“Tegijeva zona” je kolumna na portalu Basketball Sphere u kojoj će se Vladan Tegeltija baviti svim onim što radi Partizan u toku sezone 2026/2027 s posebnim akcentom na Evroligu.
“Šta je Partizan radio tokom leta – ko preživi, pričaće”
Čekao sam, kao i prošle godine, hoće li Partizan, kako je Joan Penarroya najavio, dovesti još jednog, možda i dva igrača, pa da krenem sa pisanijem. Ali ništa.
Čekao sam i lane, ali Nick Calathes i Bruno Fernando kasno dođoše, Carlik Jones se povredi, Partizan se raspade…
Umesto termina „pojačanje“, više koristim „akvizicija“. Nije svaka akvizicija automatski i pojačanje. Što bi rekao “podkaster Muta”, ima i „oslabljenja“. Mnogo koštaju, a ne doprinose ili ne igraju.
Joan Penarroya ne dozvoljava Jabari Parkeru ni da se skida u svlačionici sa ostalima kada individualno trenira sa njegovim novim pomoćnikom Oliverom Stevićem, a kamoli da igra.
Ko će dobiti „igru živaca“?
Da li će Jabari Parker prihvatiti nagodbu za raskid, naći neki novi Joventut koji će preuzeti deo plate ili će Joan Penarroya, koji Jabarija Parkera poznaje iz Barcelone, popustiti i priključiti ga timu? Ako već ne nađe „četvorku“, pošto „taksimetar otkucava“ svakog meseca okruglih 250.000 evra.
Na toj poziciji su još Derek Willis, koji je za sada skrenuo pažnju kada se ošišao pošto je video da ga na mrežama zbog frizure poistovećuju sa kolumbijskim narkodilerom, kao i Nikola Tanasković, koga je Nikola Jokić razigrao u reprezentaciji, pa se nametnuo i opravdao minutažu.
Ali u Partizanu ima drugačije saigrače na centarskim i ostalim pozicijama, drugačiji koncept, trenera…
Trio Kevarrius Hayes – Tonye Jekiri – Joffrey Lauvergne ima iskustva i godina, ali više ne i eksplozivnost, „rolanje“, pokretljivost u iskakanju i povratku pri branjenju pika. Možda zato Joan Penarroya i pominje igrača na poziciji 4/5, uz poziciju tri, gde je Lamar Stevens, koji je, poput Kevarriusa Hayesa i Arijana Lakića, propustio duel sa Hapoel Tel Avivom, pa tako i konkretniju procenu šta trenutno može.
Protiv Zenita, kao i na treninzima, pokazao je atletske, ali i realizatorske sposobnosti. Arijan Lakić isto je demonstrirao u reprezentaciji, dok je oporavljeni Mario Nakić pokazao da je radio celo leto nakon duge, druge pauze i operacije prednjih ukrštenih ligamenata.
Od rekonvalescenata se krajem novembra čeka Vanja Marinković, kako bi se kompletirala spoljna linija, zamišljena kao udarna snaga tima.
Carlik Jones je neprikosnoveni lider, što je pokazao i u reprezentaciji Južnog Sudana, ali i za samo 12 minuta protiv Izraela. Na plejmejkeru može i Luca Vildoza, koji se nametnuo u prva dva zatvorena meča, ali i u tandemu sa Carlikom Jonesom u istoj petorci.
Ethan Thompson je za 15 minuta protiv Hapoel Tel Aviva šutirao 2/3 i za dva i za tri poena, pa deluje da će biti startna „dvojka“. Ima ruku, ali je debitant u Evropi i biće mu potrebno vreme za prilagođavanje, što se ispostavilo kao tačno već u prvom meču Open Air turnira, doduše verovatno manje zbog igranja za Portoriko po FIBA pravilima.
Alessandro Pajola je samo jednom šutirao protiv Hapoel Tel Aviva za 20 minuta, ali je pet puta asistirao i igrao odbranu, a na prvom meču Open Air turnira protiv Fuenlabrade ostao je bez pogotka iz igre, ali te mečeve ne treba uzimati svakako sa prevelikom dozom ozbiljnosti. Kyle Allman ima zavidno evrokupsko iskustvo, doduše i poraz od Bourga, kada je zakazao u polufinalu. Evroliga je ipak druga dimenzija, pa se još traži.
A trener, Joan Penarroya traži brzu igru, agresivnost, trčanje „u leđa“, dok će Carlik Jones, ako to ne prođe, tražiti poziciona rešenja.
Ekipa, tačnije pojedinci, na papiru nemaju CV kao prethodni sastav, ni napadački potencijal, pa ostaje da se vidi mogu li to nadoknaditi odbranom i timskim pristupom. Većina nije imala glavne, već epizodne uloge, ali Joan Penarroya zna šta i sa kim želi, bilo da je birao igrače ili da su mu ih birali – prihvatio je.
U nedelju sledi provera protiv Besiktasa, koji predvodi Dušan Alimpijević, nakon što je Partizan ubedljivo savladao imenjake iz Fuenlabrade, onog narednog vikenda Trinchierijev PAOK u Atini, a možda i Željkov Panathinaikos.
Odgovornost je veća jer je okupio tim od početka sezone, iako nema atmosferu kakva je bila kada je tu bio Željko Obradović, ali ni rasulo koje je nastalo kada je otišao.
Nema ni nerealnih očekivanja o Final Fouru, što može da bude plus, ali nema ni kredita koje je kod navijača imao Penarroyin prethodnik.
Hrabrosti i znanja ima, ali i paklenu konkurenciju u nikada većoj borbi za Top 10. Raspored na startu Evrolige je takav da u prvih devet kola ima šest gostovanja, dok u Areni – ako ne ubace još neki koncert ili uključe klimu – čekaju Milano, Panathinaikos i Crvenu zvezdu.
„Ko preživi, pričaće.“
