Milan Gurović, proslavljeni srpski reprezentativac, za Basketball Sphere govorio je o tome kako je osvojeno FIBA Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu, o njegovoj partiji protiv SAD, o tome zbog čega domaća košarka nema benefite od Crvene zvezde i Partizana, a dotakao se i ciljeva “orlova” na planetarnoj smotri.
,,Jedna od najcrnjih noći u istoriji američke košarke”, bila je uvodna rečenica New York Timesa, nakon završenog Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002. godine.
Sjedinjene Američke Države na turnir su došle sa mišlju da se pred svojom publikom okite najsjanijom medaljom i produže niz od 58 uzastopnih pobeda, koliko su imale do tad. Završilo se neslavno.
Prvo je “krv” namirisala Argentina i poslala SAD direktno na neubedljivu Jugoslaviju u četvrtfinalu.
Mučili su se izabranici Svetislava Pešića do tada, a onda smogli snage da uz veliku podršku svojih navijača iznenade domaćina, kasnije “gaučose” i okite se zlatom.
,,Utisak je bio da se Conseco Fieldhouse pretvorio u mali Beograd”, opisaće atmosferu sa duela jugoslovenskih i košarkaša SAD eminentni američki medij.
O globalizaciji i izolaciji
Taj okršaj promeniće odnos Amerikanaca prema nacionalnom dresu.
,,Hoće li ovaj šamar biti dovoljan kako bi superzvezde ponovo igrale za SAD?”, bilo je jedno od pitanja novinara, na koje je tadašnji reprezentativac Paul Pierce morao da odgovori.
,,Da vam kažem istinu, nadam se da jeste”, rekao je Pierce, uz osvrt na izostanak individualaca kao što su Kobe Bryant i Shaquille O'Neal.
,,Bila je to NBA play-off utakmica na leto”, oceniće selektor SAD George Karl.
Mike D'Antoni koji samo što je klupu italijanskog Trevisa zamenio ulogom pomoćnika Phoenixa moraće da prizna: ,,Igra sada nije naša, svačija je.”
Bio je to neuspeh koji je najjaču košarkašku silu sveta naterao da potpuno promeni kurs. Na Olimpijskim igrama u Atini, dres SAD nosili su Allen Iverson, Tim Duncan, Stephon Marbury i buduće legende lige – LeBron James, Dwyane Wade i Carmelo Anthony. Sličan scenario viđen je i 2006. godine na Svetskom prvenstvu.
Jedan od onih koji su najzaslužniji za to što su SAD doživele “šamar” u Indijanapolisu, koji ih je osvestio, kako po pitanju povezanosti reprezentativaca sa državnim grbom (sada stvar prošlosti, čitaj sastav za prethodna dva Mundobasketa), tako i po pitanju toga da je košarkaška izolacija sa druge strane Atlantika prošlost, bio je krilo Jugoslavije, Milan Gurović.
,,Nismo bili opterećeni titulom”
Pogocima sa distance u prelomnim trenucima (ukupno 4/6), presudio je rivalu i servirao pomenute naslove New York Timesu, među kojima se našao i onaj o “sramoti SAD”. Naterao je i D'Antonija da priča o košarci kao globalnoj igri, kao da je američki problem bio širenje veštine, a ne nemogućnost da se tako nešto i zapazi.
,,Moguće da je bilo potcenjivanja, da nisu znali ni ko sam ja, ni ko je Bodiroga. Za njega su možda i čuli, kao i za Stojakovića i Divca. Za nas ostale, nisu”, spomenuće Gurović tokom razgovora za Basketball Sphere.
Kada se nema kud, javlja se instinkt za preživljavanjem. U ovom slučaju, šampionski impuls predvodnika jugoslovenske košarke tog doba. Samo šampionski je i moglo protiv “Dream Team-a”.
Osvojila je Jugoslavija tada peto i poslednje zlato (SAD imale tri u tom momentu – toliko o tome čija je igra bila).
,,Na početku nisam bio ni svestan šta smo uradili. Igraš utakmicu, pa igraš utakmicu, takav je osećaj na terenu. Slagao bih kada bih rekao da je bilo kao da smo igrali KLS. Daleko od toga.
Profesionalci smo, znali smo značaj takmičenja, ali nismo bili previše opterećeni time da budemo prvaci sveta, mada smo bili motivisani”, opisao je bivši košarkaš Barcelone osećaj nakon poslednjeg zvuka sirene u finalu sa Argentincima.
O osporavanju pobede nad SAD
Duel sa “gaučosima” bio je priča za sebe. Od nestvarnog preokreta u završnici, do diskutabilne odluke sudija u poslednjem napadu južnoameričkog sastava, partije Dejana Bodiroge… I svega toga nije bilo da Jugoslavija, onako saterana uza zid, nije zviždukom Vlada Divca u ritmu “Marša na Drinu” pripremila teren za eliminaciju SAD.
Jer tek tada, kada se nema kud, javlja se instinkt za preživljavanjem. U ovom slučaju, šampionski impuls predvodnika jugoslovenske košarke tog doba. Samo šampionski je i moglo protiv “Dream Team-a”.
Pierce samo što je izašao iz sezone u kojoj je imao 26,1 poen u proseku u NBA (druga najbolja sezona u karijeri). Ben Wallace pokupio je nagradu za najboljeg defanzivca, skakača i blokera, Andre Miller bio je najbolji asistent, Shawn Marion blizu vrhunca (19 poena u proseku), Mike Finley na vrhuncu (20,6).
,,Ne bi mnogi od nas bili Srbi, kada ne bi osporavali naš uspeh. U smislu, bila je B, C, D ekipa… Hajde da se vratimo. Pierce? Prsten. Finley? Prsten. Wallace? Prsten. Marion? Prsten. Šta tek reći o igraču kao što je Reggie Miller, jedan od najboljih šutera ikada.
Na klupi Gregg Popovich kao pomoćnik i George Karl. Na njihovom terenu, 350 miliona stanovnika, protiv šest… Ne bih komentarisao one koji tu pobedu osporavaju. Verovatno nisu najbolji ni u svojoj ulici na basketu. Ali dobro, to je Srbija. Manjinska Srbija”, naveo je Gurović.
O košarkaškoj revoluciji
Iskusio je tada proslavljeni reprezentativac kako je pobediti SAD, koje će i na naredna dva turnira propustiti priliku da dođu do zlata. Posebno je istakao slučaj američke ekipe sa Olimpijskih igara 2004. godine, o čijem sastavu je već bilo reči.
,,Poslali su vrhunske igrače, a izgubili 20 razlike od Argentine. Nisu baš nedodirljivi. To što se predstavlja tako u medijima da su oni najveći… Uvek kažem, u NBA imaš sigurno 10 superstarova, 30 vrhunskih igrača, dok ovi ostali ne bi mogli da daju pet poena u Evroligi.”
Takve okolnosti primorale su SAD da ozbiljnije shvati predstojeće turnire, a samim tim i rivale. Kao posledica svega toga, Amerikanci su osvojili poslednja četiri zlata na Olimpijskim igrama, dok su se sa Mundobasketa još dva puta vraćali kao najbolja ekipa.
Primera radi, sastav iz Indijanapolisa bio je veoma loš u procentima šuta sa linije za slobodna bacanja – 62 odsto. Danas je SAD šuterski najubojitija ekipa, čak i kada nije na okupu. Najveći delom zbog revolucionarnog Stepha Curryja. Prava potvrda toga došla je 2014. godine, kada je Srbija “izrešetana” u finalu.
O “mešetarenju” u reprezentaciji
Amerikanci su radili. Španija je nakon Indijanapolisa osvojila dva svetska zlata i još četiri evropska. Argentina je bila najbolja na Igrama u Atini. Sa druge strane, Jugoslavija /Srbija stala je sa produkcijom zlatnih medalja. Kako je došlo do toga?
,,U mlađim kategorijama se ne radi apsolutno ništa. Ponekad iskoči neki vanserijski igrač, kao što je Nikola Topić. Da nije bilo njega i evenutalno Mitra Bošnjakovića na U18 Evropskom prvenstvu… Žao mi je što je takva situacija.
Može da me mrzi ko god hoće. Ne radi se uopšte kako treba. ‘Mešetari’ se na sve strane, a Savez konkretno meni ne dozvoljava da igram u svojoj sali, jer nisam dva metra udaljen od zida.”
Gurović se potom detaljnije nadovezao na situaciju kroz primer Košarkaškog kluba Real Beograd, sa kojim je njegova akademija uspostavila saradnju.
,,Bave se banalnim glupostima. Trenutno imam najmlađu ekipu sa prosekom od 17 godina, igramo Prvu srpsku ligu. Umesto da podrže tu priču, oni to ne rade. Misle da su Bogom dani.
U reprezentaciji se ‘mešetari’, namešta da uđe i kurta i murta i u mlađim kategorijama. Drago mi je što smo osvojili Evropsko prvenstvo, jer tu ima dosta dobre dece. Međutim, ne radi se dobro sa njima, u šta sam imao priliku da se uverim.”
,,Topić napravio dobar potez”
Ponovo se legendarni šuter vratio na primer MVP-ja minulog Eurobasketa za igrače do 18 godina.
,,Ta deca sa 18 godina bi već morala da igraju ABA ligu, ali ne vidim ko bi osim Topića mogao da kuca na vrata Crvene zvezde i Partizana. Što se njih tiče, nemam ništa protiv stranaca.
Oni imaju neki motiv, a motiv je rezultat, jer su ogromna sredstva investirana u te klubove i mesta za mlađe igrače nema. Svi treneri gledaju samo sebe i to je osnovni problem.”
Topić je jedan od onih koji bi trebalo da budu nosioci reprezentacije u budućnosti, ali njegov put za sada obilazi dva najveća srpska kluba, pošto ga je pre nekoliko nedelja Crvena zvezda pozajmila Megi.
,,Već treba da bude u 12 u Zvezdi, da oseti Evroligu. Da se pusti da to dete igra. S obzirom na to da je rezultat na prvom mestu, čisto sumjnam da će dobiti šansu. Otišao je u Megu i napravio dobar potez, jer će igrati ABA ligu.”
,,Kako ugrožena egzistencija, a 10 miliona u džepu?”
“Večiti” su u ovoj sezoni napravili iskorak kada je reč o pojačanjima. Sa nivoa evroligaških zvezda došlo se do toga da košarkaši sa NBA pedigreom biraju Beograd kao narednu destinaciju. Pitanje se samo nameće – ukoliko bi bar jedan od dva kluba napravio veliki rezultat u Evroligi, koje benefite bi to povuklo?
,,Srpska košarka nema ništa od njih, niti bi išta dobila time. Ako imaš 10 stranaca u ekipi, samo će se pisati u istoriji da je jedan ili drugi klub, recimo, osvojio Evroligu i ništa više od toga.
Sve je manje i manje domaćih igrača. Pogledajte sastave i jedne i druge ekipe, pa ćete se uveriti. Gde su tu momci za reprezentaciju? Ako ne igraju jaka takmičenja, kako možemo da računamo na njih?“
Reprezentativna košarka trenutno ima velikih problema sa otkazima igrača. Srbija je to iskusila na svojoj koži, a Litvanija možda i najviše. Drugačiji odnos prema nacionalnom dresu, šum u komunikaciji između vladajućih tela evropske košarke, pretrpani rasporedi, sve bogatiji ugovori… Sve to obeležava modernu epohu ovog sporta.
,,Sva tri faktora kada se povežu su kriva. Dobro je što su FIBA i Evroliga postigli dogovor. Naše vreme i ovo sada ne može da se poredi. Momci verovatno čuvaju više svoja tela, ne žele da se izlažu riziku da se povrede, jer će im biti ugrožena egzistencija.
Mada, sa druge strane, ne razumem kako to može da se desi, kada si zaradio 10 miliona. To je moj mozak. Ne razmišljaju svi isto. Sada moraš da moliš nekog, što ja u životu ne bih uradio. Mogu da razumem kad si povređen, a da nećeš da igraš, a zdrav si? Nema logike”, poručio je Gurović.
Kari kao stari lisac
Akutelno Svetsko prvenstvo nudi veliki broj timova koji se bore za sam vrh. Od SAD, Španije, Francuske, Kanade, Australije, Srbije… “Orlovi” prvi put posle mnogo vremena na turnir putuju bez javno postavljenog cilja da se dođe do medalje. Umesto toga, selektor Svetislav Pešić izjavio je da je primarna meta njegovih izabranika viza za Olimpijske igre u Parizu naredne godine.
,,Kari Pešić je stari, namazani lisac, koji i te kako poznaje košarku. Hoće sa igrača da skine teret favorita. Naravno, u ovom momentu, to nismo. Tu smo, nismo favoriti, ali neće nikome ni biti lako sa nama.
Pogotovo što u jednoj ekip imaš Milutinova, jednog od najboljih centara Evrolige, Dobrića, najboljeg šestog igrača u reprezentaciji, Gudurića… O Bogdanu nema šta da se priča. Avramović je sazreo kroz Evroligu i on može da povuče i rastereti nosioce. Oni će biti lideri reprezentacije”, naveo je Gurović.
O novoj srpskoj trenerskoj školi i predvodnicima
Osim igračkog, Srbija ima i vrlo kvalitetan stručni kadar, kada je reč o odličjima. Selektor ih ima dva sa seniorskom reprezentacijom, oba zlatnog sjaja – Istanbul 2001. i Indijanapolis 2002. godine, što nikako nije zanemarljivo, istakao je Gurović.
,,Košarka se drastično promenila u odnosu na prethodnih 20 godina. Treneri moraju da se prilagode novim pravilima, sistemima, ubrzanoj igri. Ne bih ulazio u to kakav je Kari taktičar. Nije juče počeo da se bavi trenerskim poslov. Verovatno će znati kako da spremi utakmicu, a zna to vrlo dobro.”
Pešić se nalazi na kormilu seniorske reprezentacije, na klupi Partizana i Crvene zvezde su prekaljeni Željko Obradović i Duško Ivanović. Jednog dana, “krug” će morati da se zatvori. Ima li Srbija trenerskog kapaciteta, koji može da isprati sve ono što srpska trenerska škola zahteva?
,,Apsolutno da ima. Prvi je Saša Obradović. Tu je i Dušan Alimpijević, koji je fantastično vodio Bursu. Ima pregršt naših dobrih trenera, samo moraju da dobiju šansu. Kada to kažem, znaći da ne budu smenjeni posle pet, šest odigranih utakmica, nego da se veruje u te momke, da imaju podršku uprave.
Koliko je to u velikim klubovima dozvoljeno, ne znam, jer su pod velikim pritiskom. Ne što je moj drugar, Dejan Milojević bi bez problema vodio evroligašku ekipu. Jednog dana, kada se vrati iz Amerike, to će i uraditi”, zaključio je Milan Gurović razgovor za Basketball Sphere.
