Stefan Peno, prvotimac Jahorine, govorio je za Basketball Sphere o vremenu provedenom u Barceloni, saradnji sa Georgiosom Bartzokasom i Nenadom Čankom, kao i beogradskim večitima.
Stefan Peno je imao krivudav karijerni put. Počeo je u Barceloni kao jedan od najperspektivnijih mladih igrača, zatim je nastavio u Vechti, pa Albi iz Berlina, a posle toga je promenio još nekoliko klubova na Starom kontinentu.
Litvanija, Španija, Grčka, pa čak i Meksiko, sve su to zemlje gde je srpski košarkaš imao priliku da se oproba, a trenutno je član Jahorine. Put ga je u jednom trenutku naveo i kući, u Srbiju, gde je u sezoni 2024/25. nosio dres BKK Radničkog, a na početku razgovora za Basketball Sphere otkrio je kako je došlo do dogovora sa klubom iz Bosne i Hercegovine.
“Pre svega, posle neslavne epizode u Melilli hteo sam da se vratim u BKK Radnički i faktički sam sve dogovorio, bio registrovan, ali pošto u našoj zemlji nije baš sve kako treba, nisam uspeo da debitujem ove sezone. Iz tog razloga ostao sam na tržištu isključivo na Balkanu. To je bila moja želja. Jahorina se javila sa lepim planom i ambicijama i vrlo lako smo se dogovorili. Međutim, klub nažalost neće biti deo Premijer lige sledeće sezone.” – počeo je srpski košarkaš.
Kratko se naš sagovornik osvrnuo na period iz Barcelone, gde je u sezoni 2016/17. imao priliku da nastupa u Evroligi zajedno sa velikim igračima. Među njima je bio i Sasha Vezenkov, jedan od najboljih evropskih košarkaša današnjice, a Stefan Peno je još tada uvideo kakav kvalitet i talenat Bugarin poseduje.
“Da, taj roster Barcelone je bio stvarno dobar po imenima, za Vezenkova se odmah videlo da je to to. Sve isto što i dan danas radi, nije mu potrebno mnogo lopti i mnogo driblinga da bi dao 20 poena nekome. Tada je još bio mlad, ali mu je Georgios Bartzokas verovao i polako ga je uvodio u Evroligu.”
U tom timu Blaugrane je bilo mnogo iskusnih igrača koji su mu pomagali da se snađe kako na terenu tako i van njega. Međutim, najbolju komunikaciju je imao sa Balkancima, odnosno bivšim cimerom, Ante Tomićem, i Vezenkovim.
“Pa meni je cimer bio Ante Tomić u nekoliko navrata i sa njim sam naravno pričao o mnogim stvarima. Takođe u neku ruku i sa Vezenkovim, jer priča naš jezik i bio je dosta zreo već u tim godinama. Naravno na terenu šta god zatreba tu su Tyrece Rice, Pau Ribas i Brad Oleson. Imao sam stvarno sreće da je bila tad super ekipa i svi su bili otvoreni za razgovor i pomoć.” – iskren je bio Peno.
Tada je u Španiji sarađivao sa sadašnjim trenerom Olympiacosa, Georgiosom Bartzokasom, koji je po mnogima izuzetno strog i zahtevan.
“Bartzokas jeste zahtevan i strog trener, ali isto tako veliki i dobar čovek. Znao je šta može od koga da izvuče i na koji način. Tako je i od mene tražio dve ili maksimum tri stvari da uradim na terenu i ukoliko to uradim kako treba, igraću. Proste stvari naravno.”
Stefan Peno je takođe radio sa Nenadom Čankom u reprezentaciji Srbije do 20 godina i tokom sezone 2022/23. dok je nastupao za Lietkabelis.
“Naša saradnja je počela od mlađih selekcija i posle je obnovljena u Lietkabelisu. Odnos nam je bio super i na terenu i van njega, jedini problem sam bio ja i moja neregularna sezona.”
Dotakao se i evroligaških izdanja Crvene zvezde i Partizana, analizirajući šta nedostaje večitim rivalima kako bi napravili iskorak na evropskoj sceni.
“Našim klubovima fali proces, fali stvaranje nečega. Zadržavanje igrača na godinu, dve ili čak tri. Iskreno, po mom mišljenju, sve počinje i završava se sa domaćim igračima. Njih smatram osnovom svlačionice i hemije u timu. Verovanje u to što radiš i takođe razumevanje da i drugi napadaju Final-Four i bore se. Treba istrpeti i ciljati da kroz neki određeni proces dođeš do nečega.” – poručio je bivši igrač Albe iz Berlina.
Naš sagovornik je prošao kroz sve mlađe selekcije Srbije, a za seniorski tim je debitovao u kvalifikacijama za FIBA Svetsko prvenstvo 2019. godine. Nikada nije uspeo da osvoji zlato sa nacionalnim timom, ali može da se pohvali sa jednom bronzanom medaljom Svetskog prvenstva do 17 godina (2014.), još jednom sa Evropskog prvenstva do 16 godina (2012.) i dva srebra sa Evropskih prvenstava. Peno je za Basketball Sphere naveo najbolje saigrače iz reprezentacije Srbije.
“Tu bih izdvojio Stefana Lazarevića, Radovana Đokovića, Vanju Marinkovića, Vuka Karadžića i Miroslava Raduljicu.”
Na kraju intervjua je otkrio da li mu je krivo što nikada u svojoj bogatoj karijeri nije nosio dres beogradskih večitih.
“Jeste naravno da mi je krivo. Kao mali gledaš, navijaš, pratiš i zamišljaš sebe kako istrčavaš pred tim navijačima. Kontakta je bilo, ali to je sport i takav je život, jednostavno nije bilo suđeno.” – zaključio je Stefan Peno.
