Zoran Moka Slavnić, proslavljeni jugoslovenski košarkaš, govorio je za Meridian sport o igračkim danima, a dotakao se i mnogo različitih tema.
Crvena zvezda ove godine obeležava tačno 50 godina od osvajanja jedinog evropskog trofeja, Kupa pobednika kupova.
“Prvo zaista ne mogu da verujem da je prošlo 50 godina… Sećam se svega, jer dementi zaboravljaju blisku prošlost. Vreme je pokazalo da nije lako ući u finale, a kamoli pobediti. Objektivno nismo imali ravnopravnog protivnika u Zbrojovki. To je bio pečat jedne generacije koja je polako spremala da se raziđe. Takve stvari ti dokažu da nisi proćerdao godine tek tako. Pehar je bio nagrada. Ni sanjali nismo da će to biti jedini trofej Zvezde u Evropi,” rekao je legendarni Slavnić na početku razgovora.
Prisetio se Moka dominantno osvojenog trofeja, a u pohodu na njega je imao veliku pomoć u Draganu Kapičiću, Goranu Rakočeviću, ocu Igora Rakočevića, Ljubodragu Duciju Simonoviću…
“Osvajanje Kupa kupova je bilo zaista dominantno. Jedva smo čekali da odemo “preko“ kako bi kupovali odeću. Samo smo se nadali da ne idemo na Istok. Što se tiče košarke, mislim da nije bila nijedna teška utakmica za nas.”
Karakteristično ze njega je Zoran Slavnić prokomentarisao tu čuvenu generaciju, a vrlo interesantno je njegovo viđenje situacije.
“Nije to šampionska generacija… Pokazali smo da nismo pravi kada od šest puta pet nismo bili prvaci. Nismo imali trenera da nam uđe u svlačionicu, podeli šamare i stavi stvari na svoje mesto. Kvartet Vučinić, Simonović, Kapičić i moja malenkost je nešto ipak predstavljalo. Imali smo odlične rezerve i bio je respektabilan tim, ali iskren da budem, šampionski nije.”
Trener te ekipe bio je legendardni Aleksandar Nikolić, ali Moka smatra da je taj posao mogao i dosta bolje da se odradi.
“On je jedan od tri najveća trenera i nema šta da se kaže, ali on nije bio čovek koji je želeo da uđe u konflikt. On je bio gospodin i džentmlen, a to je više za izdavanje knjiga nego za trenera.”
Prokomentarisao je i navodni sukob sa Ljubomirom Ducijem Simonovićem.
“Atmosfera je bila dobra. Bili smo mladi, tako da nije bilo ljubomore. Pogrešno je od strane novinara saopšteno javnosti kako je nastao sukob između mene i Simonovića. Ako je postojao animozitet, jedino je mogao da postoji između Simonovića i Kapičića, jer su bili strelci, dok sam ih ja kljukao loptama. Naravno, ukoliko je zaista postojao. Bila je potrebna jaka ličnost da postavi stvari na svoje mesto.”
Zaključio je Zoran Slavnić šta je bilo neophodno toj generaciji crveno-belih kako bi eventualno postali i šampioni Evrope. Samo godinu dana pre osvajanja Kupa pobednika kupova, Crvena zvezda je igrala polufinale Kupa šampiona gde je poražena od CSKA.
“Bilo je potrebno više kvalitetnih igrača. Bio sam reprezentativac tek godinu dana… Vučinić, Simonović i Kapičić su bili reprezentativci. To su bili odlični igrači, ali je nedostajalo mnogo toga. Ljut sam pre svega na sebe, pa onda na ostale. Morali smo da nađemo jednog teškog centra sa naših prostora i onda bi možda dobili šampionsku notu. Bili smo mladi i nismo mogli da se uplićemo u donošenje takvih odluka.
Zato nisam zadovoljan. Sanjao sam da budemo prvaci Kupa šampiona, ali bez ozbira na moju nepomirljivost – bio sam svestan onih drugih. CSKA sa osam reprezentativaca Rusije, Varese sa dva najbolja stranca u Evropi. Teško mi je bilo da se mirim sa činjenicom da je neko drugi bolji.”
Prisetio se i situacije u kom su legendardni Dražen Dalipagić i Dragan Kićanović obukli crno-beli, a ne crveno-beli dres.
“Prođe pet, deset, dvadeset, pedeset godina… Pitaš se šta je ovo, kako niko ne osvaja?! Verovatno se nije radilo kako treba. Napravile su se kardinalne i vekovne greške. Na tacni smo imali Kićanovića i Dalipagića. Možda to nije loše, jer je Partizan postao ravnopravan rival i na neki način mi smo stvorili moćan Partizan, jer uprava nije razumela koliko su Dalipagić i Kićanović bili dobri.
Išli smo u Mostar da igramo, jer je Vučinić bio odatle. Hteli smo da vidimo Dalipagića i da ga uzmemo. Ali, pojavljuju se ljudi iz Partizana Siske Čolović i Miketa Đurić. Posle su me pitali kako mi se čini broj 14, na šta sam im odgovorio da nisam baš zapazio kakav je, ali da čim su došli ljudi iz Partizana, da ne razmišljamo mnogo nego da uzimamo. Tada su rekli: „Imamo Kapičića“ i tako smo ostali bez Dalipagića.
Kada smo 1973. godine igrali za reprezentaciju, vozio sam celu noć iz Zadra i povraćao… Sa mnom su bili Kapičić i Kićanović i išli smo pravo na sajam. Predsednik je bio Aleksandar Gec, čuveni igrač i legenda Zvezde. Oni se nisu dogovorili, jer je Kića tražio Pežo 504. Koliko god da je koštao, nije bila to neka lova. I tada su pričali da imamo Ducija… To su zaista katastrofalne greške. Inače, Kićanovićev otac Nikica je bio najveći zvezdaš u Čačku. Kića i ja smo bili zajedno u reprezentaciji, tako da znam da je i njemu crveno-belo bilo bliže srcu. Dalipagić sa druge strane nije gravitirao ni prema Zvezdi, ni prema Partizanu.”
Za kraj, Slavnić je prokomentarisao je i sadašnju sezonu tima sa Malog Kalemegdana.
“Kinta u životu ne može da kupi sreću, ali može da ti pruži zadovoljstvo. Isto je u sportu. Ne može da ti kupi titulu. Imali smo primera u prošlosti da su osvajali timovi koji nisu imali najveći budžet. Kinta može da pomogne, ali nije sve. Evroliga donosi iznenađenja i mogućnosti. Kako da nadoknadiš manjak kinte. Tako što si pametniji i bolje vidiš, pa kupiš igrače ispod radara. Ja se nadam da će Zvezda jednom uraditi tako nešto i ponovo doći do evropskog trofeja,” završio je Zoran Slavnić.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
