Vizura Todorovića: Partizan pre Amerike

Statistika nije uvek merodavna. Kažu da “sve otkriva, a ništa ne pokazuje”. Međutim, uvek postoje izuzeci od pravila. Jedan takav je Stefan Todorović (16). Kadet Vizure je na 22 utakmice Triglav kadetske lige Srbije prosečno beležio 23,4 poena, 4,3 asistencije i 4,7 skokova po meču.

A, sve je moglo da krene drugačijim putem da je kao mali izabrao fudbal, tenis ili neki od drugih sportova koje voli.

– Čak i danas sam dobar u stonom tenisu. Izgleda da mi “leže” sportovi. Oprobao sam se u fudbalu kao i svaki klinac sa društvom. Hteo sam da budem golman, ali mi nisu dali. Bio sam više kao neko krilo. Nisam bio loš, ali zbog moje visine su mi često probacivali loptu kroz noge, pa sam zvao tatu i rekao “vraćam se na košarku” – sa osmehom počinje Todorović priču za “Basketballsphere”.

Rezultat je vidljiv, stigla je nagrada za najboljeg strelca Kadetske lige, odveo je Vizuru do finalnog turnira na kome su poraženi od Zvezde u polufinalu, pa Partizana u borbi za treće mesto, dok je Todorović podigao pehar za najbojeg strelca (25,7 poena, 4,3 asistencije, 3,7 skokova).

– Krenuli smo sezonu vrlo motivisano sa ciljem da se plasiramo na finalni turnir. Igrali smo jako, trenirali, pobeđivali ekipe iz vrha i uspeli. Trudili smo se, nismo možda toliko fizički jaki kao Partizan, Zvezda i Mega, igrali smo na talenat, dali sve od sebe i to je to.

Imao je Todorović neke fenomenalne partije, ubacivao je 35 poena crno-belima, 32 crveno-belima…

– Naravno da mi prija kada pogledam statistiku i vidim takve brojke, mada mi to nije ključno. Najsrećniji sam kada ekipa pobedi. Trudim se da ne budem samo šuter, već i da kreiram i iz toga dolaze i asistencije. Neki timovi me udvajaju, trudim se da pronalazim saigrače, ništa ne forsiram previše. Uvek sam bio niži, slabiji, rođen sam u decembru 2002. godine pa biološki kasnim za generacijom. Ipak, u poslednjih godinu i po sam odjednom porastao. Najviše volim da imam loptu u rukama, omiljena pozicija mi je dvojka, šuter i kreator, mada nemam problem ni sa pozicijom tri

Kao i svaki mlad igrač tako se i Stefan trudi da gleda druge igrače i da “krade” neke poteze.

– Po meni je Kevin Durent najbolji igrač. Pronalazim se u njemu. Slične smo građe, naravno, on je viši, jači. Igra sa dva-tri driblinga, pa šut. Na njega se najviše ugledam i gledam njegove “hajlajtse” najviše. Uz njega pratim malo i Hardena, mada on više voli izolaciju. Od naših je tu Jokić koji igra na inteligenciju. Bogdana Bogdanovića i Nemanju Bjelicu sam takođe dosta pratio, posebno u Evropi.

Upravo se pred njim nalazi taj izbor, da li da se oproba u Americi ili da karijeru gradi u Evropi.

– Imao sam dogovoren odlazak u San Francisko, na “Prolifik prep”, jednu od najboljih škola tamo. Međutim, otvorila mi se opcija za odlazak u Partizan. Pregovori su u završnoj fazi i voleo bih još da ostanem u Srbiji sa svojima.

Jedan od ljudi sa kojima je razgovarao o svemu tome je bio centar Crvene zvezde Dušan Ristić koji je ostavio veliki trag u Arizoni.

– Pričao sam sa Ristićem o tome baš odavno. Objasnio mi je kako stvari funkcionišu, kakav je način života tamo. Potom smo imali razgovor u porodici, znali smo da postoje dva puta ka cilju koji je NBA. Prvi preko Amerike, drugi preko Evrope. Odlučio sam da idem korak po korak, da prvo sazrim kao čovek, pa da idem tamo. To mi je sigurnije.

Kada su u pitanju detalji i uloga u redovima crno-belih kaže:

– Ništa nismo dogovarali oko toga. Sledeće godine sam junior, pretpostavljam da ću igrati u toj generaciji. Prioritet mi je razvoj i rad na sebi. Možda budu i neki treninzi sa seniorima, naravno, znam da to ide po zasluzi.

Stefanov način razmišljanja se razlikuje od igrača njegovih godina. Nema problem da preuzme odgovornost kada treba.

– Gde god da sam igrao voleo sam da uzmem ulogu lidera. Neki su mi je nametali i ja sam je prihvatio. Volim to, prija mi i smatram da je to pravi način da se napreduje. Očekujem da ću biti jedan od vođa generacije i u Partizanu. Imaću druge saigrače, biće drugačije okruženje i smatram da će sa tim doći i bolji timski rezultati. Potrudiću se da budem lider i u juniorskoj ligi.

Kako rezonuje možda i nabolje govori njegov moto.

– Da bi se smejao, prvo moraš da plačeš. Jednostavno, nemam strah, želim da uspem u košarci, ceo život sam okrenuo ka tome. Bilo je promašaja, izgubljenih lopti, grešaka, sve je to škola. Gledao sam skoro neke svoje snimke iz mlađih pionira i video greške koje danas sigurno ne bih ponovio, samo zato što sam već prošao kroz to.

Svestan je dobro svojih vrlina, ali i mana.

– Znam da imam taj talenat, ali i da treba mnogo da radim na sebi. Prvo sa fizičkom spremom, mada će to verovatno doći i s godinama. Igrački je to odbrana, mogu dosta da napredujem u tog segmentu. Prirodno dobro mi ide napad, ne bežim od prodora, kontakta. Vodim se onim što je Kobi Brajant davno rekao “Mamba mentality”.

Košarka jeste prioritet za Stefana, ali nije i jedina stvar kojoj posvećuje pažnju. Dobro zna da je škola veoma važna.

– Jedan sam od retkih igrača koji redovno ide u školu. Trudim se da uklopim sve to. Događa mi se da dođem iz škole, pa legnem malo da odmorim pre treninga, pa odem na trening i onda noću učim. Znam da neću moći ovim da se bavim do 50. godine. Idem u Internacionalnu školu na engleskom jeziku koja radi po programu “Kembridža”. Sada baš spremam neke završne ispite i kada ih položim dobijam diplomu. Bio sam Vukovac u osnovnoj, sada sam takođe odličan đak. Evo, otkriću vam nešto. Kada sam dobar u školi, dobar sam i na terenu. Kod mene je sve to povezano. Bolje igram i bolje sam raspoložen kada imam dobre ocene – zaključuje Todorović.

Foto: KSS

KATEGORIJE