Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije, Bogdan Bogdanović igra statistički sjajnu sezonu, ali Atlanta Hawksi ne pokazuju nikakvu perspektivu.
Vladimir Jovanović, Duško Vujošević, Željko Obradović. Toliko je trenera promenio Bogdan Bogdanović u sedmogodišnjoj karijeri u Evropi. Prva dva za vreme igranja u Partizanu dok je sa Željkom radio u periodu dok je igrao za Fenerbahce. S Partizanom je osvojio dve ABA lige, četiri srpska prvenstva i dva Kupa Radivoja Koraća. U Turskoj je nastavio berbu trofeja, pa je tako u tri sezone osvojio dva prvenstva Turske i Kup Turske.
U Evroligi je pak dve godine u nizu osvajao nagradu za najboljeg mladog igrača, a u tom periodu pronašla su se i neka MVP priznanja. S reprezentacijom Srbije je osvojio četiri srebra (Olimpijske igre, Mundobasket i dva puta EuroBasket).
Trofeji kao navika koja bledi
Ono što bode oči tokom prvih sedam sezona njegove karijere je jedna konstanta – osvajanje trofeja i igranje na najvišem nivou. Uz to, nije imao česte promene trenera, te je uvek pronalazio savršenu hemiju s trenerima, ali i ostatkom tima.
Bilo kako bilo, nakon skoro pa savršenog ulaska u karijeru, kruna karijere trebala se desiti odlaskom preko bare u najkvalitetniju ligu sveta – NBA. I to u Sacramento Kingse u kojima su Vlade Divac i Peja Stojaković ostavili duboki trag pre njega, a saigrač mu je bio i Nemanja Bjelica. Idealan scenario prilikom ulaska u prime karijere, zar ne?
Na njegovu žalost, narednih sedam sezona njegove karijere biće prožetom “mini” haosom. Nestabilna franšiza koja preko deset godina nije vidjela doigravanje, sitne povrede, nemogućnost kontinuiteta i naravno nepoverenje stručnjaka prema evropskim bekovima.
U pace and space eri Bogdan je bio kao “riba u vodi”
Kada jedan takav rođeni pobednik zapne u mediokritetu kakav su bili Sacramento Kingsi do pojave Domantasa Sabonisa, dolazimo do toga da je pitanja vremena kada otići na iduću NBA destinaciju. Atlanta Hawksi su se odlučili upariti Trae Younga sa “srpskim snajperom” i izbaviti ga iz svih poteškoća u Kaliforniji.
U pace and space eri Bogdan je bio kao “riba u vodi”. NBA pravila su se maksimalno prilagodila napadačima, posebno šuterima. Broj šuteva za tri poena u NBA u ligi dalje se povećava, pa Bogdan, baš kao i njegov prezimenjak Bojan, takođe bivši član Fenerbahcea, imaju razlog više da pokažu svoj raskošan potencija, što i rade već izvestan vremenski period. Proces prilagodbe i upoznavanje s ligom je bilo iza njega, status stečen, te je konačno došlo vreme za novi veliki iskorak.
Mlađi “Splash Brothersi”
Iako na prvu Atlanta Hawki ne zvuče kao top destinacija, sve ono što je nudio Trae Young u svom repertoaru dalo je naslutiti da se možda stvara nova velesila u NBA ligi po uzoru na “Splash brotherse”. Bogdan se nažalost povredio nakon 44 odigrane utakmice u regularnoj sezoni, ali se kasnije vratio, te su dogurali do finala Istočne konferencije gdje su svladani upravo od šampiona te sezone, Milwaukee Bucksa.
Kada bi u tom trenutku stavili stvari na stol dobili bi sliku tima koju će idućih 10 godina predvoditi “naslednik” Stephena Currya u liku i delu Younga i Bogdan Bogdanović kao dokazana evropska klasa i jedan od najubitačnijih šutera NBA lige.
John Collins se razvijao u atletički moćnu i dominantnu “četvorku”, pa je baš kao i švicarski centar Clint Capela imao fenomenalnu pick and roll hemiju s Youngom. Uz Bogdana spolja je pretio i Kevin Huerter. U tom trenutku dojam je bio da su Hawksi na jedan trade udaljeni od nezaustavljive sile na ne toliko snažnom Istoku. Danas to više nije tako.
Kada stvari ne idu po planu
Collins nikada do kraja nije razvio svoj potencijal, Huerter se preporodio nakon odlaska u Kingse, a Capela i Bogdan su nastavili muku mučiti sa sitnim povredama. U međuvremenu je došao Dejounte Murray te tako praktično izbacio srpskog beka iz prve petorke, jer je puno bolja defanzivna opcija na perimetru. Iako bez šuta, utisak je bio kao da je savršeno komplementaran s napadački prpošnim Youngom. Ispostavilo se da to nije tako. Murray se nekako uklopio u sivilo Hawksa te je, usudićemo se reći, nazadovao kao igrač od vremena provedenog u San Antonio Spursima.
Što reći na Trae Younga onda? Trenutno je treći iza Johna Stocktona i Magica Johnsona po karijernom proseku asistencija (9.7). Bilo je dosta vrhunskih dodavača u istoriji ove lige, stoga ovo nije mala stvar. U top pet društvu svih vremena je kada se radi o utakmicama s više od 30 poena i 10 asistencija. Nesumnjivo je da se radi o jednom od najtalentovanijih napadača, jer kada neto ima takvu produkciju s loptom u rukama, a tek mu je 25 godina, treba zastati i zapitati se kako to da su nakon ulaska u finale Istoka napravili nekoliko koraka nazad.
Nešto očigledno ne štima
Svaku godinu muku muče da bi uopštee ušli u playoff, a utisak je da su vrlo blizu tome da krenu u rebuilding ekipe. Trenutno ih vodi Quinn Snyder, a to im je već četvrti trener od Bogdanovog dolaska u ekipu (u Kinsgima je promenio dva trenera). Nešto očigledno ne štima, a Trae izgleda kao da ga nije briga. Iz sezone u sezonu šut mu se sve više srozava, pa je tako na vrlo neefikasnih 42% iz igre i za njega ispodprosečnih 37% za tri poena u ovoj sezoni. U toj ekipi jednostavno nema krvi.
Bogdan odrađuje poprilično dobru sezonu gde s klupe ubacuje 16.2 poena (43/37/91%) i lovi neke rekorde svoje franšize. Stiče se utisake da se i on uklopio u sivilo cele franšize, a dobar život u SAD-u mu izrazito paše. Na kraju dana, i sam je na početku sezone izjavio kako bi voleo završiti karijeru u Atlanti što je pomalo kontradiktorno kada znamo kakav je on takmičar.
Hawksi ne mogu ponuditi ono na šta je navikao
Hawksi mu trenutno ne mogu ponuditi ono na šta je navikao u Evropi, a to je konstantna borba za najviše pozicije i trofej. Isto tako, Bogdan Bogdanović je puno veći kvalitet od toga da ulazi s klupe, te bi bio savršeni dodatak nekoj ekipi koja napada NBA prsten. Šuteri su na ceni, a on je među elitom. Zanimljivo bi bilo videti ga u contender ekipi, jer bi prvenstveno on tu pomogao svojim iskustvom igranja velikih utakmica. I procneti bi mu bili bolji s obzirom da bi uz kvalitetnije saigrače (čitaj superstarove) imao puno više otvorenog prostora.
Ekipe za koje se on čini savršeni fit su Los Angeles Lakersi, Denver Nuggetsi, Dallas Mavericksi, Milwaukee Bucksi, Philadelphia 76ersi i Golden State Warriorsi. Redom sve ekipe koje imaju vokalne tačke u napadu na kojima je primarni fokus protivničkih odbrana, što automatski nudi Bogdanu više slobode na terenu.
Bogdan Bogdanović je ultimativni takmičar i pobednik
Koliko je izvodivo tako nešto, to je već druga priča. Utisak je samo kako bi Bogdan vrlo lako mogao postati najbolji šesti igrač godine, a srpski bek je sve samo ne igrač s klupe u prosečnoj ekipi. On je ultimativni takmičar i pobednik.
