Trener Virtusa Luca Banchi govorio je za Basketball Sphere o tome kada je shvatio da će postati elitni strateg i dotakao se toga na koji način je izgradio svoj stil. Pričao je i o odnosu sa Danielom Hackettom, podelio anegdotu sa Keithom Langfordom, uz osvrt na formu Ognjena Dobrića i rezultate Partizana i Crvene zvezde.
Nije bilo mnogo onih koji su letonskoj reprezentaciji davali šanse da stigne daleko na prethodnom FIBA Svetskom prvenstvu. Prevarili su se, pa je baltička ekipa upisala istorijski uspeh i dokopala se petog mesta, uz propuštenu šansu za potpunu senzaciju, pošto su bili na jedan šut od polufinala.
Nešto kasnije, turbulentan početak sezone u Virtusu ogledao se u momentalnoj smeni Sergija Scariola, zbog kontroverzne izjave. U tom momentu, probuđeni gigant iz Bologne morao je da pronađe ad hoc rešenje i brzo reaguje.
Maxbet kladionica
Epilog kasnije donesene odluke bio je drugo mesto na tabeli, kada je u pitanju Evroliga, da bi italijanski sastav potom pao u formi usled brojnih povreda, ali i dalje zauzima visoku, osmu poziciju. Uzimajući u obzir odnos finansijske moći, teško da u Virtusu mogu da budu nezadovoljni takvom situacijom.
Procvat reprezentacije Letonije i podizanje Virtusa na viši nivo ima nešto zajedničko – ime mu je Luca Banchi. Karijera italijanskog trenera je posle angažmana u Montepaschiju Sieni i Milanu bila u blagom padu, sve dok ga Letonija nije preporodila. U Strasbourgu je Banchi nagovestio veliki povratak, koji je potvrdio na FIBA Svetskom prvenstvu i ovosezonskom izdanju Evrolige.
Nije baš sve bilo predodređeno za to da 58-godišnji strateg postane ono što jeste danas. Rođen u Grossetu, ne toliko košarkaškom okruženju, kako će reći, ambiciozno je iz godine u godinu krčio svoje mesto među najboljima.
,,Strast je ono što me pokreće”
Na početku razgovora za Basketball Sphere opisao je koji bi bio njegov odgovor, da mu je neko, kao mladiću iz nešto manjeg grada centralne Italije, poručio da će jednog dana biti proglašen za najboljeg trenera Mundobasketa i da će iza sebe imati zavidnu evroligašku karijeru.
,,Zvučalo bi ludo. Grosseto nije košarkaško mesto, iako je Toscana imala vrlo uspešnu eru poslednjih godina, sa Livornom, Montepaschijem Sienom, Pistoiom… Sve su to prvoligaši ili su bili. Verujem da moja priča može da bude impuls ljudima koji vole ovu igru. Ono što me pokreće povezano je sa mojom strašću. Nastavljam da pokušavam da stvaram prilike, jer se u životu stvari nekad dese, a nekad moraš da utičeš na to da se dese”, naveo je Banchi.
Trener iz Grosseta dotakao se potom prelomnih tačaka u karijeri, koji su imali veliki značaj na njegov razvojni put. Krenuo je od ne toliko poznatih ekipa, a završio je u samom vrhu evropske i svetske košarke.
,,U našem poslu, svaki dan mora da se donese određena odluka, koja može da utiče na karijeru ili budućnost i ne samo na tvoj život, već i na život ljudi oko tebe. Ako bih morao da definišem jedan momenat, istakao bih to kada sam preuzeo seniorski tim Livorna, nakon nekoliko godina u mlađim kategorijama.
Tada sam shvatio da ulazim u novu dimenziju i deo karijere odakle nema nazad. Drugo je u vezi sa mojim sedmogodišnjim iskustvom u Montepaschiju Sieni. Taj period je obeležje mog trenerskog stila. Tada sam prvi put dobio mogućnost da budem u dodiru sa najboljim trenerima i igračima i postanem ono što sam danas”, poručio je italijanski strateg, koji je na klupi nekadašnjeg evroligaša sedeo od 2006. do 2013. godine, od čega je prvih šest godina bio pomoćnik.
Napad i odbrana – jedno bez drugog ne može
Banchi se profilisao kao neko ko neguje agresivan pristup na obe strane parketa. Sa Letonijom je izgradio napadačku mašineriju, nemilosrdnu sa distance, koja u isto vreme “melje” u odbrani i ne zazire od fizičkog kontakta. Nešto slično pokušava da implementira u Virtusu, čija je defanziva bila prepoznatljiva, pogotovo u prvom delu aktuelne sezone.
,,U modernoj košarci, ne možeš da odvajaš napad i odbranu. Moraš da izgradiš sistem, koji može da valorizuje veštine igrača. Kada pričamo o igri u oba pravca, potrebno je imati i kapacitet da sakriješ mane na te dve strane parketa. Nivo skautinga i efikasnost drugih ekipa ima tendenciju da iskoristi i minimalne nedostatke u igri.
Vrlo je teško oceniti da je napad važniji od odbrane, ili obrnuto. Iako zbog rasporeda imamo malo vremena da utičemo na svoje ekipe, stvar je u tome da tim podeli žrtvu i odgovornost. Zbog toga su napad i odbrana sve više povezani jedno sa drugim.”
Sergio Scariolo i Ettore Messina – prelomni momenat u istoriji
Italijanska trenerska škola veoma je bogata, što je i Banchi potvrdio, u pokušaju da objasni ko je najviše uticao na njegovu filozofiju, koja daje odlične rezultate u poslednjem periodu.
,,Uspeo sam da zahvatim mnoge generacije. Na mom početku je bilo onih koji više ne rade ovaj posao. Pričam o autentičnim ikonama italijanske košarke kao što su Sandro Gamba, Giancarlo Primo, Gianfranco Benvenuti, Dado Lombardi, Valerio Bianchini… Da ne zaboravim nekog. Zaista smo imali trenersku školu, to su bili pioniri.
U to vreme, kontakt sa SAD je bio jako težak. Imali su taj kapacitet da dele znanje sa svima. Nisu bili sujetni, osećali su da je misija da dele ljubav prema košarci. Takav način razmišljanja mi je blizak, jer mi kao treneri treba da budemo ambasadori ljubavi prema košarci.”
Zatim se desio ključni momenat, kako je rekao strateg Virtusa.
,,Nove generacije, koju čine treneri kao što su Ettore Messina i Sergio Scariolo su vrlo uspešne. Razvili su se u juniorskim programima, pre nego što su postali ono što su danas. Oni su bili i prvi treneri u Italiji, koji su imali šansu da rade u inostranstvu. To je bio prelomni momenat u istoriji italijanskog trenerskog posla, jer smo ušli u novu dimenziju. Pre toga, prihvatali smo ono što u najvećem delu dolazi sa Balkana.
Tada smo prvi put shvatili da imamo materijal, koji možemo da izvozimo, tako da su te dve generacije najviše uticale na mene. Srećan sam što u aktuelnom momentu, recimo sa Andreom Trinchierijem, treniramo klubove u inostranstvu, kao i različite nacionalne timove (Trinchieri bio selektor Grčke). Tu je i Maurizio Buscaglia, nekadašnji selektor Holandije…”
Kako je Keith Langford postao deo košarkaške terminologije
Ono što je na neki način bila konstanta Banchija kroz godine, to je saradnja sa Danielom Hackettom. Italijanski plejmejker bio je najzaslužniji za titulu Montepaschija Siene u sezoni 2012/13, kada je proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije, nakon što je istom timu doneo i trofej u Kupu Italije, ponovo kao najbolji na parketu.
Ovaj tandem potom je sarađivao u Milanu, gde je Banchi postao drugi trener u istoriji, koji je osvojio dve uzastopne titule sa različitim timovima. Putevi su im se ukrstili i u Bambergu i sada u Virtusu.
,,Hackett je igrač kojeg sam doveo iz Pesara u Montepaschi Sienu. U tom momentu je još bio mlad i neiskusan. Dao sam mu priliku da igra u Evroligi prvi put. Ovo je naš četvrti zajednički tim. Život je takav. Definitivno je dobar igrač, srećan sam zbog onoga što je učinio tokom karijere. Bilo je uspona i padova, ali je pronašao svoju dimenziju i ima veoma uspešno iskustvo, ne samo u Italiji, već i u inostranstvu.”
Za vreme perioda provedenog u Milanu, Banchi je, pored osvojenog prvenstva, bio i blizu toga da u evropskim okvirima napravi značajan rezultat. U veoma intenzivnoj četvrtfinalnoj seriji play-offa, italijanska ekipa izgubila je od kasnijeg šampiona Maccabi Tel Aviva sa 3-1. Bila je to serija u kojoj je Milano imao prednost domaćeg parketa, ali mu ni to nije bilo dovoljno, delom i zbog teške povrede Alessandra Gentilea, tada jednog od najvažnijih igrača.
Ono što je obeležilo tu evroligašku sezonu, bio je Keith Langford. U dresu Milana bio je nezaustavljiv, doživeo vrhunac karijere i etablirao se kao najbolji skorer u ligi. Američki bek je prošle godine završio karijeru, a nedavno je postao član Kuće slavnih upravo Milana.
,,Sa Keithom je bilo kratko iskustvo, samo jedne sezone smo sarađivali i to uspešno. Osvojio je te sezone nagradu za najboljeg strelca Evrolige. Bilo je sjajno sa njim. Veliki profesionalac, veliki radnik i mnogo cenim njegov pristup utakmicama. Napadački mentalitet, vrlo ‘clutch’. Nije lako naći takvog igrača. Sećam se da smo u nekom od prelaznih rokova pričali o mogućnostima da pronađemo igrača kao što je Langford. Postao je deo košarkaške terminologije. Kada hoćeš da definišeš kreatora, ko ima ne samo veštinu, već i ličnost da preuzme inicijativu u ‘clutch’ momentima.”
Banchi o Dobriću i učinku srpskih klubova u Evroligi
Svakako da su napadači poput Langforda potrebni svakoj vrhunskoj ekipi, koja isto tako mora da ima i igrače sa drugačijim ulogama. Odgovorni defanzivci, ali i skoreri, kada situacija to od njih nalaže. Takvu ulogu je za Ognjena Dobrića namenio italijanski strateg, koju prema njegovim rečima, srpski reprezentativac još nije uspeo da ispuni, iz objektivnih razloga.
,,Još je daleko od najbolje verzije, od onoga što očekujemo od njega, od onoga što je očekivao i bivši trener koji ga je doveo. Posle vrlo uspešnih igara na FIBA Svetskom prvenstvu, doživeo je tešku povredu u finalu turnira, tako da mu nije bilo najlakše da se pripremi. Dogodila se još jedna povreda, ovaj put drugog zgloba, što je sve uticalo na realnu sliku onoga što jeste i uloge koju može da ima. Još uvek pokušavamo da probudimo najbolje u njemu i nadam se da će i on i klub naći uspešan put.”
Za Banchija može da se kaže da je imao veliki uticaj na neke od neuspeha ili potencijalnih neuspeha srpskih klubova. Pobeda Virtusa nad Crvenom zvezdom na početku sezone u velikoj meri je uticala na to da Duško Ivanović napusti klupu crveno-belih, dok su dve pobede ekipe iz Bologne nad Partizanom, možda i kobne za to što bi tim Željka Obradovića mogao da propusti play-in Evrolige. I iz Partizana i iz Crvene zvezde najavljivali su napad na Final Four. Ispostavilo se da su i jedni i drugi daleko od toga, kako sada stvari stoje.
,,Nemam mišljenje o tome. Verujem da je to do ljudi koji rade unutar kluba. Kada smo letos pročitali njihove sastave, bilo je lako proglasiti ih kao veoma kvalitetne. To je lekcija za sve – menadžere, trenere i ostale, da shvate koliko je teško biti dobro plasiran u Evroligi. Povrede utiču na tim mnogo, zbog čega je nemoguće predvideti stvari na leto. Svi se takmiče, manje više na istom nivou i svake godine postoje timovi koji pozitivno ili negativno iznenade. To je zakon sporta. Ovaj format Evrolige je vro nezgodan”, zaključio je Luca Banchi razgovor za Basketball Sphere.
Podkast specijal: Put oko sveta sa košarkaškim portalom Basketball Sphere za 15 dana
Jubilarno 100. izdanje podkasta “Nebeska Udica” bilo je posvećeno nezapamćenom poduhvatu portala Basketball Sphere. Prošlog leta pred početak FIBA Svetskog prvenstva, novinarska ekipa uhvatila se u koštac sa velikim izazovom – da pred početak planetarne smotre intervjuiše pojedince iz SVAKE od 32 selekcije na turniru.
Na kraju, zbog rigoroznih pravila Košarkaške federacije Australije, taj cilj nije ispunjen. Međutim, 31 od 32 nije bio uopšte loš procenat, pogotovo kada se u obzir uzme to da su za Basketball Sphere govorili Sergio Scariolo, Gianmarco Pozzecco, Vincent Collet, Tyrese Haliburton, Aleksa Avramović, Thomas Walkup…
Od reprezentativca Obale Slonovače i velikog navijača Partizana, kojem je želja da poseti “Štark arenu”, razgovora sa prvotimcima Japana u gluvo doba noći, filipinskim košarkašima kao mega zvezdama, do pomenutih velikih skalpova… Nekoliko dana, manja grupa novinara i najava FIBA Svetskog prvenstva, kakva do sada nije bila viđena na planetarnom nivou. O svemu tome u najnovijem podkastu.
