Postoji ona čuvena da “detalji razdvajaju najbolje od prosečnih”, možda je rano već zato za reći tako nešto, ali sve je počelo u Estoniji.
Dok su prethodne sezone nastupali u Evrokupu uz dopadljivu košarku, posebno za one koji više preferiraju NBA stil igre, nego onaj na Starom kontinentu, Paris je izgledao kao sastav koji igra atipično, uz veliki znak pitanja šta mogu uraditi ukoliko osvoje drugorazredno evropsko takmičenje i pronađu se u društvu elite.
Mnogi su postavili pitanje da li je previše da Francuska uz već dva predstavnika u Evroligi, Asvel i Monaco, dobije još jednog člana, jer činjenica je da domaći šampionat ne odiše kvalitetom. Kao autoru ovih redova, priznajem da sam postavio isto pitanje više puta. Možda sa osnovom i dobrim argumentima, možda ne, ali to je sada manje važno.
Odgovor je ponudio sam Paris već na startu sezone, a na taj način demantovali su sve priče, kako analitičara i stručnjaka, tako i one za kafanskim stolom, jer zašto bi uopšte Paris igrao Evroligu i kome je potreban London kao evropski centar u Evroligi, zašto ruski timovi nemaju pravo nastupa, a Maccabi Tel Aviv ima i tako dalje, ali to su već neke druge teme…
Nakon 11 odigranih mečeva Paris ima osam pobeda i samo tri poraza. Trenutno su u seriji od sedam uzastopnih trijumfa, a skinuli su skalpove aktuelnom šampionu Evrope – Panathinaikosu, Baskoniji, Partizanu i Zalgirisu na domaćem parketu, dok su u gostima slavili protiv Anadolu Efesa (koji mimo ove sezone važi za tim koji retko gubi u Istanbulu), Barcelone (Blaugranu zovu tvrđavom s razlogom, treba li reći šta više od toga?), nadigrali su i berlinsku Albu, kao i ljutog rivala iz Francuske lige – Monaco.
Ako moramo spomenuti i poraze, dogodili su se na otvaranju sezone protiv Crvene zvezde iako su imali dvocifrenu prednost na startu treće četvrtine, potom protiv Bayerna gde je T.J. Shorts promašio za pobedu ono što bi verovatno pogodio 99 puta, ali ne i tada, dok im je skalp skinuo i Milano gde su takođe imali devet poena viška početkom drugom poluvremena.
Kada je sve počelo?
Paris možemo podeliti na neke dve ere u novijoj prošlosti, onu kada je trener bio Tuomas Iisalo i od trenutka kada je na njegovo mesto došao Tiago Splitter.
Sigurno da je talentovani finski stručnjak implementirao sistem s kojim je u Bonnu osvojio FIBA Ligu šampiona, a svojim dolaskom u “grad svetlosti” doveo je stručni štab i sedam igrača među kojima je najvažniji deo slagalice zasigurno T.J. Shorts.
Sve je bilo identično, osim kluba, grada i takmičenja čiji je deo. Zanimljivo da svaki od pojedinaca može reći da je napredovao pod trenerskom palicom Finca i da je ovaj osvajanjem Evrokupa uz nagradu za trenera godine, koju je prethodno osvojio i u FIBA Ligi šampiona i dva puta u Bundesligi odlučio da spakuje kofere. Jednostavno, odradio je posao i odlučio da se okuša u NBA karavanu gde je pomoćni trener Memphis Grizzliesa.
Prva utakmica koju je samostalno vodio silom okolnosti donela je trijumf protiv Los Angeles Lakersa tako da nije nikakvo iznenađenje što je dobio poziv “preko bare” koji se retko kada ukaže nekom evropskom stručnjaku, pa samim tim nije uzalud ni što je na trenerskoj klinici Dušan Duda Ivković u Beogradu oduševio mnoge starije kolege s višedecenijskim stažom u Evroligi.
Uvek je zanimljivo spomenuti i njegove metode rada, gde zahteva počevši od sebe, pa do svakog igrača da u toku treninga imaju blok u koji zapisuju akcije, detalje, kretnje i sve ostalo što je neophodno kako bi se usvojili automatizmi i kako bi tim izgledao onako kako danas izgleda. Nije bilo uzalud.
Detalji
Ključna reč u svemu su detalji, od njih je počeo Tuomas Iisalo, a nastavio je Tiago Splitter za najveći iskorak u trenerskoj karijeri. Pre toga je bio fenomenalan igrač koji je nastupao na najvišem mogućem nivou, od Evrope, preko reprezentacije Brazila gde mu je mentor bio Aleksandar Petrović, do NBA lige gde je kao pomoćnik radio u San Antonio Spursima i Houston Rocketsima.
Samim tim i Splitter je pokazao koliko je naučio tokom karijere kao igrač, a potom i kao šef stručnog štaba. Mnogo puta smo čuli kako pristup pojedinih trenera i devedesetih i početka 21. veka danas ne može da prolazi kod novijih generacija. Toni Parker je svojevremeno prilikom ulaska u “Hall of Fame” izjavio da bi Greg Popovich verovatno krivično odgovorao da se prema igračima danas ponaša kao u to vreme prema njemu, Timu Duncanu, Manu Ginobiliju i ostatku tima.
Ključ u svemu tome jeste kada pitate bilo kojeg od navedenih pojedinaca da li bi ponovo prolazili isti “drill”, uvek bi dobili pozitivan odgovor. Tu dolazimo do spone i napretka “učitelja Splittera” da sve ono što je prošao u karijeri, pa i kod Duška Ivanovića, Gregga Popovicha, uz Aleksandra Petrovića izvuče najbolje. Zadržao je onu “old school” crtu i pritom uneo inovacije koje su igrali prihvatili, a bez bilo kakvog protivljenja svemu onome što je doneo Tuomas Iisalo gurnuvši ego po strani nastavio je bez da “izmišlja toplu vodu”…
Tiago Splitter za Basketball Sphere: Pred Crvenu zvezdu su postojali leptirići
Obrisi stare škole i implementacija modernog doba
Kad smo kod vode, tu je počela ona nova epoha Parisa pod trenerskom palicom novopečenog brazilskog stručnjaka kojem je ovo prvi samostalni angažman kao šefu stručnog štaba. Sećate se onih čuvenih priprema stare garde jugoslovenske košarke koje su odrađivane u prirodi daleko od očiju javnosti i bez mnogo ometanja bilo kakvih pratećih aktivnosti?
Stara planina i čuvenih “250 stepenika” Svetislava Pešića koje su nebrojeno puta “osvojili” njegovi izabranici pre nego što su osvojili Svetsko prvenstvo za juniore preko reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država nazire se kao prva pomisao.
Za ovu ekipu Parisa, pred početak sezone prva pomisao je jezero u Estoniji, u mestu koje broji dvocifren broj stanovnika. Primarna ideja Tiaga Splittera bila je da se tim izoluje od očiju javnosti i da kroz zajedno provedeno vreme, bez upotrebe telefona i društvenih mreža ostvari timsku hemiju neophodnu za takmičenje na najvišem nivou.
Svako može da poseduje kvalitet, kad smo kod toga T.J. Shorts je svima dokazao i odgovorio na pitanje da može praviti razliku i na evroligaškom nivou, ali ovo nije priča o pojedincu, već o grupi. Grupa koja je kroz treninge u sklopu priprema imala takmičenja u tenisu, fudbalu, zajedno su “bacili roštilj”, nadmetali se u društvenim igrama…
I nije to trajalo tri meseca na Staroj planini ili na Igmanu, kao što su to radili neki od najtalentovanijih igrača koje su imali ovi prostori. Ali je donelo rezultat, barem u ovom trenutku. Niko ne može da predvidi šta će se dogoditi u narednih nekoliko meseci, ali detalji su ti koji prave razliku.
Koliko puta smo imali priliku da vidimo kako Tiago Splitter nakon nekoliko promašaja u nizu svojih igrača prilikom njihovog izlaska iz igre na klupu zadrži ih na nekoliko sekundi uz tapšanje po ramenu i reči: “Nastavi to da radiš, ući će sledeća…”
I sledeća najčešće uđe – to su na svojoj koži u Evroligi već mnogi osetili. Jedan mali “team building” je doneo dosta toga i definisao ovu ekipu kao fajtersku, opasnu za svakog rivala, bez obzira kakvu istoriju taj protivnik imao i kako se zvao.
I to je nešto što se mora poštovati. Sve je počelo na jezeru u Estoniji. Ili možda nije? Da Paris sada nije u seriji pobeda, verovatno ne biste ni čitali ove redove. Možda oni ne bi ni postojali, ali u svetu kapitalizma i sporta koji je poprimio ozbiljne obrise biznisa, ne treba zaboraviti da je ovo samo igra.
Igra kojoj je Tiago Splitter našao “žicu” i preneo je na svoje igrače. Ne treba je kvariti.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
