Vladimir Jovanović, trener Spartaka, govorio je na konferenciji za medije nakon pobede nad FMP-om u finalu KLS-a.
Vladimir Jovanović je prvo srušio Crvenu zvezdu, a zatim i “pantere”, čime je Subotičanima doneo istorijsku titulu šampiona Srbije u Čairu.
“Prvo da se zahvalim i čestitam FMP-u na postignutom rezultatu, ulasku u finale i jednoj jako kvalitetnoj utakmici. Mi smo veliki deo meča vodili, ali oni su uspeli da se vrate. Rekao sam već da imaju karakter, velika tela, menjaju dosta odbrane i igraju u raznim postavama. To je sigurno uticalo na nas u pojedinim trenucima gde su nas vratili iz rezultatskog suficita i ušli smo u produžetak. Opet, moram da im čestitam na načinu na koji su se ponašali pre, za vreme i posebno posle utakmice. To mora da raduje svakog zaljubljenika košarke. I što se igrača tiče i što se tiče stručnog štaba. Neke sam igrače trenirao – Barna je bio kod nas i sezona u Drugoj ABA ligi sa Spartakom mu je bila odskočna daska. To je moje i Spartakovo zadovoljstvo. I moje kolege, od Nikitovića, do mog kuma Tadića i kondicionog trenera koji mi je bio kondicioni trener u reprezetativnim selekcijama i bio je trener kada smo sa momcima uzimali zlato. Ono ponašanje i taj aplauz posle utakmice je vredan svake pohvale.
Druga stvar – da čestitam svom timu. Naša forma je bila od jako kvalitetne, visoke, do niske. Sa svim smo se izborili. Sezona je bila jako duga, komplikovana, zahtevna… Povrede, povrede u seriji… Ostali smo zajedno u ovom finišu sezone, i ABA lige. Došli smo na Final Four i protiv Crvene zvezde smo bili stvarno kvalitetni. Danas smo vodili većim delom utakmice, ali smo ispred sebe imali kvalitetnog protvnika. Opet, sav taj rad i vera u sebe i vera između njih koju su imali od početka sezone je urodila plodom.
Moram da se zahvalim i čestitam i predsedniku Bobanu Jaramazoviću i svim ljudima koji ovaj klub vode, maltene amaterski. Od Darka doktora, Sonje, Pece, mog stafa koji je stvarno fenomenalan, a nije veliki. Đorđe, Sloba, Milica, Raša, Đole, Peđa… Ne znam da li sam još nekoga propustio. Oni su zajedno sa mojim igračima. Nikada neću reći da je moj rezultat, ali su moji igrači. Rekao sam im to i u svlačionici. Za tri godine smo porasli kao klub. Ono što je jako bitno je da smo možda grešili neki put što se tiče kvaliteta igrača, ali nismo grešili što se tiče ljudskih kvaliteta. Ponoviću Duletov citat. Ovi momci, 13, odnosno 14 igrača sa Tofoskim… Fenomenalni su momci i ono što sam im rekao u svlačionici i pre i posle utakmice je da sam dosta težak, ali napredovao sam kao čovek uz njih. Da bi me neko promenio, stvarno treba da bude kvalitetan čovek kako bi me ubedio da ono što radim nije baš kako treba. Oni su bili podrška i jedni drugima, ali i meni da iznesem ovu jako zahtevnu sezonu i da je krunišemo trofejom.
Moram da pomenem i publiku koja je u stilu starijih vremena. Navija za svoj tim, voli ovaj klub, daje podršku i ne kritikuju previše. Ne kažem da ne kritikuju, ali ne previše. Dolaze da podrže klub, a ne da ocenjuju i zameraju, kako to danas funkcioniše. To je jedan divan osećaj, ne samo zbog ove utakmice. Utakmica se gubi ili dobija mnogo pre ovih 40 minuta i sve što smo radili u poslednje tri sezone je krunisano ovim trofejom. Drago mi je zbog svih tih ljudi”, tek je započeo Vladimir Jovanović.
Ko ste bili kada ste osvojili prvu titulu kao trener i čovek, a ko ste danas, upitan je Vladimir Jovanović?
“Kada nešto izjaviš, moraš da budeš spreman na potpitanja koja su jako zahtevna. Ali okej, kada sam rekao, moram da objašnjavam. Proveo sam 15-16 godina u Partizanu, ne znam da li se to zna. Ono što je bilo vidljivo jesu dve godine kada sam bio prvi asistent Duletu. Moj period tamo je bio jako dug i normalno je da se formiraš u toj kulturi. Dule je imao ogroman, ali ogroman uticaj na mene. Drago mi je što mogu u ovoj situaciji da ga pomenem. Mi nismo iste ličnosti, ali ogroman uticaj je imao. Kao mlad čovek i trener, pod pritiskom koji donosi rad u Partizanu i tada i sada, normalno da menjate svoju ličnost. Ljudi koji nisu u velikim klubovima to ne znaju, niti može da im se objasni.
Posle toga, praktično počinjete da usklađujete svoju ličnost sa onim što ste dobili spolja. Dugo je vremena trebalo, ali okolnosti su bitne kako bi vaša prava ličnost izašla na videlo. Ovo su te okolnosti. Svaki posao je i delimično nekada i gluma. Morate malo tako da biste vodili ljude i da bi nezadovoljni i zadovoljni ljudi radili stvari koje ne žele da rade. Ove godine to nisam morao da radim. Mogao sam da budem Vladimir Jovanović. Oni su mi to omogućili i za to im hvala.”
Spartak je prvi posle puno, puno godina koji je uzeo ovaj trofej koji je bio “rezervisan” samo za Crvenu zvezdu i Partizan.
“Prvo da kažem da me je ovo pitao sin mog dobrog druga koji je nažalost preminuo. Zajedno smo igrali košarku. U Čačku je poznat, Đuka. Mnogo sam ga voleo i bio je jako dobar košarkaš. Dosta sam pitanja dobijao pred finale u vezi istorijskog trenutka jer “večiti” nisu u finalu. Pomenuo sam za neki portal i dobro ste preneli. Ceo taj deo ste dobro preneli. Nekada sam konfuzan što se tiče izjava, ali tu sam bio tačan. Ne želim da kontekst onoga što smo uradili FMP i mi bude stavljen u istu rečenicu sa “večitima”. Nije pošteno ni prema njima, ni prema nama. Ovo je košarka, sport – nekada se dobije, a nekada izgubi. Voleo bih da se priča o nama, FMP-u, Megi, Borcu… Kada sve to zaslužujemo. Kada ne zaslužujemo, onda ne. Nimalo nisam srećniji zbog toga, već samo zbog trofeja. Na drugoj strani smo imali ekipu koja je zaslužila da bude u finalu i to je to. Svako ima svoje probleme. Ne želim na taj način da pričam. Istorijski kontekst… Ne osećam da je to u redu. Meni je jasno, bio sam u jako velikom klubu, ali istorijski kontekst je za nas to što smo osvojili. To je ono što je važno. Ne želim o ostalom da pričam.”
Kako rangirate ovu titulu među trofejima koje ste osvojili?
“Ne može da se meri količina sreće, ni onda ni sada. Bio sam jako mlad i to su mi bili prvi trofeji. Moje lično stanje umnogome zavisi od okoline. Na primer, osvojio sam pet trofeja sa Partizanom. To su bili moji prvi, ne Partizanovi, njima se ne zna broj. Već smo bili šampioni ABA lige, Dule je vodio. Kada sam video koliko je Saša Danilović bio srećan posle ABA lige u Sloveniji gde sam ja bio stondiran posle utakmice. Nisam znao gde se nalazim, bilo je jako teško. Sećate se Gista koji vadi loptu iz auta… To me čini srećnim. Čini me srećnim jer sam ove ljude ovde učinio srećnim. Ne ja, nego ja zajedno sa ljudima sa kojima radim i ovi koji igraju. Ljudi su uložili vreme, novac i sve da ovaj klub funkcioniše poslednje tri-četiri godine. Čini me srećnim jer su ovde ljudi došli autobusom da navijaju za jedan mali klub. To me čini srećnim. Činilo me srećnim kada sam bio juniorski trener što su ta deca pričala da sam im otvorio prozore puni entuzijazma. To me činilo srećnim. I sada isto, ti ljudi. Radujem se zbog porodice, imam predivnu porodicu koja trpi moju težinu. Ne smatraju me baš normalnim, ali istrenirali smo se da me podnose.”
Šta se desilo sa Spartakom na kraju regularnog dela?
“Ogromna potrošnja. Oni su skroz promenili petorku i odigrali su ‘small ball’. Pali smo energetski, a meč je bio jako zahtevan. Praktično smo prestali da napadamo reket i opredelili smo se za šut. Kada smo napadali, mašili smo, a oni su na drugoj strani to radili bolje. Ulazili su u završnice u kojima su maltene bili konstantno na liniji slobodnih bacanja. To nam je napravilo veliki problem. Tajmaut, dogovor, ali umoran si… Drobnjak koji je pre dva dana napravio velike probleme prodorom i napadom na obruču se danas opredelio za šut preko ruke u ‘mismeč’ situacijama kada ga je čuvao Radovanović. Trebao je da napadne, pa da vidimo šta će biti. Jedan šut, drugi… Dok Hanlan nije uzeo loptu i krenuo unutra, mi smo bili inferiorni što se tiče napada. Nismo mogli da spustimo loptu, nismo gradili, ni spuštali lopte na visokog. Sumnjao sam da možemo da damo slobodna bacnaja, a imali smo i par skokova u napadu kada smo mogli da sačuvamo rezultat. Promena odbrane, iako smo znali sve, tajming je bio takav da su to uradili kada smo bili iscrpljeni i nismo mogli da reagujemo. Želja je postojala, ali živa je utakmica i to dve jako teške u tri dana. Ostavilo je to traga na donošenje odluka.
Ukoliko više nema pitanja, moraću da privatizujem mikrofon. Pomenuo sam Duleta i sve što se desilo moram da posvetim njemu. Napravio je ogroman uticaj na mene u svim sferama. Prvo i osvnovno kao košarkaški trener i kao čovek. Do sada nisam imao priliku i nisam želeo to da radim. Imali smo odličan odnos i dugo sam bio sa njim. Bila je to privilegija i kao trener i kao čovek. Moram trofej da posvetim i kumu koji je preminuo u međuvremenu. Prošle godine je navijao za Spartak i bio je na polufinalnoj seriji sa Crvenom zvezdom prošle godine. Postao je veliki navijač zbog mene. Izvinjavam se jer sam ovo zloupotrebio, ali morao sam jer mi je ovo bilo na srcu”, zaključio je Vladimir Jovanović.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
