Nekadašnji srpski košarkaš, Vladimir Radmanović, opširno je govorio o mnogim temama kao što su ulazak NBA lige u Evropu, poteškoće “večitih” da stvore mlade igrače, ali i Evropsko prvenstvo koje sledi.
U zajedničkom intervjuu datom za Mozzartsport, Sportal i Basketball Sphere Vladimir Radmanović je istakao da vidi mnogo problema u funkcionisanju najkvalitetnijeg evropskog takmičenja, ali i u radu Crvene zvezde i Partizana koji bi mogao da ima dosta uticaja i na srpsku košarku.
Bivši as sada je ambasador juniorske NBA organizacije, a za vikend je prisustvovao turniru “Jr. NBA/Jr. WNBA Arena Sport” koji je održan u Hali sportova “Ranko Žeravica” na Novom Beogradu. Uz njega, tuniru je prisustvovala i Sonja Vasić, takođe ambasadorka i trofejna srpska reprezentativka.
Iako naglašava da od penzionisanja nije direktno uključen u košarkaška dešavanja, i te kako ima stav o brojnim stvarima koje je još ranije bilo potrebno promeniti.
Uzmi bonus! “Očigledno postoji potencijal čim oni dolaze. E sad, da li je to nemar nas koji smo ovde u Evropi pa smo mislili da možemo da radimo kako god ili oni vide nešto što mi ne možemo da vidimo… U svakom slučaju mislim da će biti interesantno onog trenutka kada NBA zvanično uđe u Evropu. Ne znam šta će da bude, biće interesantna priča, ko će tu da izvuče deblji kraj. Videćemo…
Mislim da definitivno mora nešto da se menja. I to ne mislim od sada, već 10-15 godina pričam da nešto mora da se promeni. Prvo sistem takmičenja ove lige koju mi imamo, zatim način na koji funkcionišu klubovi. Mislim da je to sve jedna nezdrava priča. S obzirom da je ogroman novac ušao u sport poslednjih 20 godina, mi to nismo ispratili onako kako bi trebalo da se isprati, a to je pre svega privatizacija klubova, koliko god to zvuči surovo.
Ne može da postoji državna imovina kada je klub u pitanju. Treba neko da dođe i da kaže: Okej, ja ću da platim za to. Država treba da proceni naravno, konkretno u slučaju Partizana, Crvene zvezde i svih ostalih klubova u ovoj zemlji, koliko to stvarno vredi. Ovako dok god imamo puno babica, uvek će biti puno dečice.”
Osim samog menjanja Evrolige, problem je i u “večitima” koji godinama nisu u stanju da “izbace” mladog igrača, već se okreću ka nekim drugim solucijama u želji za “instant” uspehom.
“Plaćanje licence Evroligi nije besmisleno. Besmisleno je to što naši “večiti” ne izbacuju mlade igrače. To što se takmiče u Evroligi, mislim da je to idealna stvar za razvoj mladih igrača. E, sad mi pravimo jednu priču koja nije održiva u smislu dovođenja stranaca i forsiranja osvajanja Evrolige koja je, da budemo vrlo realni, daleko još od naših mogućnosti.
Ono što mene brine je to što mi ne izbacujemo mlade igrače. Voleo bih da vidim i u Partizanu i Crvenoj zvezdi dva, tri domaća igrača koji će da krenu sa 17 godina da igraju istu tu Evroligu pa da onda to plaćanje licence ima nekog smisla. Ovako, igranje samo da bi se igralo, ne vidim u tome neku veliku korist” , govori Vladimir Radmanović, pa nastavlja u istom tonu.
“Sve pričam iz ličnog iskustva. Ne razmišlja se mnogo unapred, razmišlja se samo od sezone do sezone. Da li će Crvena zvezda da osvoji nešto ili neće da osvoji, da li će Partizan da osvoji ili neće da osvoji. Niko ne razmišlja dugoročno pa kaže: Okej, ajmo, imamo ovu trojicu iz juniorske selekcije, pa ajmo da ih poguramo. Nebitno gde su stasali. Prosto da te igrače formiraš, da ih dovedeš na nivo da ćeš ti kao klub, umesto da dovedeš stranca za dva ili tri miliona, da platiš tog svog mladog igrača isto toliko i onda da imaš neku osnovu oko koje ćeš da gradiš ekipu.
Dovodimo nažalost naše igrače koji su na zalasku karijere, što je sa jedne strane savršeno i lepo da dođe ovde da odigra za kraj, ali mislim da bi bilo mnogo zdravije i lepše za sve nas da razvijamo mlade igrače.”
Kao konrketnu opcija za poboljšanje, Radmanović vidi trening centre koje ni Partizan, ni Crvena zvezda još uvek nemaju, što jasno pokazuje nedostatak bilo kakvog dugoročnog plana za razvoj igrača.
“Sad gde je problem – to treba struka da sedne i da razvije neki dugoročni plan na nivou srpske košarke. Partizan i Crvena zvezda su dva najveća kluba u ovoj zemlji sa najvećim finansijskim kapacitetima i sramota je da za sve ovo vreme nisu uspeli da naprave trening centre. Bez toga nema ni razvoja igrača. Ako vi morate da idete po nekim školama da trenirate, da jurite termine, da li može, da li ne može, to je kilav posao… Razumem da 90-ih, u vreme kad sam ja odrastao, to nije moglo da se uradi, ali smatram da u ovom trenutku sa svim sredstvima koje oba kluba imaju, to treba da im bude prioritet za oba tima.
Nisam tu da sudim koliko ko treba da igra, da me neko ne shvati pogrešno, ali prosto nije normalno da ni Partizan ni Crvena zvezda ne mogu da izbace nekog igrača u poslednjih pet, šest, sedam godina. Mali Topić je otišao u NBA, i on je bio na nekim pozajmicama, pa se na kraju vratio u Crvenu zvezdu i povredio. Žao mi je što nije uspeo da odigra tu sezonu do kraja, ali definitivno da nešto ne funkcioniše.”
Kako se do sada nije dovoljno radilo na razvitku i davanja šansi mladim srpskim košarkašima, od sada će sve to biti dodatno teže, ako ne i nemoguće – s obzirom na upliv koledža i njihovih ogromnih budžeta i ponuda.
“Koledž je sad krenuo da plaća, mladi igrač sada razmišlja da li da ostane u Partizanu i Crvenoj zvezdi da sedi na klupi za 50.000-100.000 evra ili da ode na isti taj koledž i najpre dobije šansu da igra i da se razvija, pa onda i dobije novac koji ovde može samo da sanja. Kaskamo polako, ali sigurno za stvarima koje se dešavaju u svetu i plašim se samo da ne zaostanemo skroz.”
Kao pozitivan primer iz prošlosti, navodi se naravno raniji Partizan na čelu sa Duškom Vujoševićem.
“Ceo fokus je na toj Evroligi, na osvajanju i ulasku na Final Four, a gubi se suština. Taj isti Partizan je sa Duškom Vujoševićem izbacio nebrojene talente ovde kod nas. Momci koji su imali prilike da igraju i da se razvijaju. I svi su neke karijere napravili, što po Evropi, što po Americi. Posle njega nažalost, niko to više nije uradio.
Opet, pitanje za struku. Treba da sednu ljudi iz Saveza i iz klubova i da naprave neki strateški plan. Dolaskom NBA u Evropu, s obzirom na našu ekonomsku situaciju, bojim se da ne budemo stavljeni negde u zapećak i da posmatramo kako drugi igraju košarku.”
“Bog nas pogleda, pa se uvek pojavi neki igrač”
Godinama se priča kako bi upravo taj nedostatak šansi za mlade igrače mogao da utiče na srpsku košarku i naravno, pre svega, na reprezentaciju. Ipak, rezultata ne velikim takmičenjima ne manjka, baš naprotiv, ponovo su sjajni, a kako i Vladimir Radmanović smatra – uvek se pojavi dovoljno veliki talenat.
“Ono što je dobro kod nas, to nas sam Bog izgleda pogleda, uvek se pojavi neki igrač, pa gde god da on stasa. Uvek neko ima. Hvala Bogu, eto imamo sad Nikolu Jokića i ja se nadam da će opet da se pojavi neki talent koji će da iskoči iznad svih. Ne plašim se da ćemo imati igrača za reprezentaciju, a sad koliko će ta reprezentacija moći da dogura u nekoj budućnosti, to je nešto na čemu mi sami moramo da radimo.
Ne radimo na mladim igračima. Ako im ne dajemo šansu, pa gde će oni da prave greške… Svaki mladi igrač na utakmici Evrolige će sigurno praviti greške, ali to mora da se toleriše do nekog trenutka. On ako je dovoljno dobar, on će te greške smanjiti, a ako nije potencijal za koji se smatra i on te greške nastavi da pravi, onda ga staviš na klupu. Ali, šansa mora da se da.”
Na Nikolu Jokića i njegov vanserijski uspeh ne treba trošiti mnogo reči.
“Pa, ja njega ne bih da komentarošem uopšte. On je dečko vanserijski u svakom smislu. Radi neke stvari koje prosto deluju kao da se igra basketa sa drugarima ispred zgrade, ali u stvari igra na najvišem mogućem nivou. Mi kao zemlja treba samo da smo ponosni na to što ga imamo i trebalo bi da bude na svakom bilbordu.
On je taj koji trenutno populariše ovu zemlju i taj sport na najvišem mogućem nivou. Ne bih da komentarišem, ali njegove cifre koje je napravio ove godine više govore od onoga što ja treba da kažem. Ima tu verovatno malo i marketinga i nekih drugih stvari koje NBA liga forsira, ali zar je bitno na kraju krajeva.”
Za kraj, bliži se i to Evropsko prvenstvo, a Srbija spada među najveće favorite, pa se postavlja pitanje da li je konačno vreme za zlato?
“Nikad ne bih nikome davao šanse ni 100 posto da će da osvoje, ni 100 posto da neće. Mnogo faktora zavisi. Prvo da li će ekipa uspeti da se uigra onako kako treba. Zatim, još ne znamo ko će sve igrati. Na kraju krajeva, ne zavisi samo od nas. I drugi igraju košarku, ono što uporno ponavljam jeste da zemlje koje su nekad bile za određivanje, više nisu. Znači, počeli su svi da igraju, što je dobro. Jeste nama teže da osvajamo medalje, ali sa druge strane, mislim da je to generalno dobro za košarku.”
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
