“Zlato, pa tek onda kraj”

Da je bio Teodosić… Svaka analiza učinka Srbije na Svetskom prvenstvu počinje i završava se tom rečenicom. Jer, niko kao Teo ne ume da “izmisli” poene kada su potrebni. Da poveže tim. I jeste. Nedostajao je.

A i kapitenu Srbije je nedostajao tim. To je u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti“,  priznao kapiten Srbije.

– Veoma mi je krivo što nisam mogao da budem u Kini, ali povrede su sastavni deo naših karijera. Sa tim teškim trenucima moramo da se suočimo. Nisam znao odmah da ću propustiti Svetski kup, ali osetio sam da nije dobro. Bio sam posvećen treninzima tokom kompletnih priprema, vodio računa baš o tom stopalu, ali očigledno da se tad nisam dovoljno zagrejao ili šta god.

Teško mu je palo sve što se dešavalo u Kini.

– Mnogo je teže kad se gleda. Veća nervoza, nerviraš se… Onako igraš i ne razmišljaš mnogo. A ovako vidiš svaku situaciju, sve iz drugog ugla i onda je skroz čudno.

Iz njegovog ugla, analiza izgleda ovako:

– Znali smo da je ovo prvenstvo prvo posle mnogo godina na koje putujemo sa ulogom favorita. I mi, igrači, smo imali najveća očekivanja, a i kompletna javnost. Stvorio se ogroman pritisak, bilo je samo pitanje sa kojom medaljom ćemo se vratiti. Desile su se te povrede, Gagi Milosavljević i ja nismo ni otišli, Lučić je skoro bez treninga otputovao, Bjelicu je isto mučilo nešto… Zbog svih okolnosti, ne mogu da izgovorim da je to “neuspeh”. Peto mesto je, s obzirom na sve, prihvatljiv rezultat.

Rival koji je ostavio Srbiju bez borbi za medalje, je bio u potpuno drugoj situaciji.
– Argentina nije imala šta da izgubi, kao mi na nekim prethodnim šampionatima. Nisu imali veću želju, ali očigledno da su naši bili stegnuti i uplašeni.

Kako je rekao, odlazak Aleksandra Đorđevića sa klupe Srbije, veoma ga je iznenadio. Sa dosadašnjim selektorom nastaviće da radi u Virtusu.

– Veoma mi je žao, nismo stigli ovde u Italiji ni da pričamo o tome. Razumem ga i prihvatam njegovu odluku. Uradio je mnogo za srpsku košarku, osvojene su tri srebrne medalje. Hvala mu na svemu. On je fantastičan trener.

Uvek priča koliko mu je reprezentacija pomogla u karijeri. Jedan je od retkih čije igranje za nacionalni tim nikada nije bilo upitno. Svetsko prvenstvo u Kini je tek treće koje je – od kako je 2007. debitovao za seniorski tim – preskočio. Nije ga bilo u Sloveniji 2013, Istanbulu 2017. i sada. Svaki put je bio uz tim do poslednjeg trenutka, čekajući da li će se oporaviti. Baš kao što je radio i sada.

– Meni lično je reprezentacija pomogla mnogo. Sećam se 2009. na primer, potpuno se promenio moj status u Olimpijakosu, posle srebra na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, gde nas je vodio Duda Ivković. Pre toga su u grčkom klubu hteli da me sklone, da me daju za drugog igrača, ali kada sam se vratio sa šampionata dobio sam značajnu ulogu. To je velika prekretnica u mojoj karijeri. Da nije bilo reprezentacije, sve bi otišlo u nekom drugom pravcu.

S obzirom na to da ima 32 godine i da se muči sa povredama, pitanje je koliko će još trajati njegova reprezentativna karijera.

– U toj odluci, kada ću reći da je kraj, mislim da će moje telo biti presudno. Ne mogu da kažem da li će se to desiti za godinu, dve ili tri možda, ali znam šta mi je najveća želja. Voleo bih da moju misiju u nacionalnom timu krunišem jednom zlatnom medaljom koja mi nedostaje. Na bilo kom takmičenju, samo da se i to desi .

Osim što je ostala je bez medalje na Svetskom prvenstvu, Srbija nije uspela ni da se direktno kvalifikuje na Olimpijske igre, već će morati da igra kvalifikacije Teodosić nema dilemu da li će Orlovi izboriti odlazak u Tokio.

– Biće izuzetno teško, jer će taj turnir biti verovatno desetak dana po završetku klupskih sezona. Mnogo će zavisiti i od mesta na kome će se održati, jer vidim da svi žele da uzmu organizaciju i imaju prednost domaćeg terena. Mada, mi sigurno imamo kvalitet da se plasiramo na Olimpijske igre, tako da verujem u naš tim.

 

KATEGORIJE