Ne, to nije samo naslov hita grupe “Vještice” iz 1989. godine, već i realnost. Paris je pravi hit u prvom delu evroligaške sezone.
Često u sportskom novinarstvu govorimo o hitovima u tekućoj sezoni. To se najviše odražava u fudbalu, kada neka ekipa koja je obično donji dom ili na sredini tabele napravi iskorak i bude konkurentna za titulu ili evropska mesta. Toga u košarci retko kada ima, pogotovo u Evroligi. Svako ima svoj izbor za to ko će se naći na Final Fouru, a to su vrlo često pet-šest ekipa koji su stalno u toj konkurenciji. Iznenađenja su retka i status quo se retko kada ruši, ali jedan tim ga polako, ali sigurno ruši.
Paris je ekipa koja je očarala Evropu pre svega načinom igre, a onda i harizmatičnim pristupom ka samoj igri. Živimo u eri kada je dobra većina igrača surovo profesionalna i retko kada zanimljivi karakteri izlaze na videlo. Ipak, u glavnom gradu Francuske je to dozvoljena radnja, čak šta više se i podržava. Tim je prepun zanimljivih momaka i samim tim, hemija je na sjajnom nivou.
Nije samo to, ima i tu različitih faktora zašto je to tako, a u daljem toku teksta ćemo istražiti zbog čega su Parižani na samom vrhu piramide i u ovom momentu su tim koji svi žele da pobede.
Neubičajeno zagrevanje
Ako ikada imate priliku da gledate kako se ova ekipa zagreva, pod hitno to treba da uradite. Zašto? Zato što nikad ništa slično niste videli u životu. Uobičajeno zagrevanje se sastoji od dve kolone gde jedna strana ima dve ili tri lopte, a druga ide ka košu da kupi skok i da vrati loptu u kolonu koja šutira. Kod Parisa je to drugačije.
Pre svega pomoćni treneri su maksimalno uključeni. Rade sa igračima na zagrevanju kao i da se oni spremaju za meč, a ono što je autoru teksta zapalo za oko je uvežbavanje dva na jedan šuterskih situacija. Jedan igrač dribla na vrhu kapice, dok drugi ide u korner. Čeka loptu dok pomoćni trener radi takozvani “close-out”. I tako se dele u dve grupe (druga se isteže za to vreme), a na samom kraju se okupe ispod koša i urade svoj poklik zbog dobro urađenog posla.
Tako nešto je prava retkost, a nije samo to po sredi, malo se insistira na klasičnom zagrevanju i dozvoljava se igračima da budu maksimalno kreativni. Bude tu i internih šala i bacanja lopti na sam krov dvorane, ali sve u svemu kada to gledate u sebi imate dve misli: “Ovako nešto nisam video” i “Šta je ljudi ovo?”
Paris diše kao jedno
Nakon tog iskustva, shvatite zašto se to radi. U samoj utakmici to se primenjuje. Igrači izađu na teren i iz dva na jedan situacija se profitira. Pomaže kad je skoro svako u ekipi pretnja van linije 6.75 i među njima su Tyson Ward i Mikael Jantunen. Momci iz ove ekipe su izdvojili vreme za Basketball Sphere i govorili su otvoreno o svemu, a pre svega o tome kako je imati ovaj ogroman niz koji deluje kao da se neće zaustaviti.
“Nadrealno je. Uraditi ovo u Evroligi je specijalno. Ne treba uzimati to zdravo za gotovo. Uživamo u ovoj vožnji koliko god možemo. Ne trčimo pred rudu, znamo da je Evroliga jako teška, stoga idemo jednu utakmicu po jednu”, ističe Tyson Ward za Basketball Sphere.
Sličnog je mišljenja i Finac meke ruke:
“Naravno pokazuje koliko radimo, ali nismo ušuškani u tome. Prilazimo svakoj utakmici na isti način. Imamo novu utakmicu uskoro i fokus je na tome”.
Dakle, jasno je da momci u Parisu dele isto mišljenje i isti mentalitet i ono što je još važnije, noge su čvrsto na zemlji. Ako poletite visoko u Evroligi, ona može da vas pojede, a dobro je poznato koliko ne oprašta.
Sloboda u igri
Samopouzdanje dolazi iz više izvora. Pre svega od poverenja koje saigrači imaju u vas, kao i stručni štab. Američki šuter nije izuzetak pravilu. Kad god primi loptu van linije za tri poena ima zeleno svetlo da “puca” bez da razmišlja mnogo. To mu po sopstvenom priznanju i te kako prija.
“Lepo je to, daje mi mnogo samopouzdanja, ali verujem da svi imaju isti mindset. Uzimamo prave šuteve i dozvoljavamo svima da budu sami svoji. To je najbolja stvar kod ovog napada i pokušavam da uživam u njemu na najbolji mogući način”, rekao je kroz smeh vrsni šuter.
Ništa ne bi bilo moguće bez Tuomasa Iisala. On je taj koji je uspostavio ovakav napadački princip. Ovog leta je otišao u NBA ligu, gde je asistent Memphis Grizzliesima. Zamenio ga je Tiago Splitter, džin tihe naravi, a nije mnogo menjao što se tiče napada. To priznaje Mikael Jantunen.
“Nije mnogo menjao. To je moje mišljenje. Ima mnogo istih igrača i to je sjajno za mene. Ima naravno neke svoje stvari, ali on je igračima pustio da igraju kako znaju da igraju i osećate da imate trenera koji zaista veruje u stvari koje radite. Svi uživamo igrajući zajedno i to je ključ. To je sjajno i ključno za naš uspeh”.
Hemija
Većina ljudi će vam reći da je hemija otvara vrata uspehu. Paris dokazuje tu tezu svakog dana. Ako pratite popularnu stranicu “Njeguški pick ‘n’ roll”, videćete često kako igrači pred izlazak pevaju neku popularnu pesmu. Tyson Ward je otkrio za naš portal kako je do toga došlo.
“Mislim da je počelo prošle godine… Ne ipak ove! Započeli smo to Sebastian Herrera i ja na All-Staru Francuske lige i onda su saigrači rekli nastavite. Mislim da je to T. J. Shorts rekao. Uhvatilo se nekako i onda smo počeli tako da se zabavljamo. Nova pesma svaki put”.
Kao što stara srpska poslovica kaže: “Ko peva zlo ne misli”. Paris je to patentirao, a tajna ovakve hemije nema. Igrači jesu dugo zajedno još od kad su igrali u Bonnu. Čak sedam njih je i dalje tu u glavnom gradu Francuske.
“Imate mnogo gladnih momaka koji su počeli skromno. Zaradili su mesto u ovoj ligi i žele da pokažu da pripadaju. Šta je ključ svega? Niko od ovih momaka nema ego, svi su nesebični i daju nesebične pasove. To je ono što nas razlikuje od ostalih jer igramo jako. Takva hemija gde možete da verujete osobi iza vas, to nema niko i jako je dobro znati da vam ljudi čuvaju leđa”, zaključio je Ward.
A kada bi se opisala jednom rečju hemija koja je u svlačionici aktuelnog šampiona Evrokupa, Mikael Jantunen je rekao sledeće:
“Zabavno (smeh). Mislim da mi mnogo uživamo kada igramo jedni sa drugima”, istakao je Finac.
If you’re wondering where does this energy during the game comes from 😅 pic.twitter.com/p7j0jpi1AR
— Paris Basketball (@ParisBasketball) December 3, 2024
Za sam kraj, nesvakidašnja situacija
Kada se utakmica sa Maccabi Tel Avivom završila i kada su najbolji pojedinci dali intervjue za Evroligu, ekipa Parisa se uputila ka svlačionici. Ništa neobično, ali onda se desilo nešto što se ne viđa svaki dan. Igrači nisu gledali u telefone, nego su bosi izašli i okupili se na centru terena. Cela ekipa se istezala u krugu i razgovarali su međusobno.
E sad, niko nije tu nadležan bio za njih. Ne, oni su sami izašli na teren i ušli su odmah u fazu oporavka. Istezanje je jako bitno, jer se njime sprečavaju povrede. Jednostavno neverovatno. Gotovo pa sigurno, nijedna ekipa u Evroligi to ne radi. Igrači obično jedva čekaju da idu kući i da eskiviraju medije koliko god je to moguće, ali ovi momci su pokazali da su totalno drukčiji od drugih.
Paris je neobična ekipa, sve to stoji. Ipak, ne mogu da vam ne budu simpatični. Jednostavno harizma i hemija koja se gaji tu su previše zarazne da vam se ne dopadnu i to ne na igračkom ili košarkaškom nivou, već na ljudskom. Možda nemaju superstarove Evrolige koji su po pravilu potrebne za uspeh, ali Paris nije ekipa jednog čoveka, nego ekipa svih pojedinaca. Zato su uspešni i nastaviće da budu uspešni, jer ovakva hemija je previše jaka da bi bila zaustavljena.
