Kada je FIBA Liga šampiona krenula, mnogi su je sa podsmehom gledali. Međutim, par godina kasnije izrasla je u jako ozbiljno takmičenje.
Sukob FIBA-e i kancelarije Evrolige jedna je od najgorih stvart koja je zadesila evropsku košarku. Taj sukob doveo je do brojnih problema, pa tako imamo situaciju da se kvalifikacije za velika takmičenja i Evroliga igraju u istom terminu.
Kao ”revolt” na celu situaciju, FIBA je odlučila da ode korak dalje i da stvori svoje takmičenje, koje će biti konkurencija Evroligi. Naravno, veći deo košarkaške publike u početku je na ceo projekat gledao sa podsmehom.
Međutim, FIBA Liga šampiona raste iz sezone u sezonu i postala je i više nego respektabilno takmičenje.
Početak nije obećavao
Prva sezona FIBA Lige šampiona odigrala se u sezoni 2016/17. Čak je i region imao predstavnike, koji su odmerili snage u kvalifikacijama. Mornar je nadigrao Igokeu, te je igrao grupnu fazu ovog takmičenja.
Sam sistem nije bio baš adekvatan. Postojale su četiri grupe sa po osam ekipa. Samo poslednje dve ekipe bi ispadale, prve dve bi prošle direktno u osminu finala, dok bi preostale ekipe razigravale za osminu finala.
Komplikovan sistem, previše utakmica za ekipe koje nisu bile spremne za takve stvar su samo neki od problema. Nije bilo lako ni privući krupnija imena, jer je u to vreme Evrokup bio izuzetno kvalitetno takmičenje.
Prednost u startu je bila ta što je FIBA pokrivala pa gotovo sve troškove. Međutim, veliki broj mečeva i putovanja, dovodio je do toga da same utakmice ne budu previše kvalitetne.
Ali FIBA nije odustajala. Bila je uporna i novcem je pokušavala privući ”krupnija” imena. Paralelno sa postepenim rastom Lige šampiona, desio se pad Evrokupa. To je bio početak rasta takmičenja kojem smo posvetili ovaj tekst.
Naime, klubovi koji su bili nezadovoljni uslovima u Evrokupu, prelazili su u Ligu šampiona. Naravno, nisu bili u pitanju timovi iz samog vrha Evrope, ali je i to bio znak da FIBA radi dobar posao.
Trenutak kada se sve promenilo i kada je Liga šampiona pokazala veću ozbiljnost od Evrolige
Pre tri godine čovečanstvo se suočilo sa situacijom, kakva se mogla videti samo u filmovima do tada. Zbog virusa korona sve je stalo pa samim tim i sport. Takmičenja su se završavala na različite načine. Neka su odigrana, neka nisu, a bilo je i onih gde se šampion proglašavao na osnovu tabele u trenutku prekida.
Evroliga je tada pala na ispitu. Nije uspela pronaći način da sezonu 2019/20 privede kraju. FIBA jeste iako je sve izgledalo malo komično na prvu. Naime, završni turnir za tu sezonu odigrao se par dana pre početka nove.
I ma koliko to delovalo čudno ili komično, FIBA je uspela naći pa makar i takav način da završi sezonu i dobije pobednika, ekipu Burgosa. Evroliga i brojna nacionalna prvenstva to nisu uspela, kao ni ABA liga.
Zbog pandemije izazvane virusom korona, FIBA je morala prilagoditi kalendar i format takmičenja. I tada je napravila potpuni pogodak. Sistem je promenjen pa je uvedeno osam grupa sa po četiri ekipe, gde prve dve odlaze u top 16 fazu.
Smanjen je broj putovanja, a samim tim i rizik od zaraze. Zbog manjeg napora, ekipe su spremnije bile za same utakmice i bilo je dosta kvalitetne košarke. Nedostajala je publika na tribinama, ali to je nešto na šta samo takmičenje i nije moglo u tom trenutku uticati.
Iako se situacija sa virusom korona popravila, FIBA nije menjala sistem bar za prvu fazu. Od sezone 21/22 uradila je jednu promenu. Prvi tim ide direktno u top 16, a druga i treća ekipa idu u play-in za nastavak takmičenja. Faktički, samo onaj ko je poslednji u prvoj fazi, automatski ispada.
I taj potez se pokazao kao ispravan jer je doneo dodatnu dinamiku i povećao broj važnih utakmica. Opet, taj broj nije drastično veći pa da samim ekipama predstavlja preveliki problem.
Shodno promenama u sistemu takmičenja, rastao je i kvalitet. Na to je svakako uticao i pad kvaliteta u Evrokupu i sve veći broj timova koji pre ovog takmičenja, bira Ligu šampiona.
Na kraju krajeva, Gran Canaria je aktuelni šampion Evrokupa, pa razmišlja da se priključi FIBA-i i da igra njeno takmičenje koje je sve kvalitetnije.
FIBA pametno kristi svoje resurse
Evropska košarka nije profitabilna. Oni koji misle da stvari mogu funkcionisati kao u NBA ligi, u velikoj su zabludi. Zato projekti kakva je trenutna Evroliga, teško mogu opstati na duže staze.
Sa druge strane, FIBA pametno koristi resurse. Ne nudi ona ekipama kule i gradove, ali im pokriva 99% troškova putovanja i organizacije takmičenja. To olakšava posao učesnicima, a nije neophodno da imaju ogromne budžete kako bi bili konkurentni, nego i sa malo novca mogu napraviti respektabilan rezultat.
Pogotovo je Liga šampiona bolja opcija za klubove srednjeg kvaliteta, koji u Evrokupu mogu igrati dobro. Ali čak i da ostvari najveći plasman i osvoje takmičenje, nemaju resurse da bi igrali Evroligu. Zato sve više takvih klubova biraju FIBA-u.
Takođe, valja napomenuti još neke stvari kada je organizacija samog takmičenja u pitanju. Ko god je posetio neki završni turnir Lige šampiona, mišljenja je da je sve gotovo pa perfektno. Takođe, medijima je dosta lakši posao nego u Evroligi.
Sve pres konferencije se puštaju na Youtubeu, što nije uvek slučaj kada je Evroliga u pitanju. Slike sa utakmica su takođe mnogo brže dostupne nego kada je u pitanju Evroliga. Možda nekome to nije bitno toliko, ali svako ko radi kao novinar vrlo dobro razume problematiku.
Budućnost Lige šampiona je svetla
Rast Lige šampiona neće se zaustaviti. Treba očekivati i u narednim sezonama još kvalitetnija izdanja ovog takmičenja. Moguće je i da će FIBA opet raditi neke promene u hodu, kako bi podigla dinamiku takmičenja.
Sa druge strane, Evrokup sve više i više tone. Ekipe su nezadovoljne i ne vide smisao da igraju ovo takmičenje. Od drugog najjačeg evropskog takmičenja, Evrokup je pao već sada na treće mesto, a deluje da će sve više kaskati za Ligom šampiona.
Čak postoje neke zanimljive priče u košarkaškim krugovima. Naime, šuška se da je sezona 2023/24 poslednja koja će se odigrati sa sadašnjim formatima Evrokupa i Lige šampiona, a da će nakon toga doći do ujedinjenja ova dva takmičenja u jedno.
Koliko u tome ima istine pokazaće vreme. Ako se to desi, definitivno će biti velika pobeda FIBA-e jer će se ispostaviti da je obesmislila svojim takmičenjem Evrokup do te mere, da je naterala kancelariju Evrolige na kompromis.
A opet, ako oba takmičenja ostanu na snazi i nakon sezone 23/24, realno je da razlika u kvalitetu bude što veća u korist Lige šampiona. Zato, kako god se okrene, budućnost ovog takmičenja je svetla.
Autor: Đorđe Malešević