Miloš Teodosić je konačno zaigrao za Crvenu zvezdu. U 36. godini igra sjajno i slobodno možemo reći da glavni oslonac crveno-belih. a kulminacija njegovih odličnih partija viđena je u Nišu.
Došao je na Mali Kalemegdan ovog leta i reakcije su bile blago rečene polarizujuće. Odmah mu se stavila etiketa da je u poznim igračkim godina, da ne može da isprati evroligaški ritam. Pokazao je da je ona legendarna sportska poslovica “Forma je prolazna, a klasa večna” važi u njegovom slučaju i to je dokazao više puta ove sezone.
Brzo se ustanovio kao apsolutni lider ekipe i kada je došao poručio je da želi nešto da osvoji sa Crvenom zvezdom, a te reči su sada stigle na naplatu.
Maxbet kladionica
Želja i strast
Kao neko ko prati karijeru Miloša Teodosića skoro ceo život, slobodno se može reći da sa ovakvim emotivnim pristupom odavno nije igrao. U finalu Kupa Radivoja Koraća protiv večitog rivala je bio posebno inspirisan. Svojim ulaskom sa klupe je uneo određenu dozu svežine u napadu. I defanzivno je imao šta ponuditi, iako će većina reći da mu to nije jača strana. Jedan detalj posebno je upao u oko, a to su situacije kada je preuzimao visoke igrače Partizana, njegove duge ruke su stalno bile oko lopte i nije dozvolio da tako lako iskoriste fizičku nadmoć.
Potom dolazi njegova najbolja karakteristika – razigravanje saigrača. Naravno, bilo je na Kupu nekoliko njegovih magičnih asistencija bez gledanja, ali opet, kad god je imao loptu, napad crveno-belih je delovao stabilnije. Igralo se u njegovom ritmu, iako popularni “Teo” voli igru u tranziciju za to nije bilo toliko prilike.
Na samom kraju njegovog emotivnog rolerkostera dolazimo do onih već sada kultnih trojki. Pogodio je prvi šut i to mu je dalo samopouzdanje da pri rezultatu 36:28 za Partizan potegne jednu preko ruke Jamesa Nunnallyja. Taj šut je ušao i tražio je podršku publike. Nije tu bio kraj, Zvezda je bila u dobrom naletu u trećoj deonici upravo na njegovim krilima. Kuliminiralo je trojkom sa 8,5 metara i svoje emocije nije mogao da sakrije. Takvog Tea nismo nikad imali priliku da vidimo kroz karijeru, osim u momentima kada je branio boje reprezentacije Srbije.
Neko ko čini saigrače boljim
Primarni posao organizatora igre je da saigračima daje loptu kao na tacni, a to je upravo ono što Miloš Teodosić radi. Najbolje se da to videti na primeru Joela Bolomboya. Pre ove sezone Amerikanac sa ruskim pasošem je prebacio kvotu od 15 poena samo dva puta u pet evroligaških sezone. U tekućoj sezoni ih već ima četiri. Koliko Bolomboyu znači prisustvo srpskog plejmejkera govori sledeća izjava:
“Miloš Teodosić čini moj život lakšim”.
Isto se može reći i za Rokasa Giedraitisa. Litvanac je neko ko se kreće sjajno bez lopte i često ostaje sam u oba kornera. Bivši igrač CSKA Moskve to naravno sve vidi i časti ga adekvatnim dodavnjima. Isto tako koliko i Teo voli igru u tranziciji, toliko je voli i Giedraitis koji prvi istrči kontru, što krila i treba da rade. Tako je Crvena zvezda najčešće dolazila do lakih poena tokom ove sezone.
Ne treba zaboraviti i kvalitet ostalih igrača crveno-belih. Kratka otvaranja Luke Mitrovića iz blokova su na visokom nivou i pas od strane Teodosića za njega neće kasniti kada se Zvezdina devetka otvara prema obruču. Bekovska linija isto posle istrčavanja iz blokova pravovremeno dobija dodavanaj, a na njima je da dovrše posao i ubace otvoren šut.
Igrati povređen
U Nišu je bila evidentna jedna stvar. Srpski plejmejker je bio povređen. Na svakom prekidu fizioterapeut je masirao njegovu levu nogu i želeo je Ioannis Sfairopoulos da ga drži u igri po svaku cenu. U toj misiji je uspeo, a njegova želja i spremnost da pod povredom igra i to sa 36 godina je zavidna, nevezano iz kog ste navijačkog tabora. Nije radio kontakt treninge, a šta je značilo njegovo prisustvo na ovom meču, objasnio je na press konferenciji grčki strateg. U istom kontekstu je govorio i o rovitom Branku Laziću:
“Videli ste njihovo zalaganje na terenu. Odradili su samo jedan trening bez kontakta, a potom su odigrali ovakvu utakmicu. Pokazali su volju, želju i odigrali srcem. To je neophodno kako bi tim ostvario uspeh, srce!”
Stoga ovaj napor je još impresivniji, a trofej koji je često okarakterisan kao nebitan ili je sklonjen na stranu će ostati u srcima navijača Crvene zvezde. Upravo iz razloga što je čovek koji je kao tinejdžer sanjao da će sa Crvenom zvezdom podići neki pehar uspeo u toj misiji.
Šta dalje?
Sezona je daleko od gotove, a Crvena zvezda ima još obaveza u Evroligi, ABA ligi, kao i u domaćoj ligi. Miloš Teodosić za mesec dana puni 37 godina, a ugovor mu ističe na kraju sezone. Postavlja se pitanje, da li će produžiti saradnju sa voljenim klubom?
Niko to ne može da garantuje sem čelnih ljudi tima s Malog Kalemegdana. Ako se kockice poklope zašto da ne? Oseća se komforno, ima slobodu u igri, ali ono što je najvažnije, posle mnogo vremena igra sa velikom dozom emocija i strasti. Ponavlja se opet već sada možemo i reći floskula, da nikada ga odavno nismo videli ovakvog i to jeste tačno. Ukoliko odluči da se povuče, tu odluku treba poštovati. Nema šta da dokazuje bilo kome, ali ta iskra u očima i dalje treperi…
Na kraju balade, može opet da uzme megafon u ruke i da povede navijanje kao u Nišu i da se oprosti od blistave karijere na sebi svojstven način. Obično rezervisani momak je sada pokazao da emocije prema jednom klubu ne jenjavaju, pa ni u četvrtoj deceniji života.
