Miralem Halilović kapiten reprezentacije Bosne i Hercegovine, te košarkaš Galatasaraya za “Basketball Sphere” govorio o mnogim temama.
Miralem Halilović je igrač koji sve u karijeri postigao radom. Ima ljudi koje možete proceniti na prvu, a čini se da je on upravo jedan od onih koji ne žive iza maske. Kada smo dogovarali intervju sve je stalo u dve proste rečenice. Može li? Usledeo je ekspresan odgovor: “Može.”
Nalazimo se i kad je video da smo ranije od zakazanog došli, a on je išao na ručak, nije imao obavezu, a mnogo ranije je nešto kako nam reče čalabrcnuo da ne čekamo. Širok osmeh i iskreni odgovori bez uvijanja, onakvi kakav je i košarkaš. Uvek daje sve od sebe, pa šta bude.
Dotakli smo se tema o Zagrebu gde mu je jedno vreme saigrač bio između ostalih Mike James, kao i Dario Šarić, Mario Hezonja, te Krunoslav Simon. Od klubova u kojima je igrao, pa sve do reprezentacije Bosne i Hercegovine, čiji je kapiten i o kojoj priča sa posebnim emocijama.
Galatasaray kao najveći izazov u karijeri
Krenuli smo od novog angažmana. Od je ovog leta potpisao za Galatasaray, čije sportsko društvo je jedno od najvećih u Turskoj i koga prati armija navijača. Trener mu je crnogorski stručnjak Zvezdan Mitrović.
“Ovo je najveći klub u mojoj karijeri za koji igram, kao i najveći transfer. Niti jedan klub do sad ni približno nije imao takvo ime, iako sam igao u klubovima koji su igrali na visokom nivou. Jedan od njih je Zagreb koji je bio u Evroligi, Metropolitans sa kojim sam igrao Evrokup, gde smo došli do četvrtfinala. To je možda i bolje nego Galatasaray proteklih par godina, ali imenom ni blizu da se može porediti” – rekao nam je na početku Miralem Halilović.
Galatasaray je jedno od najvećih sportskih društava u Turskoj, a znamo sa kakvim se žarom sport prati u toj zemlji.
“Tu su velika očekivanja svake godine. Njih ne zanima da li je naš budžet deset puta manji od Fenerbahcea. Oni žele da se ide na titulu kao u fudbalu. Sad su osvojili titulu i oni smatraju da treba osvojiti trofej i u odbojci, košarci, stonom tenisu, jednostavno svi koji imaju grb Galatasaraya na dresu. To je u neku ruku dobro i loše. Dobro što te tera da moraš uvek davati sve od sebe moraš biti najbolje verzija sebe. Tada se vidi ono čuveno, ili jesi, ili nisi.”
Zvezdan Mitrović na klupi
Crnogorski trener Zvezdan Mitrović je preuzeo Galataaray i zanimalo nam je šta očekuje od Halilovića?
“On je mene doveo gledajući me i igrajući protiv mene dosta puta u Francuskoj. Zna šta ja mogu doneti ekipi: Iskustvo, balans unutrašnje i vanjske igre, a možemo reći i neke stvari između trčanja i pozicionih napada gde ja imam iskustvo tih kratkih otvaranja iz pick'n'roll igre. Mogu da donesem mirnoću i dimenziju, osim tog atleticizma i na postavljene napade.”
Edin Džeko – Prijatelj u neprijateljskom dresu
“Nismo se još uvek čuli. On je u rivalskom klubu i vidim da stalno ‘ratuju’ navijači. Nisam pre imao utisak da je to toliki rivalitet, ali vidim sad kad sam došao da se svaki korak prati. Verujem da navijačima ne bi bilo drago da postavim neku sliku s njim.”
“Kovali su me u zvezde, pa otpisali posle godinu dana…”
Miralem Halilović je do svega u svojoj karijeri stigao pre svega svojim napornim radom i zalaganjem.
“Ja sam imao oznaku talenta već sa 15-16 godina, gde su me kovali u zvezde, a onda u roku od godinu dana su me već bili otpisali. Ja sam morao svoj put graditi postepeno. napornim radom i možemo reći dužim putem sam došao do ove situacije gde sam sada. Kapiten sam reprezentacije već pet-šest godina. Sve je to došlo malo kasnije nego što dolazi u drugim karijerama.”
Košarkaš Galatasaraya na svakoj utakmici, ali i na treningu daje svoj maksimum. Puno je tu kontakata, udaraca, trčanja… Pitanje je i koliko telo sa tim načinom igre može da izdrži?
“Za te stvari je zaslužan moj nekadašnji trener Danijel Jusup. S njim sam bio četiri godine i ubacio mi je taj mindset, da se sve radi tako. Skoro smo u reprezentaciji imali neki trening oporavka i ja odmah idem i zakucavam. Jusuf Nurkić mi govori ‘Miki, zašto?’
Tako ti je kad ti Jusup ispere mozak ne znaš drugačije. To može ostaviti traga, ali iskreno ja se bolje osećam kad tako radim, a ne nešto na pola.”
Početak i uspon karijere
Halilović je u tuzlanskoj Slobodi počeo karijeru. Posle je kao mlad igrač otišao u Zagreb, koji je bio najbolji klub u Hrvatskoj. Bili su šampioni, igrali Evroligu. Talentovani Dario Šarić i Mario Hezonja su bili tu, kao i iskusniji Krunoslav Simon.
“To je bio jedan fini kvartovski klub, rekli bi u Zagrebu, gde su uvek igrali mladi igrači i zagrebačka deca, koji nisu u tom trenutku mogli igrati u Ciboni ili Zadru, jer su oni skupo plaćali svoje košarkaše.
Bila je to jedna ekipica koja je taman kad sam ja došao dovela još pet, šest talenata: Marija Hezonju, Darija Šarića, Tonija Prostrana, koji je bio strašan mladi igrač, a u isto vreme su doveli i Damira Mulaomerovića. Krunoslav Simon i Luka Žorić su već bili tamo, kao i Mario Kasun, koga su u to vreme kad su doveli bio šok. To je bio najveći transfer ikad u Hrvatskoj. Onda Sean May koji je došao iz Fenerbahcea, Joshua Heytvelt, T.J Ford na mesec dana.”
“Mike James je zaspao tokom video analize i dobio otkaz…”
Za neke je nepoznat podatak da je Mike James svoj prvi ugovor u Evropi imao upravo u Zagrebu igrajući zajedno sa Halilovićem.
Razlog zbog kojeg je James “oteran” iz Zagreba je više nego zanimljiv.
“Jeste, Mike James je bio sa mnom. Ima jedna smešna anegdota. To mu je bila prva sezona u Evropi. Trener je bio Danijel Jusup. On je posle jedno dva meseca boravka tu ostao šokiran raznoraznim treninzima i načinom igranja u Evropi. Da li zbog komunikacije sa svojima u Americi, video igrica ili izlaska… Ali je dva-tri puta zaspao tokom video analize koju smo gledali što je za Jusupa bila velika uvreda.
Zbog toga što je zaspao tokom video analize nekoliko puta, dobio je otkaz. Jedan Mike James koji je dobio otkaz u Zagrebu, nakon par godina je bio u Panathinaikosu, a posle i u NBA… Napravio je na kraju jednu od najboljih karijera u Evropi, ali start mu je bio baš težak.” – rekao nam je Miralem Halilović.
Derrick Rose u Zagrebu?!
Zagreb je u sezoni 2011/2012 nastupao u Evroligi. Baš u to vreme, dešavao se lockout u NBA. Samim time, mnogi igrači su taj period iskoristili da igraju u Evropi.
“To je bilo ludilo kakva su imena tu bila. Napravili smo jedan korak previše gde klub nije mogao ni finansijski ni infrastruktuom da to isprati. Čak je jednom za vreme lockouta u NBA ligi bilo govora da će Derrick Rose doći u Zagreb. Tada je bio MVP u NBA ligi. Mi smo se zezali da će doći u Trnsko i sediti na onoj drvenoj klupi s nama i tuširati se s nama sedmoricom, što je T.J Ford stvarno i radio.”
Ima i anegdota sa Fordom, koji je u Zagreb došao posle osam godina igranja za Milwaukee Buckse, Toronto Raptorse i Indiana Pacerse u NBA ligi. Tada su igrali meč ABA lige u Kragujevcu protiv Radničkog.
“To je i Kruno Simon pričao, kad su išli u Kragujevac i kako stajemo ispred hotela staje automobil Yugo kad i mi. Na zadnjem sjedištu pečeno prase koje su doneli na svadbu. Ovaj izlazi i prvo što vidi iz Yuga je pečeno prase. Svašta je prošao, ali mislim da tu scenu nije nikad zaboravio.”
Preko trnja do zvezda
Halilović je u tri navrata nosio dres Zagreba. Igrao je i u Litvaniji za Dzukiju, te Krku i Šibenik u Hrvatskoj sa kojim je osvojio titulu u drugoj ligi i bio MVP, pre nego što je otišao u Francusku i to u Drugu ligu u ekipu Orleansa. Za Francusku ligu važi da je izuzetno fizički zahtevna, a tek drugi rang takmičenja:
“Druga liga je još luđa od prve, mislim atletski. Tamo je manje košarkaškog znanja, a još više atletike, ali su malo niži igrači. Onako, baš čisto se igra, na neku trku na run and gun, nema tu previše taktike. Tamo sam bio dve godine i tu smo uspeli da osvojimo prvenstvo i uđemo u Prvu ligu, što je bila super stepenica. Sama ta stvar da sam ja do 26. godine bio najbolji igrač te Hrvatske lige, najbolji defanzivac, stranac i centar, te šampion sa Šibenkom… I odem u Drugu ligu Francuske.
To govorim ovim mlađima, ne ide ništa preko noći. Sad se neko čudi što iz Lige BiH sa prosekom od 10 poena ne može da nađe klub. Čisto sam hteo da se otvori neko novo tržište, jer sam video da me iz Hrvatske neće da uzme neko ozbiljniji i eto poklopilo se super.
I to je dosta kasno, ja sam sa 27 godina odigrao prvu godinu Druge lige, sa 28 drugu godinu i tek sa 29 godina sam odigrao prvu godinu Lige Francuske i odmah bio najbolji strelac lige što je malo apsurdno. Francuska mi je stvarno dosta pomogla i ja sam se fino osećao tamo i prilagodio, naučio jezik i potrudio se da i ja vratim njima pošto su mi dali šansu. Tako sam ja to video.”
Reprezentacija BiH
Miralem Halilović je kapiten reprezentacije BiH, koja konstantno na velikim takmičenjima uzme neki skalp velikom timu, ali nema iskoraka u smislu nekog ozbiljnijeg rezultata. U Poljskoj su izgubili u finalu pretkvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Tu su imena kao što su Džanan Musa i Jusuf Nurkić, sada su tu Luka Garza, Amar Alibegović...
“Ja sam mislio da smo ovo u Poljskoj osvojili da bi bio taj klik. Vidim da se cela nacija bila ‘zapalila’ za to finale, ali je tužno da se toliko zavisi o tom rezultatu. Da smo mi to osvojili možda bi privukli još više pažnje javnosti, sponzora… Sad se sve to ugasilo i neće niko nas spomenuti do februara, kada počnu kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
Mi smo pokušali sa onim presom nešto napraviti da se to probudi da ima neka nada, ali to je težak proces težak sistem. Mi smo baš govorili za te pripremne utakmice. Okej ako nam država ne pomaže, ali kao Savez kako ne možeš organizovati prijateljsku utakmicu, kao Slovenija što dovede i odigra nekoliko pripremnih utakmica gde ljudi dođu da vide Dončića i plate kartu. Taj deo mi nije jasan, da Savez kao firma ne može da to uradi.
Oni imaju svoja objašnjenja… Pošto se družim s Musom i Nurkićem, na dnevnoj bazi njima gde god korak naprave priđe 50 ljudi da se slika. Znači to treba iskoristiti. Nemoguće da se ne stave neki plakati u maju da će pripreme biti u julu i da ne može da se napuni ‘Skenderija’ dva puta i da se zaradi. To je moja ideja, sad da li je to moguće? Ja mislim da jeste.”
NBA pojačanje
Luka Garza je dobro uklopio sa reprezentacijom. Prvi put je zaigrao na pretkvalifikacionom turniru za Olimpijske igre.
“Jeste stvarno, pravi je ratnik. Ima taj karakter. On uopšte nije nametljiv, nije neko ko kvari atmosferu, ko traži nešto i stvarno se dobro uklopio. Baš smo svi to komentarisali, kao da je tu bio sve vreme. Nije tražio nikakve akcije da se crtaju za njega. Stvarno sve pohvale za njega.”
Oporavak i briga o telu
Za kraj nas je zanimalo koliko kao sportista vodi računa o ishrani, odmoru, oporavku.
“Ako bi pitao moje saigrače, ja sam malo i ekstreman. Kad sam otišao u Francusku video sam da se daje veliki značaj tome. Tu sam ekstreman što se tiče ishrane, odmora i oporavka. Nekako kad si mlađi uzimaš tu karijeru zdravo za gotovo, a kada si stariji želiš da je produžiš. Pogotovo sad kako mi se zadnjih godina kada mi je karijera u usponu, dolazak u Galatasaray, čitava organizacija, kako te tretiraju, kako je to veliko i kako sam bitan. Onda se pitam kako bi bilo da sam došao sa 28.
Kruno Simon kad sam došao u Zagreb on je bio zagrebačka baraba, vrhunski lik. On je jedan od tih igrača koji je do 27. godine živeo katastrofa i onda je pred kraj karijere počeo drugačije. Ja ga vidim salaticu jede, smršao, nepojmljivo. Svima se desi taj klik. Ovi što to sa 20 godina razumeju naprave velike karijere.
Kao što je na primer Bogdan Bogdanović i ostali. Ja sam sada stvarno neko. Ponekad kad posle treninga sedim sa Corey Waldenom, setim se nekih stvari. Kada je Bogdanović osvajao ABA ligu, ja sam igrao u Križevcima. Kad se setim tog perioda, to je nepojmljivo, ali znam šta sam sve uložio da dođem do toga gde sam sada i mogu reći da sam zadovoljan” – zaključio je Miralem Halilović na kraju opširnog razgovora za “Basketball Sphere”.
