Jedan od trenera u stručnom štabu Univerziteta Purdue, Aleksandar Stefanović, govorio je za Basketball Sphere o predstojećem Final Fouru March Madnessa, na kojem će njegov tim učestvovati, dotakao se poziva Partizana, završetka karijere u Megi, koledž čuda Zacha Edeya i susreta sa NC Stateom.
“Martovsko ludilo” ili March Madness jedan je od najgledanijih sportskih događaja na svetu. Najbolje koledž ekipe imaju samo jedan cilj – da osvoje titulu nacionalnog šampiona, a popularni “win or go home” sistem takmičenja doprinosi izuzetno uzbudljivim okršajima i velikim iznenađenjima. Zbog toga, još je zahtevnije doći do samog vrha, čemu ove sezone stremi Purdue.
Drugi put zaredom, ovaj univerzitet osvojio je Big 10 konferenciju i ne samo to. Ostvario je istorijski uspeh i posle 44 godine pauze našao se ponovo na Final Fouru. Sada će imati priliku da pobedom nad NC Stateom u polufinalu izjednače najbolji rezultat iz 1969. godine, kada ih je Duke porazio u finalu. Logično, ukoliko upišu dve pobede, osvojiće titulu nacionalnog šampiona, prvi put ikada.
Maxbet kladionica
O zaostavštini Purduea
Otuda i ne čudi euforija koja vlada na Purdueu. Nošeni 2,24 centimetra visokim Zachom Edeyem, najboljim igračem države sa prosekom od skoro 25 poena i 12 skokova, kao i legendarnim prvim trenerom Mattom Painterom, kojem je ovo 19. sezona na klupi ovog programa, imaju ozbiljnu šansu da urade nešto veliko.
Kroz Purdue su prošli i igrači poput Glenna Robinsona, E'Twauna Moorea, Carsena Edwardsa, JaJuana Johnsonsa, ali i John Woodena, koji će kasnije postati najuspešniji trener u istoriji NCAA, sa 10 titula (sve sa UCLA).
Nesumnjivo da program sa takvom pozadinom ima posebno mesto u koledž košarci u SAD, što daje dodatnu težinu ulozi koju trener Purduea, Aleksandar Stefanović, ima u kreiranju jednog od najvećih uspeha svih vremena. Njegova priča izuzetno je zanimljiva, a ljubav prema košarci nasledio je od oca Ljubiše, bivšeg igrača Crvene zvezde i prvog Srbina, koji je ikada izabran na NBA draftu, prema određenim navodima.
O pauzi od 44 godine i uloge u stručnom štabu
Sada je Stefanović postao prvi srpski trener, čija ekipa će učestvovati na Final Fouru March Madnessa. Prethodno je proveo nekoliko sezona kao igrač na istom koledžu, tako da je jasno koliko je dobro upoznat sa celim sistemom.
Na početku razgovora za Basketball Sphere, opisao je kako se oseća povodom toga što je Purdue posle velike pauze ponovo na najsjajnijoj sceni.
,,Za nas je to stvar do koje smo uvek težili da dođemo, glavni cilj, da dođemo do Final Foura i osvojimo trofej. Prošli put kada bili među četiri najkvalitetnije ekipe, bilo je 1980. Bili smo blizu nekoliko puta u međuvremenu, dok sam bio igrač. Ovo je velika stvar, ne samo za tim, već i za studente, ljude koji rade tu, navijače. Stvarno je dobar osećaj što imamo priliku da nastupimo na Final Fouru i, nadam se, osvojimo šampionat“, rekao je Stefanović.
Potom je detaljnije opisao koja je njegova uloga u stručnom štabu Purduea, čiji deo je postao leta prošle godine.
,,Još jedan bivši igrač P. J. Thompson i ja smo zaduženi za napad. Ono što radim, to je da pozivam akcije iz auta, dok se P. J. bavi napadačkim setovima. Striktno radimo samo to. Trenutno, mislim da smo drugi najbolji napadački tim u ligi“, objasnio je Stefanović, mada je Purdue, prema nekim parametrima, čak i vodeći.
O dve trenerske legende
Purdue je menjao identitet u odnosu na neke prethodne godine, čega se strateg srpskog porekla dotakao, navodeći koje su karakteristike koje najbolje opisuju njegovu ekipu.
,,Bio sam na sat vremena daleko od Purduea i oduvek sam želeo da igram tamo. Nisam znao da li sam dovoljno kvalitetan. Moj stariji brat je tamo diplomirao, što je bio još jedan faktor. Sa košarkaškog stanovišta, ono što odlikuje naš program, to je da igramo jako, čvrsti smo, igramo dobru odbranu i poslednjih nekoliko sezona postali smo napadački tim, što se vidi kroz brojke.
Vrlo smo fizički tim, uvek idemo na skok, pokušavamo da ne gubimo lopte, najbolji smo, kada je reč o procentima šuta za tri poena. Imali smo dva trenera koji su ostavili dubok trag – Genea Keadya i Matta Painera, za kojeg sam, srećom, imao priliku da igram, a sada i da budem deo njegovog stručnog štaba. Zadovoljstvo je da učim od Hall of Fame trenera u ranoj fazi karijere“, aludirao je na to što su samo dva čoveka vodila ovaj program u poslednje 44 godine.
Srpskim stratezima nije strano da postižu uspehe u NCAA. Nemanja Jovanović, poznatiji kao Yogi u SAD, trenutno je jedan od trenera na prestižnom UCLA programu, odakle je i Ivo Simović otišao kod Darka Rajakovića u stručni štab Toronto Raptorsa. Za neke od njih može da se kažu da su pioniri srpskog trenerskog posla u NCAA. Stefanović je svestan iz kakve košarkaške zemlje potiče, zbog čega mu je, kako je rekao, veoma drago zbog toga što je prvi srpski trener ikada na Final Fouru March Madnessa.
,,Nisam znao za taj podatak, dok moj prijatelj Yogi nije tweetovao o tome. Velika stvar, odrastao sam okružen mnogim Srbima. Nisam odrastao u Srbiji, ali je otac rođen u Aleksincu, bio je draftovan 1985. godine. Nov sam u celoj trenerskoj priči i pokušavam da što detaljnije uđem u posao, nakon igračke karijere. Spreman sam za novo poglavlje.”
O kraju karijere u Megi i pozivu Partizana
Potom je trener Purdua vreme posvetio i igračkoj karijeri. Preciznije, tome kako ju je prekinuo usred angažmana u Megi prošle sezone.
,,Svi u nekom momentu jednostavno izgore. Bio sam u Kolossosu i stvarno sam uživao tamo, potom sam bio tri meseca u Megi i bilo je teško za mene, jer nije bilo one ljubavi koju sam obično imao, kada sam odrastao. Nije bilo isto. Voleo sam svaki minut tog iskustva, samo nisam bio siguran da mi se i dalje sviđa taj ceo proces gde ti radiš na sebi konstantno, u teretani si svaki dan.
Kada to stavimo po strani, volim sve u vezi sa tim da upijam nove informacije i učim nove stvari, da budem okružen kvalitetnim ljudima. Prilika da budem deo stručnog štaba na Purdueu, takođe je uticala na moju odluku. Bila je to kombinacija svega i čini mi se da je se sada sve kako treba.”
Stefanović je, potvrđuje, bio interesantan i Partizanu kao igrač, ali nije bilo nikakve opipljive ponude, priznaje.
,,Nije bilo ništa stvarno, samo su se interesovali. Pričali su sa mojim ocem o tome da li bih možda bio zainteresovan za to da potpišem dugoročni ugovor. Postojala je opcija da me razvijaju, da prvo budem u nekom manjem klubu i ako se pokažem, odem na viši nivo. Ništa se nije desilo, potpisao sam saradnju sa Miškom Ražnatovićem. Bile su to samo glasine, ništa opipljivo, ali su zvali mog oca. Nisam siguran, ali mislim da je u pitanju bio Zoran Savić, krajem sezone 2021/22. Iako su poznate moje konekcije sa Crvenom zvezdom zbog oca, Partizan je izuzetan klub i to bi bila sjajna prilika. Nije se desilo.”
Od Obradovića bih učio, uživa u Real Madridu
Sada veruje da je rad sa najtrofejnijim stručnjakom Evrope mogao mnogo da mu pomogne.
,,Ne bih rekao da žalim za tim. Bila bi to svakako prilika da učim od izuzetno kvalitetnih ljudi, koji su najbolji od najboljih. Takav je i Željko Obradović. Njegova ličnost, to kako izvlači najbolje iz igrača i to koliko dugo to radi… Bilo bi dobro upoznati se sa svim tim. Sjajno bi bilo i da sam imao šansu da igram za njega.”
Na njegovu košarkašku filozofiju, prirodno, utiče i evropska košarka, za koju je vezan. Jedan tim mu je posebno zanimljiv, kada je reč o idejama koje kasnije koristi u Purdueu.
,,Volim da gledam Evroligu, volim evropski stil, jer je drugačiji od SAD. Koledž je sličniji evropskom stilu. U NBA je više prostora, više atleta igra tu ligu. Mnogo evropskih stvari implementiramo i u naše akcije. Posebno volim da gledam Real Madrid, imaju mnogo kvalitetnih visokih igrača, mnogo šuterskog talenta takođe.”
,,Zach Edey? Imaće veliki uticaj gde god da ode”
Kada je reč o kvalitetnim visokim igračima, tu Real Madrid i Purdue imaju nešto zajedničko. Edey igra maestralno ove sezone i najbolji je pojedinac u redovima Purduea. Ujedno i najzaslužniji za to što su dogurali tako daleko. Mnogi ga porede sa Bobanom Marjanovićem. Odatle i skepticizam da bi uspeo u NBA ligi.
,,Dominantan je, stalno ga fauliraju. Sve vreme ga udvajaju, sa svih strana, tako da postoji mnogo stvari sa kojima moramo da se suočimo. Način na koji on to sve prevazilazi i da i dalje bude toliko dominantan, dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Dosta je napredovao, bio je jedan od mojih saigrača. Nije bio toliko dobar, sada je veštiji, ima bolje ‘telo’ i jednu stvar koju zapostavljaju je njegova sposobnost da igra jako.
Super je kompetitivan, ne staje celu utakmicu. Njegov stil igre ne mora nužno da se uklopi u NBA ligu, ali on neće prestati da radi na sebi, jer shvata šta treba da uradi da bi bio uspešan. Iako možda neće biti starter u NBA, definitivno će imati veliki uticaj, kao i ako bude igrao u Evroligi ili Evrokupu.”
O NC Stateu
U noći između subote i nedelje od 00.10 časova, Purdue će odmeriti snage sa NC Stateom u prvom polufinalu March Madnessa, dok se u drugom sastaju UConn i Alabama. Stefanovićev rival je najprijatnije iznenađenje turnira, koje će favorizovani Purdue pokušati da zaustavi.
,,Veliki izazov za nas, vrlo su bili blizu da ne budu na turniru uopšte i sada su uhvatili formu i došli do Final Foura. Veruju u svoje sposobnosti, imaju talentovanog centra D. J. Burnsa, kojeg su okružili dobrim skorerima. Možda će neki naši igrač biti nervozni na početku, jer se igra pred 80.000 ljudi, na stadionu za američki fudbal. To je mnogo, drugačije je. Kada se smirimo i to prevaziđemo i kada budemo radili stvari koje su nas dovele dovde, bićemo kompetitivni. Biće to dobra utakmica”, zaključio je Aleksandar Stefanović za Basketball Sphere.
