“Tegijeva zona” je kolumna na portalu Basketball Sphere u kojoj će se Vladan Tegeltija baviti svim onim što radi Partizan u toku sezone 2026/2027 s posebnim akcentom na Evroligu.
Auf Wiedersehen München, Buenos días Madrid!
Košarka je igra gde jedan šut menja istoriju, sudbinu kluba, a kamoli pobednika ili sadržaj kolumne.
Da je Washington pogodio, slušali bi “generale posle bitke”, kako je trebalo praviti faul, da se spreči trojka dobije poslednji posed i najmanje produžetak…Nikome ne bi značila fantastična poslednja četvrtina, ni marstralni Carlik, ni 17 poena Jekirija…
A Partizan je zaslužio pobedu bez dva startera (Willis i Stevens), upravo odbranom poslednjeg napada, jer je odbrana postala “trademark” i ponovo 12 ukradenih lopti (Pajola 4 i Vildoza 3) te samo 11 primljenih poena u poslednjem kvartalu.
Vratio se Partizan sa -13 u 29.minutu, prvo važnom trojkom Pajole, pa poenima Jekirija i serijom Carlika. Pokazao je karakter i zaslužio treću pobedu u nizu, po prvi put od 1991. godine, a zaslužio je i pun Pionir u ponedeljak od 18:30 protiv Mege.
Prvak Evrope iz Pireja izgubio je u Bolonji, Žalgiris u Parizu odakle je Partizan odneo bodove, što najbolje ilustruje koliko je svaka pobeda zlata vredna, a Partizan ih ima tri. Znači pred gostovanje u Madridu ranjenom Realu koji posle osvajanja Superkupa, ne zna za pobedu, pred dolazak Panathinaikosa, gostovanje Fenerbahceu i derbi.
Penarroya je ponovo pravio prave izmene. Još u prvom poluvremenu iskoristio je svih 12 igrača, posebno Nakića, Žoa i Sija, koji je završnicu obeležio trojkom. Istoristio je Katalonac sve sa čime je raspolagao. Ponovo je imao plan B kada je bio dvocifren minus, kada su Carlika, usmeravali na piku u levo, u izolacijama slali ekstra pomoć sa prvog pasa, dok ga je u desnu stranu pratio visoki bek i čekao da naskoči, bez reagovanja na fintu.
Za Vildozu i Pajolu nisu imali rešenje, kao i za Carlika posle odmora i povratka u završnicu. Ponavljam i ovo moje sada je naknadna pamet, jer da je “Vošova” ušla, bila bi druga priča. Ali nije, zato što je odigrana odlična odbrana.
Imao je Partizan osam kriznih minuta treće deonice u kojima je postigao samo četiri poena, gde je izgubio selekciju šuta, promašivao i otvorene. Na kraju i slabije procente za dva i tri, duplo manje slobodnih bacanja od 28 Bayernovih, manje skokova, ali i izgubljenih lopti, što je uz više ukradenih, asistencija, Carlika i poslednju odbranu, te prethodno izgubljenu loptu domaćih, sve nadomestilo.
Thompson se još traži, Allman se sve više nalazi, Hayes ulazi u probleme sa faulovima, ali je poslednju odbranu kao i Laki odigrao za 10. On i Tanasko “izginuše”, ali moraju da pogode kad već uzimaju šuteve za tri.
Klupa bodri one koji su u petorci, a tek dijaspora, koja je novajlijama pokazala veličinu kluba i kolika je privilegija nositi crno-beli dres. Joan Penarroya je “kupio” Grobare, Pajola je novi ljubimac, Vildozi je “oproštena prošlost”, dok su “stric Tonye”, MVP Carlik, kapiten Žo – “stari miljenici”.
Sudijski kriterijum, blago rečeno problematičan, više nego ponašanje Washingtona. Svako pamti ono što želi. Ja Duaneu onu KLS titulu, prvi prošlosezonski derbi, kao i Punteru trojke u Monacu i Madridu, 32 poena u petoj utakmici derbi finala plej-ofa 2023. Ne branim drugačiji doživljaj onima koji više potenciraju neke njihove gestikulacije posle, kao i Milutinovu, kome ne zaboravljam finale 2015. godine, koje je igrao uprkos teške povrede oka. Znam da je “Vošu” krivo što nije zadržan.
Grobari slave na “Oktober festu”. Život je kratak. Ostadosmo danas i bez Peđe Bojića, u godini gde odoše i Edin, Dule, Božo…
Zato uživajte u svakom trenutku, svakoj pobedi, košu, odbrani…
Ne mrzite, jer imate koga da volite – Partizan. Nije uvek lako, ali je lepo.
