Boriša Simanić, košarkaš Zaragoze i reprezentativac Srbije, govorio je za medije nakon što se vratio u Španiju i priključio svom timu.
U sezoni u kojoj je Boriša Simanić trebalo da bude jedan od glavnih igrača Zaragoze, zadesio ga je neverovatan maler u Manili, na Svetskom prvenstvu. Jedan naizgled bezazleni duel sa Nunijem Omotom, reprezentativcem Južnog Sudana, posle kog je ostao bez bubrega, promenio mu je život zauvek.
Maxbet kladionica
„Sjajno se osećam! Prošlo je pet meseci od povrede. Nadam se da ću uskoro početi da treniram, čim mi doktori daju zeleno svetlo,“ kaže Simanić.
Srpski košarkaš je u nastavku razgovora za “El Periodico de Aragon” otkrio da će posle Kupa Kralja obaviti lekarske preglede na kojima će se utvrditi može li da se vrati u trenažni proces.
„Ako bude dobro, počeću da treniram, iako se možda neću vratiti na teren do sledeće sezone.“
Prokomentarisao je Simanić i trenutak kada se sve to izdešavalo.
„Neverovatan bol, kao da su me nožem uboli. Od tog momenta sam postao veoma zabrinut. Posle pet minuta sam otišao u kupatilo i video da krvarim. Tada sam shvatio koliko je sve ozbiljno. Odatle sam otišao direktno u bolnicu, gde su uradili testove i videli da moraju hitno da me operišu.
Probudio sam se iz anestezije bez saznanja da sam ostao bez bubrega. Prvo sam izgubio 2,5 litre krvi. Videli su da moraju da me operišu. Prvo nisu razmatrali o vađenju bubrega, samo su ga zašili. Ali, tečnost je nastavila da curi i morali su ponovo da me operišu, ovoga puta da ga potpuno izvade.“
Naglasio je igrač Zaragoze kako se Nuni Omot izvinio, ali da od tada nisu bili ni u kakvom kontaktu. Takođe, odgovorio je i na pitanje da li je sumnjao u povratak na teren.
„Nikada nisam ni posumnjao, jer čim su me operisali, pitao sam doktora koliko ću odsustvovati. Rekao mi je da ću tri meseca morati dobro da zalečim ranu. Sve je to produženo jer je krvna slika morala da se vrati u normalu.“
O osvojenom srebru na Svetskom prvenstvu
„Bio sam mnogo srećan. Kada sam se povredio, moji saigrači nisu mogli da spavaju dve noći koliko su bili zabrinuti i tužni. Čim sam se probudio, poslao sam im poruku da bih im rekao da je sve u redu. Tada su mogli da se opuste, da se smire i tako uđu u naredne utakmice. To im je bila motivacija da urade najbolje.“
O povratku na stari nivo
„Verujem da ću se vratiti mnogo bolji, jer je ovo učinilo da sazrim, da ojačam psihički. Sada mi nisu važne neke situacije na koje sam ranije obraćao pažnju, cenim male, svakodnevne stvari. Jednostavno, sada mogu da pružim najbolje. Sada su dešavanja koja nas inače čine nervoznima ili ljutima, za mene nebitna. Zdravlje cenim više od svega.“
O dočeku u Zaragozi
„Kao i uvek kada dođem ovde, neverovatno je kako me dočekaju navijači i saigrači. Osećaj sada je bio divan.“
