Uroš Dragićević, srpski košarkaški trener, bio je deo stručnog štaba Boston Celticsa u pripremnom periodu, a tim povodom govorio je za Basketball Sphere.
Svoj košarkaški put počeo je odlaskom iz Srbije pre više od 10 godina, a nakon što je radio u stručnom štabu Saše Obradovića u Monacu, sada aktivno učestvuje u pripremama i individualnim treninzima s nekima od najboljih igrača u Španiji.
Zašto je ovo bitno spomenuti?
Upravo iz razloga što je jedan posao prerastao u prijateljstvo, nakon što je Kemba Walker potpisao za Monaco. Košarka povezuje ljude bez obzira na sve meridiane i paralele, a tako se u čitavoj priči i pronašao Joe Mazzulla, trener Boston Celticsa.
O tome koliko je širokih razmišljanja trener jedne od najčuvenijih franšiza svih vremena, govori i činjenica da je u toku leta dolazio u Evropu da prati utakmice reprezentacija i tako je naš Uroš Dragićević dobio poziv koji se ne odbija – da bude deo stručnog štaba Boston Celticsa u sklopu trening kampa koji je priprema za NBA sezonu.
“Čuo sam od Kembe…”
“Njegovo pitanje bilo je kakve planove imam za leto? Posle toga, pozvao me da budem gost Boston Celticsa u pripremnom periodu. Ne mogu reći da sam bio deo stručnog štaba, ali aktivni član čitavog tog procesa, da. Posmatrao sam skautinge, bio prisutan na sastancima i pratio sve što se tamo dešavalo.
Moj šok bio je što sam očekivao da će to sve biti potpuno američki, ali jako me pozitivno iznenadilo koliko je Joe Mazzulla pedantan i detaljan, te da vodi računa o svim mogućim aspektima. Tu ne govorim samo o igri, već i o svim stvarima mimo parketa i njegovom načinu funkcionisanja i sa igračima, stručnim štabom, svim ljudima u kancelarijama…” – započeo je Uroš Dragićević.
Radni dan trening kampu Boston Celticsa
“U trening centru igrači imaju sve što im je neophodno, od kuhinje do posebnog kuvara čitavim tokom radnog vremena. Postoji meni za doručak, svako od igrača poseduje aplikaciju dok se vozi kolima prema hale poruči šta želi i u koliko sati stiže. Postoje tu i dva ogromna terena sa teretanom uz sve moguće sprave za oporavak i medicinski centar koji je fenomenalan.
Sve što je igraču potrebno, što može da se zamisli, to tamo postoji. Okupljanje je zvanično od pola 10 ujutru, ali treneri su obično prisutni sat vremena ranije. Posle doručka, odlazi se u kancelariju na sastanak koji traje maksimalno 20 minuta. Tu je prisutno skoro 20 ljudi – Joe Mazzulla i njegovih 12 pomoćnika uz još tri trenera iz G lige. To je pečat koji stavlja na treninge i prođe se kroz čitav plan rada.
Kondicioni trener iznese šta se desilo prethodni dan, da li je bilo nekih povreda, šta kažu doktori i koliko sam mogao da posvedočim jako mnogo ulažu u tehnologiju uz analitičare i skaute koji prate raznorazne parametre svakog pokreta. Sve se meri do najsitnijeg detalja. Postoje četiri ofanzivna i četiri defanzivna trenera, zavisno od toga koja je tema, iznose se mišljenja kakve bi petorke moglo da budu na terenu.
Svakom od trenera je dozvolio da iznese svoje mišljenje, neko uvaži i prihvati, neko ostavi sa strane. Posle sastanka, igrači se dele u dve grupe, jedni idu u teretanu, drugi rade individualno. U tom radu to traje 20-25 minuta, igrači prolaze kroz određene situacije koje će imati u glavnom delu treninga, kroz unapred pripremljene sistematske korekcije. Nema mnogo ponavljanja, kad se ustanovi da je igrač usvojio detalj, prelazi se na sledeću stvar.” – nije štedeo reči naš sagovornik.
Kompetitivnost u svakom trenutku i citat trenera Mazzulle koji često ponavlja
“Ono što je meni lično bilo to što mi je zapalo za oko, jeste da je svaka vežba u svakom trenutku takmičarska. Uvek je takmičenje, da li neko ko prvi pogodi pet šuteva, ili dodirne aut liniju, uvek postoji nešto što im daje dodatni motiv da pobede. Joe Mazzulla je non-stop aktivan, obilazi sve.
Kada prođe taj deo treninga kroz individualni rad i timske vežbe, onda se prelazi na glavni deo treninga. Trener Mazzulla ima jedan jako dobar citat koji sam upamtio i koji je mnogo puta dok sam bio tamo ponovio svojoj ekipi: “Nemoj da se trudimo da gledamo ono što ne možemo, već da pokazujemo ono što možemo.”
Ratna zona na treningu
“Prisustvovao sam treningu od skoro tri sata. Postoji video snimak na društvenim mrežama gde Jaylen Brown govori kako ti treninzi nisu normalni. To je od 11:00 do skoro 14:00 časova. Full sprint, presing, ruka na liniji dodavanja, aktivne ruke u prenošenju lopte, u napadu što jednostavnije i brže da se da koš. Ratna zona sve vreme, a sve kroz neka takmičenja.
Ono što se meni svidelo kod Mazzulle jeste što se jako često igra sa mentalnim stanjem igrača. Izaziva ih da imaju glad za pobedom, da žele da pobeđuju i da je to uvek važno. Ne ide se u smislu jurcanja po terenu, traži se inteligencija, da se ispoštuju dogovoreni detalji koji su postavljeni u prvom delu treningu. Drugog dana tog kampa igralo se 4 na 4 bez driblinga po celom terenu sedam minuta bez prestanka. Ego i kompetitivnost im ne dozvoljavaju da padnu.
Razlika između Amerike i Evrope, je to da su igrači došli spremni na priprema. U Evropi igrači očigledno ne dolaze spremni, pa je na ovom početku Evrolige gomila povređena. Iste pripreme imaju kao u NBA, pa je očigledno da se nisu dobro pripremili. Što si veći profesionalac, bolje prolaziš.”
Jaylen Brown – vojnik
“On se nikada ne buni, ali niko od ostalih generalno. Zanimalo me na koji način Mazzulla komunicira sa najvećim zvezdama tima, kako ih tretira, ali i kako funkcioniše sa ostatkom tima, Bradom Stevensom i svim ostalima. On ima samo 37 godina, želi da bude kompetitivan, a nedostaje mu Jayson Tatum kao najvažniji šraf ekipe.
Toliko je otvoren sa igračima. U sposobnosti je da Jaylen Browna izgrdi pred svima, ali ne da ga ponizi, već da mu da do znanja da neke stvari nisu u redu i da je on sposoban da to uradi mnogo bolje. Jaylen Brown kaže: “Da, coach u pravu si.” Onda posle toga 90 minuta grize maksimalno i primer je za sve ostale.”
“Jayson Tatum izgleda kao da sutra može da igra”
“I njemu sam isto rekao, Jayson Tatum izgleda kao da sutra može da igra. Nivo na kojem se sada nalazi je neverovatan posle teške povrede Ahilove tetive. Sprinta, diže kilaže, radi individualno. Jako me iznenadilo da on momak oko kojeg se vrti franšiza, na svakom je bilbordu, MVP, on nema potrebu da dođe ujutru u 8:45. Pritom oni tamo po pravilima imaju četiri sata timski da treniraju. Trenira se dva, dva i po sata pre podne, pa je sat i po vremena pauze za oporavak, a onda još sat, sat i po treninga. Igrač dođe u 9 ujutru i završili oko 16:30 časova.
Jayson Tatum ne mora da bude prisutan na svemu tome, ali on je tu stalno. Svako jutro je tu u 8:45 na doručku, u sali, teretani. Kada završi teretanu pojavi se, sedi i gleda timski trening. Obavi ručak, pa se spusti u video salu da pogleda analizu treninga. I na tom drugom timskom treningu je prisutan gde radi drugi deo oporavka nakon čega odlazi kući. Vidi se da je lider, pobednički mentalitet i neko ko svojim primerom pokazuje koliko ceni tu franšizu. Zbog toga će uvek dobiti od saigrača poštovanje. Svaki dan je tu, na 100%.”
Odnos trenera Mazzulle i igrača
“To je ono što mi se jako dopalo i isto tako što Joe Mazzulla nakon celokupnog treninga i interakcije sa igračima, pozitivne i negativne, u stanju je da podigne glas, ali i da nagradi ko zasluži. U pauzi između treninga obavi svoj deo posla, a onda priđe svima ponasob i kaže nešto kao što je uradio sa Hugom Gonzalezom: “Ova dva ofanzivna skoka danas na treningu, to će ti doneti minutažu.”
Onda priđe Brownu, pa kaže: “Ti si motor ekipe, samo nastavi, na ovaj način te niko neće zaustaviti”. S njim uvek može da se razgovara o bilo čemu i svi igrači znaju da mogu da računaju na njega.”
Detalji prave razliku
Uroš Dragićević je bio u stručnom štabu Monaca gde je imao priliku da radi sa jednom od najvećih zvezda evropske košarke, a to je Mike James. Iskustvo u Americi bilo je idealna prilika da povučemo određenu paralelu o načinu rada najboljih igrača Boston Celticsa, sa onim što je proživeo u Monte Carlu.
Još jednom se ispostavila kao potpuno istinita tvrda da detalji razdvajaju najbolje od prosečnih, a za te detalje neophodno je maksimalno profesionalno posvetiti se vlastitom telu i odricanju od svih onih svakodnevnih stvari na koje se gubi vreme.
“Mike James i ja smo imali šale, kako mu ja kažem gde sam gledao History Channel kako on zakucava. On je uvek bio u rezonu, kakvo zakucavanje više, samo da položim i to je to. U njega se sumnjalo da li će igrati i prošle sezone nakon ozbiljne operacije na leđima, a nije propustio nijednu utakmicu u Evroligi.
Sad smo došli do toga da je u prvom kolu Evrolige zakucao preko čoveka. U ovim godinama je nekoga stavio na poster u jako bitnom trenutku na utakmici. Ono što najviše odvaja ovakve igrače, na stranu fizičke predispozicije i talenat, najvažnija stvar je to koliko si posvećen i koliko si spreman da žrtvuješ sebe i svoje vreme, sa porodicom, prijateljima, vreme igrajući video igrice.
Jayson Tatum, da povučemo paralelu, osvojio je Svetsko prvenstvo, NBA ligu, MVP i All Star, ima svoj brend, svoje patike, može da radi oporavak tri sata dnevno i da ode kući, on završi svoj trening, odradi timski trening, pa nastavi da radi svoje kako bi se što pre vratio. Može da se vrati u aprilu ili maju, ali ima jasan cilj – da bude lider. To se negde vraća i to je najveća razlika između onih najvećih i onih odličnih. Istu stvar je uradio Mike James koji je uložio sve svoje vreme i trud u svoje fizičko stanje i on je zver” – objasnio je Uroš Dragićević.
Monaco faced a tough game, trailing for the majority. Despite Mike James' impressive 24 points and 5 assists, including a crucial dunk in the final minute to close the gap, it wasn't enough. Monaco needs to regroup quickly. #Basketball #EuroLeague pic.twitter.com/kcvcGq0FOb
— NEWS.MC (@monacodailynews) October 9, 2025
Porodična atmosfera u Celticsima
“Vrlo je važno kako se biraju igrači u takvim momentima. Malo sam razgovarao i sa Bradom Stevensom, gde mi je govorio kakvog igrača, ali i kakvu osobu biraju. 90% stručnog štaba Boston Celticsa su porodični ljudi. Odnosi koji se prave su jako specifični. Poslednji dan tog pripremnog kampa Joe Mazzulla i njegova supruga su organizovali porodični dan. Svi od igrača doveli su supruge i decu, treneri takođe. Druženje, slatkiši, lopte, košarka, fudbal, na video bimu se pratila utakmica Red Soxa i vidiš kako se pravi određena hemija i odnosi među njima. Neku reč koju sam naučio od Mazzulle u ovim danima je profesionalizam. Tu postoji granica neka, gde se određena crta ne prelazi.
Bila je jedna situacija gde je Jayson Tatum prišao treneru i rekao da je četvrtak slobodan dan, ali ga je pitao kada u petak počinje trening. Razlog zbog kojeg je to pitao jeste da ode na Duke, gde je organizovano predstavljanje ekipe, a on je želeo da podeli patike svim igračima i da povede sina. Sve to je pitao zbog toga što je želeo da stigne na trening u petak. Trener Mazzulla mu je rekao da je bitno da ide i da se vrati do 12 časova u petak. On je otišao i vratio se, nije ni zakasnio na trening, iako je imao mogućnost da dođe do 12 časova, pojavio se kao i svako jutro u 8:45.
On ne prelazi crtu ljudskosti i profesionalizma i zbog toga je trener Mazzulla izašao u susret. Stručni štab Boston Celticsa je izuzetno mlad, što sam takođe primetio. Tu je i Phil Pressey, sada glavni trener ekipe u G ligi, bivši igrač Aleksandra Džikića u Estudiantesu. Većina su bivši igrači koji su igrali u Evropi i prošli čitav taj dril. Tu je i Sam Cassell koji zna, sme i može svakome da kaže šta misli, jer nije isto kada ti bilo šta kaže neki trener, ali i ovakvi pojedinci sa velikim igračkim karijerama, gde igrači njih gledaju kao na svoje, jer se jako dobro razumeju. Uglavnom se ne prelazi granica što je velika razlika u odnosu na Evropu.”
Otvorena vrata za budućnost
“Postoji neka mogućnost da odem ponovo i da ih obiđem u toku sezone. Poziv i dalje stoji, napravili smo dobru komunikaciju dok sam bio tamo. Poprilično prate Evropu i imaju lepo mišljenje. Mene takođe interesuje američki svet, tako da ostajemo u kontaktu, pa ćemo videti šta će biti. Šta iz toga odnosa može da se dogodi, ne znam, ali ovo što je već sada bilo za mene je veliko iskustvo, produktivno i kvalitetno. Jednostavno, prostor koji odiše košarkom” – zaključio je Uroš Dragićević.
