Postoje igrači u sportu za koje znamo da su dobri, ali kada dođe velika utakmica, postanu krvoločne zveri. Jedan od njih je Aleksa Avramović.
Borac Čačak, OKK Beograd, Varese, Unicaja Malaga, Estudiantes i Partizan. Na prvu jedna solidna karijera igrača koji ima 29 godina i koji je svoj vrhunac dosegnuo u dresu “Parnog valjka”. Karijera koju bi većina mladih igrača s ovih prostora zasigurno i potpisala. Igranje za matični klub, pa odlazak u Evropu gdje “vidiš sveta”, zaradiš finu lovu, stekneš nova iskustva, te vrhunac u jednom od najvećih evropskih klubova.
Aleksa Avramović nikada nije bio predviđen za velike stvari, nije bio Bogom dani talenat za kojeg se već u ranoj fazi znalo kako će imati veliku karijeru, kao što recimo danas svi misle za Nikolu Topića. Aleksa je morao krvavo raditi da bude tu gde je danas. Sagovornici iz njegovog ranijeg života gotovo u isti glas govore kako je oduvek bio energični radnik maksimalno podređen kolektivu. Znate kada u košarci kažemo kako svaka ekipa treba imati jednog “glue guy” – igrača koji sjajno povezuje bekove i centre, startere i klupu, trenera i igrače, koji radi od svega pomalo, nije u ničemu najbolji, ali opet sve može.
Avramović iako ima sve uslove da popuni tu rubriku nije glue guy, on je big game Aleksa.
Srbija ima ogroman bazen kvalitetnih igrača, iako Avramović nije među najtalentovanijim, njegovo mesto je u reprezentaciji
Srbija je, kao i većina reprezentacija ostala bez najvećih zvezda pred nedavno završeni Mundobasket. Neke reprezentacije to mogu istrpeti više, neke manje, a Srbija bi svakako trebala biti ona koja ima širok bazen kvalitetnih igrača.
Međutim, kod Srbije je od takmičenja odustala gotovo čitava startna petorka, što zbog odmora, što zbog povreda. Neki i zbog odluka selektora Svetislava Pešića. Nikola Jokić, Vasilije Micić, Aleksej Pokuševski, Boban Marjanović, Nikola Kalinić, Vladimir Lučić, Miloš Teodosić, Nemanja Bjelica, Alen Smailagić, Ognjen Jaramaz, Nemanja Nedović.
Kada na ta imena dodamo igrače koji igraju u Evroligi, a to su redom Danilo Anđušić, Uroš Trifunović, Balša Koprivica, Luka Mitrović, Ognjen Kuzmić, te još par solidnih imena iz Eurocupa i FIBA Lige šampiona, dolazimo do one širine kadra o kojoj smo ranije pričali.
Iz srpske perspektive to se možda ne čini takvim, ali šta bi ostale zemlje u regiji dale da imaju barem nekoliko od navedenih imena. Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bi sjajno došao jedan do dva beka, Crnoj Gori krilo, Sloveniji centar, a Srbija zbog svoje širine za neke od tih klasa nema mesta.
Kada pogledamo bekovske pozicije Srbija ima sve. Na kreaciji su tu Teodosić, Micić i Jović, Bogdan ako zatreba, ako trebate poene tu su Micić, Bogdanović, Marinković, Nedović i Gudurić, ako trebate obranu tu su Avramović i Dobrić.
Osoba koja najviše intirgira je zasigurno Nikola Topić, mladi plejmejker Mege koji ove sezone naprosto dominira u ABA ligi. Pokazao je i poenterske i dodavačke sposobnosti, eksplozivan prvi korak i brzinu, solidan šut na kojem se da raditi i više nego dobru obranu.
Topić bi trebao biti “taj” u godinama koje dolaze, a Avramović je u odnosu na sve navedene tu negde, ali… Niti bolje kreira, niti bolje poentira, niti bolje šutira, niti je brži od ostalih, ali njegova obrana je vanserijska.
Kako je Srbija pobogu uzela srebro?!
Na Mundobasketu je Srbija dočekana s nikad manje očekivanja s obzirom na izostanke. Ipak, dok god Srbija ima kapitena Bogdana Bogdanovića u svom sastavu, očekujte velike stvari.
Za početak Nikola Milutinov je napokon dobio ulogu startnog centra i izašao je iz sene u kojoj je godinama bio iza Jokića, Marjanovića, pa i Raduljice te Kuzmića. Defanzivni specijalac je pokazao da je puno više od toga te je izvrsno radio na oba kraja parketa, bio je najbolji igrač ekipe iz senke.
Uz već napomenuti obrambeni učinak, Avramović je na Mundobasketu bio treći strelac i drugi “kradljivac” svoje ekipe. Sve je to odradio u tišini. Znalo se da može sjajno braniti na perimetru, ali obrambena klinika koju je izveo u polufinalu protiv Kanade gdje je NBA superzvezda Shai Gilgeous-Alexander koji je lani imao 31 poen u proseku u najkvalitetnijoj ligi sveta, koji je bio prvi strelac turnira do tog trenutka, biće upisana zlatnim slovima u istoriju srpske košarke.
Kanađanin je ostao na “samo” 15 poena, ali uspio je uzeti tek osam šuteva iz igre. Aleksa Avramović mu nije dao disati čim bi prešao centar, a bek Partizana je tu utakmicu završio s ubedljivo najvećim +/- učinkom (+15). U finalu nije mogao zatvoriti MVP-a turnira Dennisa Schrodera, ali je zato bio prvi strelac Srbije s 21 poenom, te je svojim herojstvom vratio Srbe u igru u poslednjoj četvrtini.
U te dve utakmice došao je na naplatu sav rad koji je Aleksa Avramović uložio u sebe tokom karijere. Bio je najbolji srpski igrač na završnici tog turnira i među najzaslužnijima za neočekivano srebro.
Da je Partizan imao Avramovića protiv Real Madrida prošle sezone, stvari bi drugačije izgledale
O epskoj seriji Partizana i Reala u četvrtfinalu Evrolige prošle sezone napisano je hiljadu tekstova. Svi znamo kako je legendarni Sergio Rodriguez upalio motore u završnicama tih susreta i sve nas podsetio kakav je košarkaški genijalac. Na kraju je i Sergio Llull počeo pogađati važne šuteve. Da Avramović nije imao slomljenu ruku, Llull i Rodriguez ne bi imali tako lak posao. Tačno se videlo kako su “osetili krv” Partizanove obrane u izostanku Avramovića.
I Nikola Topić je osetio Avramovićevu moć
Ove sezone Partizan je dosta izmenio izgled, a iako su ostali Kevin Punter i Zach Leday, dojam je da je ekipa ove godine nešto slabija. Kada se na to dodao poraz od Mege u ABA ligi Partizan je na klimavim nogama dočekao zvezdama nakrcanu Crvenu zvezdu.
Susret u kojem je jedino Avramović došao na utakmicu s ubačenih 26 poena u izravnom duelu s Topićem. On je nakon pet uzastopnih utakmica s 20 ili više poena zaustavio svoj niz upravo protiv Avramovića. Slučajnost ili ne, procenite sami.
Avramović postaje Zvezdin “dželat”
Nakon što je sredio mladu nadu, došao je red na one malo iskusnije, tačnije Miloša Teodosića i Nemanju Nedovića. Večiti derbi nije razočarao, iako je Nedović izostao zbog povrede. Susret je to u kojem je Partizan poveo s 15 poena razlike u prvoj četvrtini, da bi zatim Crvena zvezda kompletno preokrenula susret i povela s 13 u četvrtoj četvrtini. Samo da bi izabranici Željka Obradovića ponovo vratili vođstvo u svoje ruke i pobedili na meču koji je bio od krucijalne važnosti za oba tima.
Ključan čovek utakmice? Big game Aleksa. Još jednom. Postigao je čak 12 poena u zadnjoj četvrtini, 12 od svojih 14 ukupno na tom susretu, te tako osigurao Partizanu mirniji nastavak takmičenja.
Samo par dana posle došao je novi derbi “večitih”, a Partizan je opet bio u “must win“ situaciji jer su kolo pre izgubili od Mege, te bi još jednim porazom gotovo sigurno bili drugi na kraju regularne sezone. Samim time izgubili bi prednost domaćeg terena u eventualnoj finalnoj seriji sa Crvenom zvezdom. Svi znamo kako je do sada svaki put ABA ligu osvojila ekipa s prednosti domaćeg terena u susretu “večitih”.
Nije bilo Kevina Puntera, najboljeg igrača Partizana, ali nema veze jer se tu još jednom ukazao fenomenalni Aleksa Avramović. On polako, ali sigurno postaje prava “zvezda” Partizana. Ubacio je 15 poena uz šest asistencija, tri ukradene lopte i jednom blokadom. Tako je bio presudan na oba kraja parketa. +/- mu je bio +20 što je najviše na utakmici, a za usporedbu, najbolji strelac utakmice Frank Kaminsky s 22 poena bio je na -3. Neverojatan uticaj Avramovića na igru Partizana.
Ključan čovjek u sistemu Željka Obradovića i Svetislava Pešića
Ako pustimo čak i statistiku, njegova energija i obrana na perimetru je ono što pleni. Iduće godine kada će za Srbiju hteti zaigrati sva velika imena, a koliko god da su talentovaniji od Avramovića, neće biti u prednosti nad njim.
Nešto slično kao što Steve Kerr u “Dream Teamu” SAD-a za OI u Parizu iduće godine po svaku cenu želi imati Jruea Holidaya kojem su 34 godine. Uprkos tome što su na njegovoj poziciji Stephen Curry, Damian Lillard, Kyrie Irving, James Harden, Ja Morant, Trae Young i Tyresse Haliburton, igrači koje bi na idealnom spisku SAD-a imao svaki košarkaški fan. Neto od njih će ispasti ako Holiday pristane doći, jer je Jrue Holiday obrambeni pitbull koji će se savršeno uklopiti u viziju igre trenera Kerra.
Baš takvim se pokazao Aleksa Avramović kao ključan čovek u sistemu Željka Obradovića i Svetislava Pešića. Dva trenera kroz čije su ruke prošle mnoge legende ove igre s kojima su osvajali velike trofeje. Biti najvažniji deo u njihovom sistemu je velika, ogromna stvar. Ostane li u Partizanovom projektu koji je započeo povratkom Obradovića, nakon što je Crvena zvezda skinuta nakon godina dominacije, on bi mogao postati sinonim tog novog Partizana. Samim tim bi ušao u istu rečenicu s najvećim igračima u Partizanovoj istoriji.
