Vladimir Lučić, prvotimac Bayerna, govorio je za Basketball Sphere o novoj sezoni, promenama u nemačkom timu i novitetima u evropskoj košarci. Dotakao se i situacije sa Partizanom, a bilo je reči i o odluci da propusti Olimpijske igre, uz prisećanje na zanimljivu anegdotu sa Duškom Vujoševićem.
,,Da li Partizan ima kapacitet da među mladim igračima i trenerima oformi sastav koji bi mogao da nam podari nekog novog Bogdana Bogdanovića, Nikolu Milutinova…” , bilo je pitanje Sputnjika upućeno Dušku Vujoševiću pre tri i po godine, aludirajući na čuvenu trenersku školu dugogodišnjeg stratega crno-belih, usmerenu ka razvoju budućih evroligaških, ali i NBA zvezda, ispostaviće se.
Nije Vujošević sačekao ni kraj pitanja, već je ekspresno odreagovao.
,,Ili možda Vladimira Lučića! Ne ističem to slučajno, jer ako je neko ličnost iz te moje škole košarke, onda je to on”, poručio je svojevremeno osvajač nagrade Aleksandar Gomeljski.
Uvek borben i energičan, spreman da preuzme odgovornost i bude vođa, što su vrline koje je brusio još u “parnom valjku”, kao kapiten supertalentovanih klinaca u okvirima svetske i evropske košarke, koji će baš pod Vujoševićem nagovestiti velike stvari, Vladimir Lučić novu sezonu u karijeri ponovo čeka u dresu minhenskog Bayerna.
,,Pogrešno preneto zbog čega sam propustio Olimpijske igre”
Od 2016. godine nije menjao boje. Redovno je isticao da ni sam nije očekivao da će njegov put imati baš takav tok i da će, od odlaska iz Partizana i napuštanja svog košarkaškog oca 2013-te, samo Valencia i Minhen biti njegove destinacije. Sada već 35-godišnji veteran iza sebe ima zahtevan period prožet sitnim, ali i teškim povredama kakva je bila ona od prošle godine (šaka) zbog čega je propustio čak osam meseci.
Bio je to izazov sa kakvim se do sada nije suočavao. Iako su veće šanse bile da se ne vrati na parket, uspeo je sve to da prevaziđe i sa dozom optimizma očekuje ono što sledi – novu evroligašku sezonu i priliku da se dodatno etablira kao apsolutna legenda Bayerna i bude jedan od nosilaca novog projekta nemačkog kluba, koji se odlučio na brojne promene tokom leta.
,,Vratio sam se u decembru prošle godine posle operacije i od tog trenutka nisam propustio niti jedan trening, ni utakmicu, što je za mene kao veterana na ovom nivou uspeh”, počeo je Vladimir Lučić razgovor za Basketball Sphere. ,,Nisam imao takvih problema od tada, iako su neki novinari preneli da sam zbog povrede propustio Olimpijske igre. To nema veze sa istinom, ali više se ne borim protiv naslova da sam povređen, ili da imam nekih problema. Zdrav sam i dobro se osećam“, podvukao je kapiten šampiona Bundeslige, koji se trenutno nalazi na izuzetno kvalitetnom pripremnom turniru u Ljubljani.
O promenama u Bayernu
Dakle, sve je spremno da krilni košarkaš pokuša da doprinese novom naporu nemačke ekipe da napravi iskorak. Tako nešto najavio je novi trener i bivši selektor Nemačke, Gordon Herbert, koji je na klupi zamenio Pabla Lasa. I nije to jedina velika promena kod Bayerna, s obzirom na to da su tim nedavno pojačali Shabazz Napier, Johannes Voigtmann, ali i brojni drugi. Sve to uz dolazak Dragana Tarlaća, novog sportskog direktora.
,,Za sve ove godine, navikneš se na takve promene. Osnovni razlog je što finansijski Bayern teško parira budžetima velikih klubova i zato nije u mogućnosti da zadrži igrače koji potpisuju ugovor na jednu godinu, imaju uspešnu sezonu i postanu meta mnogih velikana. Sa druge strane, osnovna promena se desila u vidu trenera, koji je došao posle velikih uspeha sa Nemačkom.
Adaptacija na njega će biti ubrzana, s obzirom na to da ga domaći igrači već poznaju iz reprezentacije. Za sada je rano donositi bilo kakve zaključke, jer nam se Shabazz tek nedavno priključio. Odigrane su četiri prijateljske utakmice. Pripremni period je, bitno je da je intenzitet prisutan i da ostanemo zdravi. Biće ovo proces u koji treba da verujemo i da napredujemo konstantno.”
O novitetima u evropskoj košarci
Evropska košarka će u narednoj sezoni dobiti drugačiji izgled. Tome je doprinela promocija Parisa, kao najnovijeg evroligaškoj projekta, ulazak Dubaija u ABA ligu, finansijski osnaženi Hapoel Tel Aviv i Bahcesehir, a nešto lokalnije gledano, tu je i primer Spartaka iz Subotice, koji je uz pomoć privatnog kapitala, ali i kvalitetne organizacije napravio istorijski uspeh i za nešto manje od mesec dana odigraće prvu utakmicu u najvišem rangu Jadrana. Jedan od najzaslužnijih za tako nešto je i Vladimir Jovanović, sa kojim je Vladimir Lučić imao priliku da sarađuje i dobro je upoznat sa njegovim sistemom.
,,Igrači i košarka teže finansijski moćnim klubovima i vlasnicima. Tu pre svega mislim na projekat Dubaija. U kontaktu sam sa nekim igračima odatle, pošto većinu domaćih poznajem. Paris je targetiran kao veliko tržište, kao što su i Francuska i Nemačka značajni za Evroligu, koja traži da to sve privuče i dovede klubove sa finansijskim potencijalom i infrastrukturom, u smislu grada, aerodroma, dvorana, broja stanovnika… Zbog toga, dobro je što je Paris postao deo svega. Za mene u startu je jako čudno, jer sam imao priliku da igram protiv Tuomasa Iisala više puta i dok je bio trener Crailsheima i posle Bonna i ekipe su mu igrale izvanredno.
Bio sam prilično iznenađen da je neko doveo trenera koji je sa šest-sedam svojih igrača došao u Paris i da je to sve uspelo odmah. Ne znam u kom će to pravcu ići, jer je Iisalo sada u NBA ligi, ali je dobro da budu deo takmičenja kao svetska metropola. U Spartaku je reč je o biznismenima i ljudima koji vole košarku i koji su spremni da ulažu. Takvi ljudi su uvek dobrodošli. To je i mogućnost da igrači, ali i naši dobri treneri poput Vladimira Jovanovića imaju uslove da naprave ekipu kakvu žele i da imaju ono što je potrebno za nivo košarke koji igraju.”
O Partizanovom zaokretu i tome zbog čega su derbiji ključni
Pričajući o promenama, u Partizanu ih je bilo najviše. Dvocifren broj novih igrača potpisao je za crno-bele i u narednoj sezoni pokušaće da iznese sve zahteve koje podrazumeva igranje za Željka Obradovića i veliku bazu navijača. Kao neko ko je ostavio veliki trag u srpskoj ekipi, Vladimir Lučić je sa posebnom pažnjom ispratio sve što se dešavalo u nekadašnjem klubu ovog leta.
,,Poučeni iskustvom iz prošle godine, napravljen je ogroman zaokret u filozofiji. Obradović je kao jedan od najboljih trenera na ovim prostorima i najtrofejniji, uvek gajio napadačku košarku, imao igrače koji su stvarali višak i bili talentovani na tom delu parketa. Ovaj put, to izgleda drugačije. Ekipa je defanzivno orijentisana, kada gledamo ‘size’, svi su jako veliki za svoje pozicije, odbrambeno vrlo dobri. Normalno da ima i ofanzivnog talenta, mnogi od njih su igrali na najvišim nivoima i u NBA, imali i zavidne karijere u Evroligi. Novi je projekat, samo je Balša Koprivica ostao.”
Kapiten Bayerna je posebno apostrofirao jednu stvar kao važnu u tome šta bi moglo da utiče na to da sezona crno-belih bude uspešna ili neuspešna.
,,Sigurno da će biti potrebno da prođe određeni period i da se naviknu i na Beograd i na navijače i na celokupni pritisak koji nosi grb Partizana. Nadam se da će u što kraćem roku uraditi sve kako treba. Nastavak sezone zavisiće i od toga kako startuju. Posebno, od rezultata u prvim derbijima koji će se igrati. Uvek pričam, poučen iskustvom igranja u Partizanu, derbi u Beogradu, bez obzira na Košarkašku ligu Srbije, ABA ligu, Kup ili Evroligu, u kojoj, istina, nisam imao priliku da igram protiv Crvene zvezde tada, je nešto što menja sezonu na jednu ili na drugu stranu“, naveo je Vladimir Lučić.
O tome šta Partizanu donosi Isaac Bonga i kontaktu sa crno-belima
U tako defanzivno orijentisanom timu, doskorašnji saigrač 35-godišnjeg veterana u Bayernu, Isaac Bonga, mogao bi da predstavlja jedno od najznačajnijih dodataka u Partizanu. Koliko je reprezentativac Nemačke cenjen, govorio je i Herbert, kada je jednom prilikom obelodanio da žali za njegovim odlaskom i time što je Bonga već sve dogovorio sa crno-belima, pre nego što je svetski šampion iz Manile preuzeo klub iz Minhena. I nije to jedini trener koji ima izuzetno visoko mišljenje o novoj akviziciji Beograđana.
,,Andrea Trinchieri je imao naziv za takve tipove igrača – ‘elite team player’. Bonga ulazi u tu kategoriju. Mnoge stvari može da uradi, za svlačionicu je izvanredan. Najbitnije mu je da pobeđuje, ne zanima ga toliko individualni učinak. Može da pokriva više pozicija, da preuzima, dobar košarkaški IQ, šut koji zavisi od samopouzdanja, koje mu ne nedostaje. Takmičar je, odličan sa loptom, nezgrapan, velikih i dugih nogu, ali izvanredne tehnike. U ovakvom timu Partizana može da ima jako bitnu ulogu”.
Otkako je Vladimir Lučić napustio crno-bele, gotovo da ne prođe leto, a da ne bude priča o njegovom povratku. Tako nešto utisak je da je bilo intenzivirano ovih meseci, o čemu je govorio i pomoćni trener Partizana, Vladimir Androić, svestan koliki značaj ima kvalitetan domaći igrač u evroligaškoj ekipi.
,,Imam ugovor još godinu dana sa Bayernom. Neki su mi prosledili tu izjavu, čak i Leo Westermann, mada ne znam odakle njemu (smeh). Izjava nije bila do kraja definisana i mogu samo da kažem da je ovo bilo zaista prvo leto da su postojali neki kontakti, ali ja sam i dalje igrač Bayerna.”
O tome zbog čega je propustio Olimpijske igre
Energija, borbenost, liderstvo, ali i emocija. Sve to, a pogotovo ovo poslednje Vladimir Lučić involvirao je u svaki minut proveden na parketu, bez obzira na to čiji dres je nosio. Posebnu težinu, ipak, predstavlja nastupanje za reprezentaciju Srbije, o čemu su svedočile i njegove suze prilikom poraza u finalu EuroBasketa 2017. godine od Slovenije. Kada god se pojavljivao (u suprotnom je uglavnom bio povređen), viđen je kao jedan od najbitnijih u timu “orlova”. Zbog svega toga je, bez obzira na veliki uspeh Srbije na Olimpijskim igrama, ipak falio u Parizu. Odluka da propusti turnir nije bila nimalo jednostavna.
,,Kad dođeš u ove godine, drugačije je. Postojale su stvari koje su uticale na verovatno najtežu ili jednu od najtežih odluka u karijeri, što sam i rekao Svetislavu Pešiću, jer sam kao kapiten mogao da predvodim svoju zemlju na Olimpijskim igrama. Odlučio sam da ne igram. Imao sam bitne razloge i mnogi od njih su u vezi sa privatnim životom i nažalost, nisam se našao tamo. Sa druge strane, bio sam navijač i jako mi je drago što su napravili, kao i prošle godine, izvanredan uspeh. Odigrana je sjajna utakmica protiv SAD i ostaje žal zbog krajnjeg ishoda.
Zaslužili smo da dođemo do finala i igramo protiv Francuske. Opet, vrhunski turnir i vrhunska hemija, čak i jako zanimljiv onaj trenutak dodele medalja. Atmosfera je bila odlična. Organizacija Olimpijskih igara i to što su za bronzu igrali u ranim časovima, dala je previše slobodnog vremena momcima da se opuste, što je i normalno. Preko društvenih mreža i ostalih izvora, pratio sam sve u ‘liveu’, ko šta peva, ko koju pesmu poručuje, iščekivanje da li će se pojaviti na postolju… Vidim da u ih neki i kritikovali zbog toga, ali sav taj događaj opisuje atmosferu koju su imali i iskreno mi je drago zbog rezultata ove godine, kao i prošle kada su igrali finale Svetskog prvenstva.”
Već sledeće godine je nova prilika za zlatnu medalju. Da li će Vladimir Lučić igrati na EuroBasketu, ili je još rano pričati?
,,Ne razmišljam sada o tome. Stvari koje su se privatno desile će na neki način promeniti i moje razmišljanje za budućnost i to kako ću planirati svoje slobodno vreme. To će biti moja odluka, ali možda više nego ikada u dogovoru sa porodicom.”
Anegdota sa Duškom Vujoševićem koja se i dalje prepričava
Bayern, Partizan i reprezentacija Srbije nesumnjivo su najvažnije tačke u karijeri evroligaškog veterana, koja verovatno ne bi bila ista bez Duška Vujoševića. Neke od anegdota sa njim ostaće zauvek urezane u sećanje krilnom košarkašu.
,,Dule ima fraze koje i dan-danas ponavljamo i u razgovoru sa strancima, Francuzima posebno. Kada god se nađemo ili dopisujemo, ta ekipa iz poslednje godine možda najviše, Dragan Milosavljević, Nemanja Gordić, Leo Westermann, Bogdan Bogdanović, Joffrey Lauvergne, Đorđe Gagić, Dejan Musli… Ostali smo svi jako bliski. Uvek sve to pominjemo. Baš sam sa Bogdanom nešto komentarisao. Poslao mi je pre neki dan snimke nekih trčanja i kamikaza, kao ‘jel’ se sećaš’, pa smo pričali o tome da ne znam koliko bih izdržao to sve u ovom režimu.
Bila je jedna situacija gde smo otišli na Final Four ABA lige i organizovali proslavu u kafani ‘Tri kuma debela’ u Zemunu, ne znam da li postoji više. Gagić je znao neke drugare tamo. Izašli smo, u to vreme samo igrači i nekoliko ljudi sa strane. Dule nam je posle dao da istrčimo tri dužine. Iako nijednom nije pomenuo da je znao za to, rekao je ‘idemo sad – jedna, dve, tri… kuma debela’ (smeh). To je intelektualac, koji za ono što ja volim, ima veoma zanimljiv smisao za humor i može lagano da ‘spusti’ bilo koga od nas. Na svakom sastanku je bilo dosta zanimljivih prozivki i stvari kojih se rado prisećam”, zaključio je Vladimir Lučić razgovor za Basketball Sphere.
