Stefan Milijašević je u opširnom razgovoru za Basketball Sphere govorio o tome kako izgleda svakodnevnica jednog košarkaškog agenta.
Pokušao je naš sagovornik sa karijerom profesionalnog košarkaša, ali je vrlo brzo odustao od takve ideje. Ipak, ljubav prema košarci ga nikada nije napuštala.
Oprobao se i u trenerskoj struci, i posao skauta mu nije stran, ali se na kraju ipak pronašao u možda i najzahtevnijem poslu – poslu košarkaškog agenta.
- Dimitris Itoudis za Basketball Sphere: Yam Madar je heroj – naporan rad uložen iza zatvorenih vrata donosi trofeje
- Željko Rebrača za Basketball Sphere: Rezultatski neuspeh višeslojna priča
- Slobodan Jaramazović za Basketball Sphere: Spartak nije priča sa srećnim krajem
Uzmi bonus! Kratak je put od igrača do agenta
Pojasnio je naš sagovornik malo detaljnije kako je došlo do odluke da krene da se bavi poslom košarkaškom agenta.
“To je nekako došlo svojim tokom. Odrastao sam u zemlji košarke, tako da je bilo potpuno prirodno da me ovaj sport pronađe – i osvoji. Kao i svim klincima koji krenu da se bave košarkom, san ti je da postaneš profesionalni košarkaš, tako je bilo i sa mnom, ali život ponekad ispiše drugačiji scenario. Iako taj deo sna nije ostvaren, želja da ostanem u košarkaškom svetu nije me napustila.
Kao prilično mlad sam prestao da igram, nakon toga sam se oprobao u trenerskom poslu, zatim kao skaut, i na kraju došao do uloge košarkaškog agenta. Taj put mi je omogućio da upoznam košarku iz svih uglova – i ljudski i poslovno,” započeo je Stefan Milijašević.
Sada, prvi čovek, inače još uvek mlade, United Sports agencije, zastupa već oko 50 klijenata, i jasno je da nije ni malo lako voditi računa o tolikom broju igrača.
“United Sports agencija trenunto zastupa 50 klijenata, što je ujedno i najveći broj do sada. Moram da kažem da pored mene u agenciji tu su i moji partneri i kolege koji su jednako zaslužni za svaki uspeh koji smo do sada napravili.
Mi smo relativno mlada agencija, postojimo 4 godine, ali iza nas su već prilično respektabilini rezultati. Sećam se samih početaka i prvih klijenata – svakog razgovora, svake prilike koju smo morali da grabimo da bi se dokazali.
Svake godine rastemo sve više, ali pritom čuvamo ono što nas definiše od starta – posvećenost prema igračima, iskren odnos i energiju koja gura napred.”
- Anton Kardanakhishvili za Basketball Sphere: Voleo bih da zaigram za Partizan, Željko Obradović je legenda
- Stefan Birčević za Basketball Sphere: Nekoliko stranaca nisu na pravi način osetili dres Partizana
Svakodnevnica košarkaškog agenta
Na prvi pogled, posao agenta deluje veoma jednostavno – ugovaranje transfera igračima. Ipak, to je samo jedan delić celokupne priče, koja iziskuje ogromnu dozu posvećenosti i energije. Naš sagovornik nam je malo približio svakodnevnicu jednog agenta.
“Svakodnevica košarkaškog agenta nema ustaljen raspored. To je dinamičan haos. Agenti funkcionišu praktično 24/7 jer pregovori, razgovori sa klubovima, igračima, pravnicima i skautima dolaze iz svih vremenskih zona. Dan počinje i završava uz telefon – mejlovi, pozivi, poruke, skauti, treneri, klubovi, igrači… Sve se menja iz sata u sat.
Nema „od 9 do 5“. Svaka situacija je specifična, nekad vodiš 10 paralelnih pregovora, nekad rešavaš papirologiju, nekad si samo podrška igraču koji čeka ponudu. Danas pričaš sa trenerom iz Rumunije, sutra sa univerzitetom iz SAD-a, prekosutra sa klubom iz Španije. Sve to mora da se složi — finansije, minutaža, životni uslovi, čak i viza. Pratiš tržište, rangiraš ponude, pregovaraš uslove i istovremeno razmišljaš nekoliko koraka unapred.
Gledaš gde igrač može da dobije pravu ulogu, prostor za razvoj i dobre uslove – a da opet bude win-win i za klub. U takvom ritmu, svaki dan nosi važnu odluku. Nekad potpišemo trojicu u jednom danu, a nekad tri dana radimo na jednoj rečenici u ugovoru.
Dogovori padaju u roku od 15 minuta, a propadnu za pet minuta. Moraš da budeš fokusiran 100%, jer jedan dobar potez menja nečiji život. Nema vikenda, nema “kasnije”, sve je sad i odmah. Nije za svakog, ali ako voliš ovo što radiš – to je najlepši haos koji postoji.”
Posao agenta tokom sezone
Logično, jasno je da jedan košarkaški agent ima najviše obaveza tokom leta, odnosno tokom prelaznog roka. Ipak, kada krene sezona, posao agenta ne prestaje. Zapravo, prava priča tek tada počinje!
“Obaveze agenta ne prestaju potpisivanjem ugovora – to je tek početak. Tokom sezone pratimo njihovu igru i učinak, analiziramo situaciju u timu, vodimo računa o finansijama i isplati plata, i stalno smo u kontaktu sa klubovima. Ako dođe do problema – bilo sportskih, ličnih ili administrativnih agent je taj koji prvi reaguje i rešava. Takođe, radimo i na dugoročnoj strategiji i razmišljamo o sledećim koracima u karijeri.
Generalno tu sam da budem podrška , i ljudska i profesionalna. Nekad igrač prolazi kroz težak period zbog minutaže, povrede ili loših odnosa u timu. Agent mora da zna kad da bude savetnik, kad psiholog, a kad hladna glava koja rešava stvari iza scene. I da nikad ne zaboravi da iza svakog statističkog parametra stoji osoba.”
- Derrick Rose za Basketball Sphere: Zašto je u NBA “lakše” nego u Evropi?
- Vladimir Radmanović za Basketball Sphere: Besmisleno je što “večiti” ne izbacuju mlade igrače, sve je to jedna nezdrava priča
- Jurica Golemac za Basketball Sphere: Dubai je nešto najbolje što se može desiti jednom treneru
Sve zahtevnija Evroliga
Od naredne sezone, Evroliga će brojati čak 20 klubova, što znači da će ekipe odigrati još četiri utakmice više u okviru regularne sezone. Svaka ekipa koja je član Evrolige će u okviru regularnog dela sezone odigrati 38 utakmica, a one koju stignu do samog kraja, mogu doći i do 45 mečeva.
Kada se na to dodaju obaveze u domaćin šampionatima i kupovima, dolazi se do brojke od oko 80 mečeva, što je pravi NBA ritam.
“Ja sam iskreno ljubitelj starog formata Evrolige – grupna faza, pa Top 16. Svaka utakmica je imala težinu, svaka je bila bitna. Ovo sada je izgubilo tu draž. Previše utakmica, previše duplih kola, sve se razvodnilo. Razumem ja šta stoji iza toga – više utakmica znači više televizijskih prenosa, više prostora za reklame, više sponzora, više prodatih ulaznica… I naravno, veći profit.
Sve je to legitimno iz biznis ugla, ali treba misliti i na igrače. Ritam je postao previše surov. Sve češće gledamo ozbiljne povrede igrača usred sezone. Uzmimo za primer Fenerbahce, Real Madrid, ili Partizan i Crvenu Zvezdu. Te ekipe su ove sezone odigrale preko 80 utakmica kad se saberu Evroliga, domaća prvenstva i kup takmičenja. To je bukvalno NBA ritam, samo bez NBA uslova – bez onakve logistike, bez tolikih rostera, bez privatnih letova svaki put.
Znam da Evroliga teži da bude što bliža NBA sistemu, ali realno – mi nikad nećemo biti NBA. Imamo drugačiji sistem, drugačije finansije, drugačije tržište. I mislim da bi Evroliga trebalo da čuva ono što je činilo posebnom, a ne da kopira nešto što jednostavno nije prirodno za evropski kontekst,” smatra Stefan Milijašević.
U poslednje vreme, sve su glasnije priče oko projekta “NBA Evropa”. Ipak, naš sagovornik smatra da je sve to jako daleko od realizacije.
“Smatram da je ovaj projekat još daleko od konačne realizacije. Mnogo ključnih detalja i principa tek treba da se definiše i uskladi između svih uključenih strana. Logistika, takmičarski kalendar, status postojećih liga i klubova, kao i očuvanje evropskog košarkaškog identiteta predstavljaju velike izazove.
Sa druge strane, jasno je da NBA ima ambiciju da preuzme određeni stepen kontrole i utiče na razvoj evropskog tržišta, što je deo njihove šire globalne strategije. Uspeh ovog projekta zavisiće od toga koliko će se svi akteri uspeti dogovoriti oko zajedničkih interesa i kako će se uskladiti komercijalni i sportski aspekti.”
NCAA – najveći problem evropske košarke
Odnedavno, koledži u SAD su promenom određenih propozicija, odnosno uvođenjem NIL ugovora, dobili dozvole da plaćaju svoje igrače, što do tada nije bio slučaj. Ovo je napravilo ogromnu pometnju u evropskoj košarci, koja sve više gubi mlade igrače, s obzirom da se veliki broj talenata odlučuje da se odazove pozivu iz NCAA.
“Nove NCAA propozicije, posebno mogućnost da igrači budu plaćeni kroz NIL ugovore, potpuno su promenile tržište. NCAA je postao primarna opcija za veliki broj mladih igrača.
Neki na to gledaju negativno, ali uglavnom oni koji su sada u problemu – klubovi koji više ne mogu tako lako da privuku kvalitetne mlade igrače, jer ti igrači imaju više opcija nego ikad. Ja na to gledam drugačije. Ako izuzmemo finansijski aspekt, i gledamo isključivo iz košarkaške perspektive, iskreno ne znam da li mogu da nabrojim više od dva-tri kluba kod nas za koje bih mogao sa sigurnošću da kažem da su stabilno i kvalitetno okruženje za razvoj mladih igrača.
I pre NIL-a i NCAA ekspanzije, problem je bio isti – mladi igrači se nisu dovoljno cenili, nisu dobijali šansu. Razloga ima dosta, ali to je tek posebna tema. Poenta je da su mnogi već tada gledali ka Americi, samo sad to ima i finansijsko opravdanje.
Moj savet mladim igračima je: NCAA – da, ali ne po svaku cenu. To mora biti pametan, strateški izbor, a ne beg ili impulsivan potez. Moraš da znaš gde ideš, kod kog trenera, kakva je ekipa, kako ćeš se uklopiti i koliko realno možeš da igraš.
A što se tiče evropske košarke – ne mislim da je u problemu. Naprotiv. Svi ti momci koji odu u NCAA, velika većina će se vratiti nazad, samo što će tada imati 22, 23, 24 godine, biće fizički i mentalno spremniji za seniorski nivo. Umesto da klubovi razvijaju igrače od 18, sada će imati širok izbor formiranih mladih košarkaša,” zaključuje Stefan Milijašević.
