Close Menu

    U reketu: Sezona u kojoj je Marko Barać pokazao svoj potencijal

    0
    By on ABA liga, Kolumne, U reketu
    barać

    Srbija je kroz istoriju imala mnogo velikih trenera. U poslednje vreme pojavljuju se nova trenerska imena. Jedno takvo je Marko Barać.

    Marko Barać počeo je svoju trenersku karijeru u mlađim kategorijama Crvene zvezde. Kasnije je radio kao asistent u Poljskoj, vodio samostalno Torlak i Mladost iz Zemuna. U leto 2019. godine, došao je u Igokei.

    U Igokei je Barać bio tri sezone. Imao je ulogu asistenta u stručnom štabu Dragana Bajića, ali je povremeno, kada je to bilo neophodno, preuzimao ulogu prvog trenera.

    Sezona 2022/23 je bila prva prava za Baraća u karijeri, jer je dobio šansu da samostalno vodi tim u ABA ligi. Kada se podvuče crta, utisak je da je odradio sajajan posao.

    Mefga je rasadnik talenata i klub gde trener nema pritiska

    Mega je oduvek bila klub gde ima mnogo talentovanih košarkaša. Osnovna ideja nikad i nije bila da se vodi računa o rezultatu, nego da se radi na napretku mladih igrača.

    Sa te strane, posao za trenera u Megi je malo nezahvalan ali je i lakši u odnosu na neke druge sredine. Nema rezultatskog pritiska jer je fokus na nekim drugim stvarima, odnosno razvoju igrača.

    Međutim, čim se pojavila ponuda Mege, Barać je bez mnogo razmišljanja prihvatio. Jednom prilikom je rekao da bi odbio bilo koju drugu ponudu i da bi ostao u Igokei. 

    Rad sa mladim igračima shvatio je kao veliki izazov, ali je bio svestan i da dobija šansu na ozbiljnom nivou da radi samostalno. A šta god neki pričali, ABA liga je sigurno ozbiljan nivo.

    Početak nije bio obećavajući, ali Barać nije paničio

    Kada imate mladu ekipu nekako je za očekivati da početak sezone ne bude idealan. Tako je bilo i u slučaju Mege. Iako su neke utakmice odigrali dobro, nisu zabeležili trijumf u prvih pet kola.

    Barać nije paničio. Naravno, sada tu dolazimo i do toga kakva je Mega sredina. Rezultat nije ključan, nego razvoj igrača. U nekom drugom klubu, već bi se barem šuškalo o njegovoj smeni. Međutim, ne i ovde.

    Sam je govorio da ekipa trenira dobro, da je potrebno vremena i da moraju učiti iz greški. Jer činjenica je da su neke od uvodnih pet utakmica odigrali dobro, ali nisu uspevali doći do trijumfa.

    Kako je sezona tekla, stvari su polako dolazile na svoje. Nakon što su savladali Studentski centar u šestom kolu, kao da je celoj ekipi pao ogroman teret sa leđa. Polako ali sigurno dizali su formu i rasli, kako pojedinačno, tako i kao tim.

    Rast ekipe u drugom delu sezone je plod sjajnog rada Baraća

    Barać je poznat kao neko ko prati moderne trendove. Pažljivo posmatra novitete u NBA ligi i koledž košarci, te ih pokušava primeniti kod svojih ekipa. Ko se seća Igokee u nekim ranijim Bajićevim mandatima zna da je tim iz Aleksandrovca igrao mnogo moderniju košarku poslednjih par sezona.

    Svakako da je za to zasluge imao i sam Barać, kojem je Bajić mnogo verovao. Ali da bi neke stvari legle na pravo mesto, nekada je potrebno određeno vreme, pogotovo ako se radi o mladoj ekipi.

    Individualni razvoj igrača ne ide preko noći, a ako njega nema, onda naravno trpi i tim. Zato je bilo negde očekivano da Mega raste kroz sezonu i da bude sve bolja i bolja. Igrači su polako ali sigurno osvajali ono što Barać zahteva od njih, a samim tim popravili su se i rezultati.

    U drugom delu sezone, Mega je pravila neke istorijske poduhvate. Imala je niz od devet pobeda u deset utakmica. Jedino je u tom periodu Partizan uspeo savladati Baraćevu ekipu. Uz sjajne igre u ABA, izboreno je i finale Kupa Radivoja koraća.

    Kao nagrada za sjajan rad došao je plasman u play-off ABA lige, gde je Mega otišla na megdan Budućnosti. Iako je imala skoro dobijen drugi meč, Baraćeva ekipa je na kraju doživela poraz i eliminaciju u četvrtfinalu.

    Posle te utakmice nije bio nezadovoljan, nego je poručio ono što je govorio dosta puta tokom sezone, da ekipa treba iz svega izvući pouku. 

    A utisak je da je tokom sezone ekipa Mege na vlastitim greškama učila i postajal bolja. Naravno, najveći deo zaslug aza to pripada Baraću. S obzirom na njegovu predanost poslu ali i smirenost, verovatno je idealan ”učitelj” za mlad i talentovan tim.

    Mega kao odskočna daska za nastavak karijere

    Mega je bila odskočna daska za mnoge talentovane košarkaške. Isto tako, svoj put ka pomoćniku u NBA ligi, Dejan Milojević počeo je baš u ovom klubu. To je negde pokazatelj da se ne prati samo razvoj igrača, nego i rad trenera ovog kluba.

    Ono što je Mega bila Milojeviću, vrlo verovatno će biti i Marku Baraću. Dobio je prostor da radi kao trener prvog tima i da pokaže šta može na ozbiljnom nivou. Sve to će mu otvoriti razne opcije u budućnosti.

    Slušajući Baraća ali poznavajući i njegov rad i shvatanja, njegova želja je baš da krene Milojevićevim stopama. Odnsno, da jednog dana bude deo najjače košarkaške lige na svetu. S obzirom na posvećenost i znanje, definitivno ima potencijal za takve stvari.

    Ono što je jako bitno, ma gde Barać radio u budućnosti, Srbija je u njemu dobila još jednog kvalitetnog trenera za godine koje dolaze. On je deo novog talasa mladih i perspektivnih trenera kao što su Dušan Alimpijević, Nenad Čanak, Nenad Stefanović i drugi. Ko zna, možda neko od njih jednog dana bude novi selektor ”Orlova”.

    Autor: Đorđe Malešević

    Share.

    Add A Comment
    Leave A Reply