova šuma ponovo biti puna i nastojati da pokuša da proguta aktuelnog šampiona takmičenja, Crvenu zvezdu, u utakmici koja će biti emotivna i za jednog prvotimca rivala, s obzirom na to da će Subotičanin Nikola Kalinić kročiti na parket na kojem je nekada gradio početak karijere, kako se može čuti, i redovno ostajao po sat vremena u sali posle iscrpljujućih treninga, ali i dolazio sat vremena ranije, kada nikome drugome baš i nije bilo do toga.
Možda bi subotička priča, za koju godinu, mogla i da se zaokruži sa evroligaškom zvezdom na parketu u svojim redovima. Možda… Dok do toga ne dođe, Spartak će pokušati da se dodatno etablira kao treća sila srpske košarke. Za sada, čini se da granice ne postoje.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
