Željku Obradoviću, treneru Partizana, malo toga može da se zameri u dosadašnjem toku neverovatne karijere, baš zbog vanvremenskih uspeha koje je postizao.
Kada pričamo o Željku Obradoviću, pričamo o drugoj najuspešnijoj sportskoj ličnosti Srbije ikada. Posle Novaka Đokovića, trofejni stručnjak je bez premca. Osvajanje devet titula u Evroligi govori samo za sebe. Ne može da se naziva ni košarkaškim Joseom Mourinhom, kako su pokušavali da mu poture u jednom periodu, niti košarkaškim Pepom Guardiolom.
Murinho se na krov Evrope popeo dva puta, Guardiola tri. Željko Obradović? Devet! Neprikosnoveno. I nije ta brojka tu tek tako. Nije srpski stručnjak dominirao samo u jednom periodu. Prva titula osvojena je 1992. godine, poslednja 2017. Razmak od čak 25 godina ipak mora nešto da govori. Željko Obradović traje i traje. Njegovi napadački setovi nepresušan su izvor tumačenja kolega iz NBA lige, svojim uticajem Real Madridu je vratio krunu, Joventutu doneo zvanje najboljeg, od Panathinaikosa napravio svetsku silu, Fenerbahce podigao do neslućenih granica, a Partizanu dodao sjaj koji nije imao ni u najuspešnije vreme.
Čovek institucija.
I gde je onda, u takvim okolnostima, prostor za kritiku?
Predstavlja li to određenu vrstu jeresi? Preispitivanje aksioma?
Partizan je doživeo bolan poraz od Asvela. Nije francuski tim onaj od koga treba da strepi ekipa koja cilja najviše u Evroligi. Međutim, jasno je da stanje na terenu nije perfektno i da su potrebne određene promene nakon debakla koji se ogleda najviše u pristupu.
,,Počeli smo utakmicu na nedopustiv način, sramno kako smo izgledali, igrači se ponašaju nenormalno, treba da se zapitaju dobro. Dolazi veliki broj ljudi da ih podrže i zaslužuju da vide tim koji će da se bori i pruži želju. Razlozi su jednostavni, igrači ne razmišljaju o utakmici, kada sam ušao u svlačionicu pred meč, svi su na telefonima. Pokušao sam da ih podignem, da radim izmene u toku meča. Ne znam kako više da reagujem. Ne da sam razočaran, nego nemam reči (da objasnim) koliko se loše osećam”, rekao je Željko Obradović za Arenu sport.
Nešto drugačiji bio je na konferenciji za medije.
,,Možda je do trenera, možda je nešto drugo. Neki igrači treba da se stide kako su otvorili utakmicu”, naveo je strateg Partizana.
Koliko je stvarno do igrača, a koliko do trenera?
Ono o čemu je bilo reči u prethodnim analizama Basketball Sphere, to je da crno-belima, pored nespornog kvaliteta, manjka sposobnosti da razumeju igru na pravi način. Šta to znači? Dolaskom Nicka Calathesa, Partizan je napredovao u donošenju odluka, ali je i dalje problematično to koliko na nivou cele ekipe još uvek ne postoji kontinuitet u tome. Još uvek su tu crni minuti bez pravljenja pravovremenih faulova i nepoznavanje prednosti u napadu u mismeč situacijama. Svaki put kada je sastav Željka Obradovića radio dobro te stvari, rezultat je išao nabolje. Onda kada nije, bilo je problematično.
U tom smislu, kritika igračima treba da postoji. Nedopustivo ležeran ulazak u utakmicu, uz sve prethodno nabrojano, nisu nešto što može da bude pozitivno kod Partizana.
Sa druge strane, neko je birao igrače sa baš takvim sposobnostima, odnosno manama i kvalitetima. U pitanju su sportski sektor, ali i Željko Obradović, čija odluka da u završnici utakmice protiv Asvela u igri ostavi Shakea Miltona nije bila produktivna. Nije pokazao Amerikanac još uvek da je spreman da preuzme odgovornost u najbitnijim momentima. Izgubio je nekoliko ključnih lopti i pobeda je ispuštena. Sa jedne tačke gledišta, ovakva odluka trenera je i bila logična. Duane Washington je imao nekoliko prilika da zatvara utakmice u prethodnim nedeljama, što se završavalo uglavnom bezuspešno, dok je Milton bio u ritmu. Imao je momentum, koji do kraja nije iskoristio. Pitanje je u tom smislu šta je bilo pravo rešenje.
Visok budžet, velike ambicije i kvalitet na klupi i na parketu, uz veliku armiju navijača obavezuju Partizan da na svim nivoima bude na maksimumu. Zbog toga bi svaki činilac trebalo da bude pod lupom, pogotovo posle ovakvih izdanja.
Ono što ne bi trebalo da se zanemari, to je da je još uvek rano za krajnje ocene. Imao je šampion Srbije i ranije slabiji start, igrače sličnog mentaliteta, pa je opet u sezoni 2022/23 uspeo da na nekoliko meseci bude strah i trepet u Evropi, istina bez konačnog pečata. Iako u tome može da se pronađe nešto pozitivno, od prošlosti se ne živi i Partizan treba da počne da pobeđuje u serijama. Sad i odmah.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
1 komentar
Nije ni očekivano da prizna krivicu. Uvek su drugi bili krivi. Nekada su to sudije, nekada savezi, nekada drugi klubovi a naj češće igrači bilo u reprezentaciji, bilo u klubu. Ko bira te igrače, ko ih trenira, ko im daje zadatke i ko bira taktiku ? Što sedi na toj klupi ako se ničim od toga ne bavi i nizašta on nije odgovoran ? Sram ga bilo !